Letnji dan, Jonsko more, rano popodne. Tandrčak je zaspala, leži u hladu, spava snom na kojem joj prosto zavidite. Dečija, nevina posla... Jedinstvena i ja smo je smestili u najdeblji mogući hlad, opušteno - užurbano se spremamo da iskoristimo vreme dok i pundravci spavaju zajedno sa Tandrčkom, da pročitamo koji redak. „Books and summertime go together." Ne znam zašto ne i ostala godišnja doba, ali lepo zvuči kada se leti kaže. Čitanje ne prolazi bez pauzi za milovanja usnule kćeri nežnim pogledima i razmena osmeha kada se roditeljski pogledi susretnu. Uživam u lenjosti tela i budnosti duha. Iz taverne zadužene za našu plažu diskretno dopire 

Ej, s mukom smo tu kuću pravili. Znaš kad radiš nešto što ti se ne mili, pa sve ide naopako. Mića pogodio gradnju s nekim majstorima Crnotravcima, kaže nema boljih, al’ stalno nezadovoljan. Ma znaš kako to ispadne kad nisi tu da nadgledaš, a on pedanterija, ne može da podnese fušeraj. Jednom ih nater’o da ruše pregradni zid, kaže iskrivili ga. I neka je, samo mene znoj obliva kad pomislim kol’ko je para stucano u ništa.Tim majstorima nisam  kuvala, a k’o da jesam, tol’ko mi bilo teško. Išli deca i ja da pomažemo i da uštedimo neku dnevnicu što bi plaćali fizikalcima i šta da ti kažem? Naradimo se k’o sezonci, iskilavismo se od posla, a on i dalje nezadovoljan. Opet se uvalismo u kredite, rasprodasmo ono njiva što je ostalo posle svekrve, ali ta kuća k’o rupa bez dna. Završetak ni na vidiku, a mi više nemamo šta da prodamo, nemamo gde ni da se zadužimo. Stadoše radovi, a moj Mića sačuvaj bože. Ne spava, ne jede, samo puši i uzdiše. Vidi i on da se zeznuo, ali ne zna kako da se uzvuče.

Jedina prava ljubav je ljubav prema Bogu, izričiti su crkvenodostojnici svih crkava a pre svega Katoličke i pravoslavne provenijencije. Iako nereligiozan, sklon sam prihvatiti ovakvo stanovište ali nekako ne do kraja, jer mi na pamet padaju rječi Gospoda našeg Isusa Krista: Voli bližnjeg svog kao samoga sebe! Voleti, ljubiti, ljubav, daklem, prema Sinu Gospodnjem, je takorekuć jedna od vrlo značajnih sugestija ako ne i zakona koje je propisao.

Sveti Avgustin, inače meni neomiljena osoba, za divno čudo, izrekao je nakoliko veoma prihvatljivih misli o ljubavi:

...  the ghost in you.

   I

Kraj je osamdesetih, pozna je jesen, imam oko 9 godina. U toploj sobi sam i Iz kasetofona mi trešte ili Iron Maiden ili Helloween.  Znam da sam obožavao Seventh son of a seventh son koji sam imao na originalnoj kaseti (Jugotonova?) ali mi je u to vreme puno značio i Walls of Jericho snimljen sa neke Džetove emisije na 202-ci na (iz ko zna kog razloga) mono snimku. Bilo kako bilo, slučajno sam bacio pogled kroz prozor, kad ono na par metara ispred moje kuće ulicom prolazi neka pankerka sa crveno-crnom čirokanom i velikom leđnom DEATH TO METAL prišivkom na jakni. A imala je i onu jebačku kombinaciju crnog kožnjaka sa izblajhanom teksas jaknom bez rukava preko. Klinac sam bio i čudno mi je bilo to što vidim pankera kako je (ko zna zbog čega?) protiv metalaca, ali opet nekako mi se dopala ta devojka, dakle malo je reći da mi je ostala u sećanju, da sam je  zapamtio ... 

dan je bio tmuran. a ja u sličnom raspoloženju.  

sipila je neka smrdljiva kiša i prosto nisam znao šta bih sa sobom.

nekoliko minuta sam zverao u prazno.

zatim, svojim tupim pogledom premerio zidove sobe.

nije mi se dopao poster mog omiljenog pisca, zapitah se zašto sam to učinio pre nekoliko meseci, kada sam ga okačio, i da li je on, taj pisac, u mladosti kačio svog omiljenog pisca na zid. da li je, recimo, Bukovski kačio Fantea? teško.  

shvatih da je glupost to što mi nabasalo na um, onda priđoh prozoru da vidim šta se dešava van

'' the golden billion consumes the lion's share of all resources on the planet ''
Sergey Georgyevich Kara-Murza

I imam mp3 u ušima,

I idu mi emisije ‘’Noćna mora’’ Željka Malnara.

Ponekad samo tako dođe kraj.

                                                        klica sumnje

Potpuno sam se sjebao

kada sam pomislio

da je život ono što bi trebao da bude,

jer sam nedavno shvatio da je život ono

što ne bi trebalo da bude;

govnjiva klica u utrobi univerzuma, sitna, neprimetna,

ne namerno začeta, bez svrhe i cilja,

bez napretka,

odjednom se samo

rasprši i od nje

ostane samo gola sumnja.

Jedan mi je dnevni list tražio intervju "o svemu osim o politici", pa pošto su u nedostatku prostora objavili 1/3 teksta, ceo intervju stavljam ođe, čisto da se ne baci.