Ivo Andrić

Ovog vikenda sam ponovo pronašao onog crnog galeba koji je kod nas retkost, a o kom sam vam već (više puta) pričao. Otkrio sam ga na istom mestu gde se i prošle zime zadržavao, samo što sam ovog puta ja našao način da mu priđem mnogo bliže. Prvo sam napravio nekoliko dokumentacionih fotki mobilnim kroz durbin 25-60×65 Swarovski STX – iz ruke (tj. bez adaptera), a onda mi se ispraznila baterija. Kako galeb nije pokazivao znake želje da ode ma kuda, otišao sam kući po foto-aparat i napravio još jednu seriju slika.

Nisam planirao ovaj post, al sam se,  na insistiranje pojedinih bloger putem pp, a posebno zbog samih utakmica druge runde PO-a, iznebRuha samoodlučio na taj korak. Skuckah ga jutros iz ruke, na prvu, a pun sadržaj  blogeri će mu već po tradiciji uobličiti  komentarima...

koautor  bloga: maksa

koji mi  je poslao navedeni test, znajući da volim da se bakćem mozgalicama i glavolomkama. 

"umolomnici"

 Da bih  zavarao trag onima koji bi gugl prečicama da "požure" do rješenja, neću spominjati o kojoj firmi, koja  kandidatima za posao postavlja ovako freaky heJvi pitanja, je riječ. A i sam prevod sam malo odbukvalio od originala.Ovo je moj izbor 5 od 10 pitanja sa pomenutog testa. Ostala možemo da razmotrimo kasnije kroz komentare.

Naravno, suština i težina zadataka  je ostala netaknuta. No, da mi skratimo priču i krenemo sa testom, vremena će vam ionako trebati ... podosta :

akvarel (c) Szabolcs Kokay

Ibarska magistrala, užarena na junskom suncu... Dajem migavac, skrećem sa nje.

- A što idemo ovuda?

- Pa, to je neka prečica...

Vozim polako, zavojitim seoskim putem... šumarci hrasta, živice i livade, usamljeno drveće... pa sve sporije... tu bi negde trebala biti... Pratim pogledom bandere duž puta i ptice na žici... lasta... golub grivaš... eno

Ustajem oko pola osam, ne moram previše da žurim - na poslu sam se javio da dolazim oko ručka, podelio zadatke, odgovorio na e-mailove i sredio sve unapred da u mom odsustvu tim funkcioniše. Zovem inspektore iz Uprave za civilno vazduhoplovstvo da dogovorim ispit za višemotornu kvalifikaciju (MEP). Iako sam predao prijavu za ispit pre šest nedelja, niko mi se nije odazvao, a u međuvremenu su kolege iz aerokluba potrošile resurs aviona i sad nam ostaje samo dva i po sata do godišnje inspekcije koja će potrajati još dve nedelje. Pošto jedan kolega ima ispit danas, mislim da možda

Kašičar © Čeda Vučković

Jutro bez plana, osim da ptičarim negde... U kolima širim mapu – kuda? Možda Pančevački rit? Tamo pronalazim jako visok vodostaj, bez plićaka pogodnih za ishranu ptica, samo dve  gluvare i jednog  velikog vranca i – zaključanu rampu na nasipu! To prosto nema svrhe, pa zovem prijatelja da zajedno obiđemo ribnjak u Barandi, kažem da za 20 minuta mogu da budem kod njega, na šta mi on, tek probuđen, odgovara: „Ne mogu da se našminkam tako brzo“.

Bilo je oko 30 učesnika (uključujući i prvu blogersku lastu :), posmatrano je 18 vrsta ptica, a najbolje su bile vodomar, koji se neprestano pokazivao, svaki čas proletao, lovio, pa čak i dva vodomara koji su se jurili nad vodom; i mladi belorepan nad Ratnim ostrvom, koji je malo kasnije, kod kule Nebojše, iz Save izvukao i ribu!