Literatura

Osveta Vislave Šimborske

/ 03.02.2012. u 01:10

Komentari: 260
Čitanost: 34261
/
Preporuke: 14784
/

ОСВЕТА

     „Шта је поезија која не спасава / народе ни људе?", запитао се на крају Другог светског рата у једној песми пољски нобеловац Чеслав Милош. Коју годину касније немачки филозоф Теодор Адорно тражио je сличан одговор - како је могуће писати поезију после Аушвица? Тих година, затрпана гомилом лешева, идеја величине и племенитости људског духа и мисли заударала је широм света. А поезија, некада најцењенији залог те идеје, морала је да тражи себи одступницу.
     Уосталом, шта нама данас значи поезија? Песме се ретко пишу, а још ређе читају, песницима данас нико не верује више него што би веровао неком сувишном државном чиновнику, чије постојање јесте тек плод једне давне инерције, када је свет био сасвим другачији. Утонули у хуку модерног света, његову брзину, моћ и себичност, песници све више постају налик некаквим убогим азилантима, које богатији рођаци примају преко воље, уз неизречену жељу да се на њих што пре заборави. А ипак, код толико достојнијих занимања, неколицина и даље пише песме.
     Уколико су у првој половини прошлог века најбољи стихови махом исписивани на руском језику, време које је потом уследило донело је превласт пољске поезије. Патетично речено, реч је о племству четворо песника - Чеславу Милошу, Тадеушу Ружевичу, Збигњеву Херберту и Вислави Шимборској. Ови данас класици књижевности, светску славу стицали су више захваљујући свом политичком дисидентству, док је оно друго, важније дисиденство - отпадништво од свих помодних литерарних експеримената и мода - задуго остало незаслужено пренебрегнуто. У ствари, њихова величина лежи управо у томе што су знали одговор на новонасталу ситуацију: како да у духoвно пољуљаном свету опет изборе место за величину речи, како да песницима, једноставно, изнова поверујемо. Њихова незнатнија песничка сабраћа дошли су до литице над којом се не пева због опијености висином или осећања надошле моћи, већ пре због страха од пада. У свету који је изгубио меру вредности, а самим тим поезија предмет свог певања, у поезији је наступило доба, како га је Милош звао, принудног хероизма. А то је значило певати са свешћу да разлокани свет пред нама нема величину која би била залог велике поезије. Свет је, напросто, духовно омалио. Или, да будемо скептичнији у овом катастрофичном сагледавању, напокон нам се као такав указао.
     Па шта је, при свему овоме, било право решење за поезију. Управо оно што су нам понудили пољски песници: открити, свако за себе, властити литерарни класицизам, не у оном стилском смислу, већ класицизам који подразумева сагласност између песникâ и читалаца да овај свет има њима заједничке вредности, убеђења и осећања. Ако је до тих вредности било теже доћи, тим је тај напор био вреднији; ако су изгледале неугледно, тим је значајније њихово поновно откриће.
    Реч је, једним делом, о умећу певања малих ствари. Од поменутих пољских литерарних племића, у овоме је несумњиво највештија Вислава Шимборска: наиме, тешко је замислити песника који, као она, и од тако баналног догађаја, као што је уобичајени породични ручак, може направити ваљану поезију. Док су Херберт и Милош склонији високом и господственијем тону поезије, а Ружевич порузи и преиспитивању, Шимборска би сe с правом могла назвати песником малих ствари. Уосталом, и тон код ње је стишан, присно хуморан и луцидан, лишен патетике, док је традиционална осећајност, која је из модерне поезије прогнана, кључни елемент њених песама. Али залудно је препоручивати песнике парафразирањем или рашчлањивањем њихових песама и стила...
     Стога, шта је, за Шимборску - како је питао Милош - поезија која не спасава народе и људе? У њеној програмској песми Радост писања, која описује настајање целог једног света из капље мастила, дакле настајање једне песме, завршни стихови гласе:

„Значи постоји такав свет
Над којим влада независна судбина?
Време које везујем ланцима знакова?
Вечно постојање по мом наређењу?

Радост писања.
Могућност овековечавања.
Освета смртне руке."

А освета Виславе Шимборске, парадоксално, јесте наjплеменитија освета коју литература може замислити. То је освета добре поезије.

есеј из књиге "4000 знакова"

postavite na |

Komentari (260)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

alselone 01:14 04.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

Goran Vučković

Klik - ode na ženin kindle.

eto ti sad. pravis mi zazubice. zakindlevice.

Goran Vučković 01:25 04.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

eto ti sad. pravis mi zazubice. zakindlevice.

Izvinjavam se - i da - hvala nsarski! (nešto mi ne ide lepo vaspitanje večeras)

maksa83 01:25 04.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

eto ti sad. pravis mi zazubice. zakindlevice.

ajde ajde - rešenje kindle envy problema je mnogo manje pogubno po finansijsku konstrukciju nego rešenje apple envy problema.

Nisam siguran da je pravo rešenje za PDF-ove, ali falabogu .mobi knjiga ima da se nađe...

alselone 01:27 04.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

maksa83
Nisam siguran da je pravo rešenje za PDF-ove, ali falabogu .mobi knjiga ima da se nađe...

Aaaaaa. Nisam znao da tako ide. Onda nis, moram gledati nesto za pdf ove, bar da ne trazim ovo sto vec imam.

maksa83 01:41 04.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

Aaaaaa. Nisam znao da tako ide. Onda nis, moram gledati nesto za pdf ove, bar da ne trazim ovo sto vec imam.

Ume Kindle sad i PDF-ove, ali nije zgodno kao za .mobije. Postoji ogromna verovatnoća i da to što imaš ima da se nađe.

Milan Novković 09:42 04.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

Nisam siguran da je pravo rešenje za PDF-ove

Meni Kindle s/w na Androidu čita pdf-ove! (Scientific American stiže kao pdf)

maksa83 10:52 04.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

Milan Novković
Nisam siguran da je pravo rešenje za PDF-ove

Meni Kindle s/w na Androidu čita pdf-ove! (Scientific American stiže kao pdf)

I meni, ali sa PDF-ovima nema neke bitne stvari - TOC, bukmarke, a ni manje bitne npr. sinhronizaciju sa drugim Kindle spravama (počneš da čitaš sa Kindla, pa u nekom trenutku nastaviš da čitaš sa telefona on te sam prebaci gde si stao prethodni put) itd.

docsumann 22:48 04.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

I upravo to je ono sto ja pokusavam da kazem docs-u kada govorim o drugim stvarnostima. Izuzetna lektira.

a ja pričam o ovome

komad luđe od svakog SF-a

nsarski 00:20 05.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

docsumann
I upravo to je ono sto ja pokusavam da kazem docs-u kada govorim o drugim stvarnostima. Izuzetna lektira.

a ja pričam o ovome

komad luđe od svakog SF-a

Ma, znam ja o cemu ti pricas. Te hipoteze o holografskom svemiru se provlace vec nekoliko decenija u teorijskoj fizici, ali one su samo to - hipoteze; matematicka konstrukcija. Za sada nema ni jedne eksperimentalne potvrde za njih. (Neko vreme se verovalo da je "holografski sum", primecen u GEO 600 merenjima, indikacija za holografsku hipotezu, ali to je danas odbaceno.)
Sve zajedno, holografski svemir ostaje, za sada, samo spekulacija (jedna od mnogih koje se povremeno pojavljuju).

docsumann 04:57 05.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

Sve zajedno, holografski svemir ostaje, za sada, samo spekulacija (jedna od mnogih koje se povremeno pojavljuju).

da, slažem se ... no, u svakom slučaju, te ideje su veoma intrigantne i maštovite (meni veoma bliske), da ne kažem da imaju i puno osnova, što je u ovoj knjizi sve jako dobro izloženo i objedinjeno ... a i znaš ti šta je živa vatra mojih svekolikih zamišljotina

ajd' da istrolujem još malo. interesantna je analogija koja se može uspostaviti između holografskog snimka (filma) i fraktala, u smislu da i najmanji djelić hologramskog snimka sadrži izgled cijele usnimljene slike ( njegovim usitnjavanjem gubi se samo na jasnoći). upravo kao što i najmanji djelić fraktala sadrži sliku cjeline.

P.S. a imali srpski prevod ove knjige o antropologu na marsu?

ima li e-formata (engleski/srpski svejedno)?

nsarski 09:31 05.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

a i znaš ti šta je živa vatra mojih svekolikih zamišljotina

Pa ako te intrigira ziva vatra, postoji jedna verzija teorije struna, formulisana u 12 dimenzija (dakle ne u 10 ili 11 kao obicno), koja sadrzi 10 "prostornih" i dve vremenske dimenzije. Zamisli tek kako je ziveti u svemiru u kome istovremeno teku dva nezavisna vremena! To je ziva vatra, Brajo moj.

p.s. nisam cuo za srpski prevod, ali knjiga je relativno davno napisana - mozda i postoji.

docsumann 09:56 05.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

postoji jedna verzija teorije struna, formulisana u 12 dimenzija (dakle ne u 10 ili 11 kao obicno), koja sadrzi 10 "prostornih" i dve vremenske dimenzije

pa i sama svijest je, po meni, jedna od dimenzija pojavnosti, rekao bih.

a i teorija superstruna je danas valjda jednako eksperimentalno (ne)dokazljiva koliko i ova o hologramskom svemiru, ispravi me ako griješim.

nego kad smo već zatrolovali u ovom pravcu (Brajović je duševan čovjek te, cijenim, shvata da ovdje nije riječ o političarenju, tipa dva ovna na brvnu preko potoka

)
imaš li da mi preporučiš neku knjigu od Prigožina, kojeg si mi još onomad otkrio? prvenstveno me interesuje nešto u vezi one njegove pozne alternativne faze.

nsarski 10:30 05.02.2012

Re: Preporuka samo na blango

nego kad smo već zatrolovali u ovom pravcu (Brajović je duševan čovjek te, cijenim, shvata da ovdje nije riječ o političarenju, tipa dva ovna na brvnu preko potoka )
imaš li da mi preporučiš neku knjigu od Prigožina, kojeg si mi još onomad otkrio? prvenstveno me interesuje nešto u vezi one njegove pozne alternativne faze.

Brajovic razume poeziju bez obzira u kom obliku je formulisana, nece nam zameriti.

Od Prigozina sam digao ruke bas kad je otisao u alternativu, pa ne znam sta je kasnije pisao.

Nebojsa Krstic 11:24 03.02.2012

male stvari

Док су Херберт и Милош склонији високом и господственијем тону поезије, а Ружевич порузи и преиспитивању, Шимборска би сe с правом могла назвати песником малих ствари.

Hm. Ona, koliko ja razumem, baveći se "malim stvarima" govori o najvećim. To je kod nje trick of the tail.

Predrag Brajovic 11:38 03.02.2012

Re: male stvari

Ona, koliko ja razumem, baveći se "malim stvarima" govori o najvećim.

Зависи шта су највеће.
Можда оне мале?

Milan Novković 14:31 03.02.2012

Now we are free

Зависи шта су највеће.
Можда оне мале?

Verovatno, u proseku, i kad se posmatra nad-kulturna i nad-vremenska, trans-vremenska usaglašenost oko mnogih umetničkih formi i dela, estetike koja u opštem slučaju ima toliko mnogo lica, malo i veliko ni ne postoji.

Postoji "sredstvo" da nam se skine paučina sa nekih vrata i prozora u nama na koje smo mi, obični smrtnici, zaboravili.

Iako poezija ume da bude to sredstvo nekom znalcu koji ume da sluša interesantno je, fenomenalno, da to sredstvo ume da bude i nešto "manje" poezije pa onda i "amateru" koji manje sluša.

Na kraju, nemoguće je potpuno slušati, nemoguće je um toliko odvojiti od tela, osećanja, i kad bi mogla da se beleži moždana aktivnost u nas verovatno bi se primetilo da slušalac svako malo, manje ili više, donekle odluta, pa se samo donekle vrati nazad, u donekle paralelnom je svetu svo vreme.

U Zvezdnim Stazama Klingons imaju svoj jezik, nerazumljiv, nije ni muzika ni poezija, a opet je deo celine.

U Gladijatoru Lisa Gerrad nudi dobru muziku, ok, ali je i njen izmišljeni jezik deo dela.

Kad bi neko baš zapenušao da "dekonstruiše" neka dobra dela poezije, uz dobro čitanje, uz pomoć ekperimenta gde se počne sa recitovanjhem originala koji se, onda, polako menja u manje "razumljivo" spretnom zamenom nekih reči, možda bi moglo da se primeti da često ne postoji značajan pomeraj u kvalitetu našeg doživljaja - ostaje ritam, clock, koji nas održava u tom paralelnom svetu u koji nas je pogurao prvi deo pesme.

fixxerus 16:47 03.02.2012

Re: Now we are free

- ostaje ritam, clock, koji nas održava u tom paralelnom svetu u koji nas je pogurao prvi deo pesme

dosetljiva mexanička igračka, kao lažni prikaz vremena,kroz tika-tak ritam, ume da provuče: srećno sačuvane ruine idile!
sat je obrazac cikličnog vremena. ono se ne kreće napred, u budućnost, nego po krugu>>u večnost
oni koji umeju da žive izvan vremena i jesu omiljeni junaci Vislave Šimborske.
bolje od svix tom umetnošću se služe deca i starci
deca su nešto do te mere drugo i drugačije, kao da imaju škrge za ovaj život: koji ix još nije uzeo pod svoje. postojeći u koordinatama volšebnog, deca jednostavno ne poznaju ono što odrasli nazivaju -pravim-
doduše, s godinama i odrasli stiču zanosnu sposobnost da ne razlikuju pravo od iluzornog, jer stari, kao i deca,ispadaju iz vremena, xe xe,: gle proleće.. gle leto!... jesen,, kadpre=zima! eto i ta zima prođe za Vislavu Šimborsku - gde li je ona sada?
nigde? ee za nigde nema šanse: iz uobičajenog, samo njoj svojstvenog nežnog ali diskretnog, linearnog vremena, junakinja naše nasušne čežnje za poezijom, dospela je u drugo vreme: u večnu sadašnjost

fixxerus 17:18 03.02.2012

Re: a to a

Nebojsa Krstic 20:46 03.02.2012

Re: male stvari

Зависи шта су највеће.
Можда оне мале?

U pravu si. Nema tu velike i male. Ima i praznina, koja nije ni velika ni mala stvar.
Ova je moja omiljena:

Autonomija

Pred opasnošću, holoturija se cepa nadvoje:
jedno sebe ponudi svetu da ga proždere,
a drugo sebe sačuva i njim pobegne.

Snažno se razdvaja na prokletstvo i spasenje,
na kaznu i nagradu, na ono što je bilo i ono što će biti.

Usred tela holoturije otvara se ponor
a njegovi rubovi odmah postaju tuđi jedan drugom.

Na jednom rubu smrt, na drugom život.
Ovde očajanje, tamo nada.

Ako ima ravnoteže, tasovi vage nepokretno stoje.
Ako ima pravde, ona je tu.

Umreti tek koliko je potrebno, ne prelazeći granicu.
Ponovo izrasti iz spasenog ostatka.

I mi umemo da se raspolutimo
al` samo na telo i prekinuti šapat.
Na telo i poeziju.

Na jednoj strani grlo, na drugoj smeh
slabašan, što brzo zamire.

Ovde težina u srcu, tamo non omnis moriar.
Tri sitne reči kao tri pera svetlosti.

Nas ponor ne deli nadvoje.
Ponor nas okružuje.

lakipingvin 12:09 03.02.2012

samo upis

zaista mi je drago da si se vratio da pises blog a vidim i da opet inspirises komentatore da budu bolji nego sto jesu

...pozdrav

Hansel 14:22 03.02.2012

Re: samo upis

Ta hajte molim vas... ko je od ovde prisutnih bio negde manje dobar (zamalo da kažem "gori"

) nego što je ovde?

lakipingvin 15:24 03.02.2012

Re: samo upis

Hansel
Ta hajte molim vas... ko je od ovde prisutnih bio negde manje dobar (zamalo da kažem "gori" ) nego što je ovde?

ma slab sam ja da prosudjujem,dosudjujem, osudjujem ili sta vec pa tako i blogere i blogove delim na one gde se ljudi nadogradjuju svojim komentarima na temu i nauce nesto ili vitlaju ono cetnici-partizani,mi-oni i tako...da li zbog odabira tema ili elokvencije ali na njegovim blogovia uvek je nekako vise bilo nadogradjivanja nego vitlanja,valjda sam to hteo da kazem

Biljana 77 14:32 03.02.2012

veliko

тешко је замислити песника који, као она, и од тако баналног догађаја, као што је уобичајени породични ручак, може направити ваљану поезију... ...Шимборска би сe с правом могла назвати песником малих ствари

Saglasna potpuno. Male stvari čine čoveka onim što jeste; veliki gestovi su retkost.

Preporuka, ko nije naišao do sad - mala proza (jer ja uvek nekako navijam za prozu): Nina Berberova - Knjiga o sreći.

I pozdrav.
I (nadam se) povratak.

blau.punkt 16:25 03.02.2012

Naš i Vislavin Vavilon

— Koliko je sati?

— Da, srećna sam i nedostaje mi samo zvonce oko vrata da zvoni nad tobom kad spavaš.

— Znači nisi čula buru? Vetar je tresao zid, kula je zevnula kao lav velikom kapijom na škripavim šarkama.

— Šta, zaboravio si? Imala sam na sebi običnu sivu haljinu zakopčanu na ramenu.

— I odmah zatim nebo se provalilo u ognju.

— Pa kako sam mogla da uđem, nisi bio sam.

— Naglo sam ugledao boje od pre postojanja pogleda.

— Šteta Što ne možeš da mi obećaš.

— Imaš pravo, sigurno je to bio san.

— Zašto lažeš, zašto me oslovljavaš njenim imenom, voliš je još?

— O, da, hteo bih da ostaneš sa mnom.

— Ne žalim, trebalo je ranije da se setim.

— Stalno misliš na njega?

— Ali ja ne plačem.

— I to je sve?

— Nikoga kao tebe.

— Bar si iskrena.

— Ne boj se, otići ću iz ovog mesta.

— Budi mirna, otići ću odavde.

— Imaš tako lepe ruke.

— To su stare priče, bodež je prošao ne dodirnuvši kosti.

— Nema na čemu, dragi moj, nema na čemu.

— Ne znam i neću da znam koliko je sati.

__________________________________________________________

pozdrav, blue

blau.punkt 16:32 03.02.2012

Naše i Vislavine Bombe

TERORIST, ON GLEDA

Bomba će eksplodirati u kafani u trinaest i
dvadeset.
Sada je tek trinaest i šesnaest.
Neki će stići da uđu.
Neki da izađu. >

Terorist je već prešao na drugu stranu ulice.
Ta razlika štiti ga od svakog zla,
a prizor — kao u bioskopu:

Žena u žutom žaketu, ona ulazi.
Čovek u tamnim naočarima, on izlazi.
Mladići u farmerkama, oni razgovaraju.
Trinaest i sedamnaest i četiri sekunde.
Onaj niži ima sreće i seda na skuter,
a onaj viši ulazi.

Trinaest i sedamnaest i četrdeset sekundi.
Devojka, ona uđe, sa zelenom trakom u kosi.
Samo što je onaj autobus odjednom zaklanja.

Trinaest i osamnaest.
Nema više devojke.
Je li bila tako glupa i ušla, ili nije,
to će se videti kad budu iznosili.

Trinaest i devetnaest.
Nekako niko ne ulazi.
Zato još izlazi jedan debeli ćelavi.
Ali eno, kao da nešto traži po džepovima i
u trinaest i dvadeset bez deset sekundi
on se vraća po te svoje bedne rukavice.

Trinaest i dvadeset.
Vreme, kako se ono vuče.
Valjda sada.
Još ne sada.
Da, sada.
Bomba, ona eksplodira...

Gospodja Klara 17:03 03.02.2012

:innocent:

Predivan esej - kao i autor uostalom, predivna poezija, predivne pahulje napolju.

(Mislim, gde smem da kažem nešto drugo dok ova Mirela šeta okolo sa nazubljenom crvenom hemijskom i kofom ladne vode na gotovs?)

dobrosavljevic_m 17:08 03.02.2012

Re: :innocent:

Mirela šeta okolo sa nazubljenom crvenom hemijskom i kofom ladne vode na gotovs?

I predivna Mirela! I predivna Mirela!

JJ Beba 17:26 03.02.2012

Re: :innocent:

predivne pahulje napolju.

JJ Beba 17:34 03.02.2012

Re: :innocent:

dobrosavljevic_m
Mirela šeta okolo sa nazubljenom crvenom hemijskom i kofom ladne vode na gotovs?

I predivna Mirela! I predivna Mirela!

mirela je jedna slatkica i tačka
neću da ponavljam

dobrosavljevic_m 17:44 03.02.2012

Re: :innocent:

mirela je jedna slatkica i tačka

Mi to znamo

Milan Novković 18:07 03.02.2012

Re: :innocent:

mirela je jedna slatkica i tačka

Meni ste vi blogerke što sam upoznao sve slatkice

Super cool, bez stilskoh figura među rečima i lažnog tepanja.

Ja mislim da bi koškanje na blogu spalo na par posto sadašnjeg, ako i toliko, da se ljudi prvo zagrle pa da tek onda počnu da razmenjuju online mudrosti

(i da nema veselih urednica i još veselijih moderatorkica)

Ne sećam se ni da sam upoznao preozbiljnog blogera uživo - kad smo već kod Predraga sećam se da sam prvo primetio kad sam ga video da i rukama priča podjednako tečno kao i rečima, što bi "moralo" da implicira da sam ga preozbiljno zamišljao pre toga (a nisam, tj možda i jesam, ali samo dok nije počeo da lepi neke "kazačok" video klipove)

Gospodja Klara 18:27 03.02.2012

Re: :innocent:

da se ljudi prvo zagrle pa da tek onda počnu da razmenjuju online mudrosti

Uh, ja to vidim kao užasnu viziju budućnosti u kojoj se sva ta razmena svodi na citiranje Vatsjajane... što bi u daprostite eshatološkom smislu bilo pogubno po ovaj ovde kosmos.

dobrosavljevic_m 19:32 03.02.2012

Re: :innocent:

ja to vidim kao užasnu viziju budućnosti

I ja: Wu i Krkar zagrljeni, a u pozadini svira Give peace a chance

Gospodja Klara 19:53 03.02.2012

Re: :innocent:

I ja: Wu i Krkar zagrljeni, a u pozadini svira Give peace a chance

Zaboravila si jedan detalj: to u pozadini svira Filip (ne Žmaher), sa dredovima na glavi, u razdrljenoj havajki i bos.

Predrag Brajovic 19:58 03.02.2012

Re: :innocent:

Milan Novković
kad smo već kod Predraga sećam se da sam prvo primetio kad sam ga video da i rukama priča podjednako tečno kao i rečima,

Када речи погураш рукама, оне као да добију на тежини. Тако су ме, изгледа погрешно, научили.

Што се тиче предивних пахуља, које госпођа Клара спомиње а Беба илуструје, док Милена "брани" Мирелу, малопре сам с њима имао једну нимало интелектуалну расправу. Вратио сам се са плочника завејаног Београда, и он је тренутно -- Београд -- снегом сасвим поражен и беспомоћно пуст.

dobrosavljevic_m 20:02 03.02.2012

Re: :innocent:

Filip (ne Žmaher), sa dredovima na glavi, u razdrljenoj havajki i bos.

/'Obavesti moderatora' svetli u svim bojama duge/

krkar 20:29 03.02.2012

Re: :innocent:

Вратио сам се са плочника завејаног Београда, и он је тренутно -- Београд -- снегом сасвим поражен и беспомоћно пуст.

JJ Beba 20:51 03.02.2012

Re: :innocent:

(ne Žmaher)

qq žamaher

srdjan.pajic 21:10 03.02.2012

Re: :innocent:

dobrosavljevic_m
Filip (ne Žmaher), sa dredovima na glavi, u razdrljenoj havajki i bos.

/'Obavesti moderatora' svetli u svim bojama duge/

Moderator(ka) svetli u svim bojama duge*

* Jel ovo pleonazam, pošto duga sadrži sve boje?

** Milena, ova devojka na tvom avataru je jako lepa

dobrosavljevic_m 21:45 03.02.2012

Re: :innocent:

Milena, ova devojka na tvom avataru je jako lepa

Joj, hvala, Pajo.

Mislim da nije pleonazam, al' ne bih ja da mnogo mislim o tome kod Brajovića na blogu. To je kao kad sam jednom otišla kod zubarke i počela tamo da pametujem o popravljanju zuba, pa mi žena lepo rekla da sam dosadna

mikele9 22:24 03.02.2012

Re: :innocent:

mirela je jedna slatkica i tačka
neću da ponavljam

. i

draft.dodger 17:29 03.02.2012

Nema nigde titlova za ovu UŽIVANCIJU!!!

Life Is Bearable at Times...(Chwilami zycie bywa znosne...)

marco_de.manccini 17:46 03.02.2012

Re: Nema nigde titlova za ovu UŽIVANCIJU!!!

Life Is Bearable at Times..

Only with proper medication!

jasnaz 19:14 03.02.2012

Neki vole poeziju

(...)

Poeziju – samo šta je to poezija.
Samo šta je to poezija.
Ne jedan kolebljiv odgovor
na ovo pitanje već pade.
A ja ne znam i ne znam i držim se toga
kao davljenik za slamku.

VŠ

NNN 19:53 03.02.2012

Ko o čemu

Brajović o književnosti

Predrag Brajovic 20:00 03.02.2012

Re: Ko o čemu

Ту сам безбедан?

Bojana Maljević 01:55 05.02.2012

Re: Ko o čemu

Predrag Brajovic
Ту сам безбедан?

Ne. Pišeš tako da su svi ostali bezbedni

Bravo za tekst. Dve preporuke odmah dajem. Jednu tebi, jednu Šimborskoj.

I žao mi je što se poslednja dva dana nisam uključila na blog, te sam ovde malo zadocnila.

Predrag Brajovic 03:42 05.02.2012

Re: Ko o čemu

I žao mi je što se poslednja dva dana nisam uključila na blog, te sam ovde malo zadocnila.

Рачунаћемо као да те снег завејао, па си мало одоцнила. Надам се да се ниси прехладила?

gordanac 10:17 05.02.2012

:))))

Niko nije bezbedan dok Brajović piše eseje i dok zakonodavac zaseda, to su apsolutne poetske istine.

Bojana Maljević 16:10 05.02.2012

Re: Ko o čemu

Predrag Brajovic
I žao mi je što se poslednja dva dana nisam uključila na blog, te sam ovde malo zadocnila.

Рачунаћемо као да те снег завејао, па си мало одоцнила. Надам се да се ниси прехладила?

Nisam! Tu sam!

Evo pesmica i od mene:

TUŠTA I TMA

Ono sam što sam.

Neshvatljiv slučaj
kao svaki slučaj.

Drugi preci
uostalom mogli su biti moji,
i već bih iz drugog gnezda
poletela,
i već bih se ispod drugog panja
iz ljuske ispilila.

U garderobi prirode
mnoštvo kostima.

Kostim pauka, galeba, poljskog miša.

Svaki kao saliven
i poslušno se nosi
dok se ne pohaba.

Ni ja nisam birala,
ali se ne žalim.

Mogla sam biti neko
znatno manje poseban.

Neko na brvu, iz mravinjaka, zujećeg roja,
delić pejzaža kidan vetrom.

Neko mnogo manje srećan,
odgajan za krzno,
za praznični sto,
nešto što pliva ispod lupe.

Drvo uraslo u zemlju,
kome se približava požar.

Stabljika gažena
sledom neshvatljivih dogadjaja.

Mračna ličnost
koja za druge postaje svetla.

A šta, ako bih u ljudima izazivala strah,
ili samo odvratnost,
ili samo sažaljenje?

Da sam se rodila
u plemenu u kome ne treba
i da se preda mnom zatvaraju putevi?

Sudbina se prema meni kao i dosad
pokazala naklonjena.

Moglo je da mi ne bude dato
pamćenje dobrih trenutaka.

Mogla je da mi bude oduzeta
sklonost ka poredjenjima.

Mogla sam biti ono što sam - ali bez čudjenja,
a to bi značilo,
neko sasvim drugi.

crossover 20:09 03.02.2012

*****

Предраже, одлично пишеш. Да ли си размишљао о томе да се озбиљније посветиш овом послу? :)

Goran Vučković 20:11 03.02.2012

Re: *****

Предраже, одлично пишеш. Да ли си размишљао о томе да се озбиљније посветиш овом послу? :)

A posle kažu Wu grub...

crossover 20:25 03.02.2012

Re: *****

Da, Wu je nežna duša, I’m the grub one.

Ivana Knežević 22:07 04.02.2012

F.ck it

Predraze, zasto ne istrcite na ulicu (moze i odmerenim korakom) u carapama, gacama, u kimonu? i povicete - [i]Vislaavaaaaa....![/i]

Nema je vise, dragi moj. Niko od nas jos nije umro (iako zamisljamo svasta), ali svi mi svakog dana gubimo sve vise.

A poezija... niko ne zna u koliko se kuca veceras ona cita, u koliko ce se kuca citati sutra, ili prekosutra... Poezija nije blago u kovcegu; poezija je blago u nama, i za nas.
Ljudi imaju prirodnu halapljivost, i obicno pronadju blago pre ili kasnije.

Vi ste izvrstan erudita, i uvek je lepo citati Vas. Drago mi je i da ste opet tu (iako ne znam zasto ste odlazili).

Ako smo bili na 'ti', oprosticete (nadam se) :)

Pusti osvete. Vislava je prezivela Drugi svetski rat i mnoge grozne zime. Sada je mrtva. Odstampane reci ce trajati, ali ona je mrtva. Ulica nocu je dobro mesto za 'zbogom'. Najbolje je kad nema nikoga.

Lep pozdrav,

Predrag Brajovic 03:39 05.02.2012

Re: F.ck it

Ako smo bili na 'ti', oprosticete (nadam se) :)

Ја се трудим, амбициозно, да с читавим светом будем на ти, па не знам зашто не бих био и с тобом, Ивана?

Drago mi je i da ste opet tu (iako ne znam zasto ste odlazili).

Постоје, нимало опрезно речено, две врсте одлазака: у једнима имамо прилику да се вратимо, у другима не. Они имају своје наизглед непорециве разлоге. Понекад их побркамо. Можда се мени то десило?

Да, нема другог мотива: овај текст је моје збогом Вислави Шимборској. Волео сам је, а да је нисам ни упознао.

Milan Novković 16:43 05.02.2012

Re: F.ck it

овај текст је моје збогом Вислави Шимборској. Волео сам је, а да је нисам ни упознао

...pa smo je zavoleli i mi što nismo čitali "lektiru" na vreme - jednom kad se neka vatra zapali nema razloga da se gasi, bez obzira na prolaznost običnog vremena.

Milutin Milošević 20:14 05.02.2012

Majstore...

...bravo za tekst. Lepo je čitati te opet

Predrag Brajovic 22:04 05.02.2012

Одласци

Хвала свима који сте се јавили. Хвала и онима "стидљивима", који су прочитали а нису се јавили. И ја сам, повремено, овде био "циција", оскудан у коментарима. Просто, нисам имао шта да кажем. Оно што сам имао на уму, већ сам био написао.

Неки пут оно најбоље што за неког можемо да урадимо у нашим животима и није баш велико. Но, ако и ту малу прилику пропустимо, можда нам се више никад неће указати? С песникињом Виславом Шимборском чини ми се да сам изравнао рачуне. После овог текста надам се да ће бити макар неколико њих више који ће је ценити и волeти.

Другима сам, свакако, остао дужан. Има победа и успеха до којих као да не можемо доћи. Свеједно, не преостаје нам друго него да носимо ципеле које су нам припале. И ако умемо – да их делимо с другима. Док се не износе.

:)

gordanac 22:53 05.02.2012

*****

Predrag Brajovic

Одласци и повраци
Хвала свима који сте се јавили.
Хвала и онима "стидљивима", који су прочитали а нису се јавили. И ја сам, повремено, овде био "циција", оскудан у коментарима. Просто, нисам имао шта да кажем. Оно што сам имао на уму, већ сам био написао.

Неки пут оно најбоље што за неког можемо да урадимо у нашим животима и није баш велико. Но, ако и ту малу прилику пропустимо, можда нам се више никад неће указати? С песникињом Виславом Шимборском чини ми се да сам изравнао рачуне. После овог текста надам се да ће бити макар неколико њих више који ће је ценити и волeти.

Другима сам, свакако, остао дужан. Има победа и успеха до којих као да не можемо доћи. Свеједно, не преостаје нам друго него да носимо ципеле које су нам припале. И ако успемо – да их макар мало поделимо с другима. Док се не потроше.

:)

Uh, bre, Brajoviću, "puče mi ovaj tvoj komentar k`o bagremov prut..."

Tako mi i treba kad hodam unaokolo bosa...

Черевићан 23:41 05.02.2012

незнам,

али кад год сам читао стихове госпође Шимборске вазда ми је у потсвести билa присутна помисао на средњовековно мучење звано Peine forte et dure ( то је оно кад се на груди осуђеног лагано товари камење чинећи све већи терет . . . ) јер у случају Песникиње тај терет је био управо . . . трпљење зарад политичког те дисиденског отпадништва од помодних литерарних експеримената, но без обзира осећала је да ће кад тад у духовно пољуљаном свету који ју је окруживао доћи време да се песницима наново поверује. . . на срећу у то је поверовао и Нобелов комитет назвавши је Моцартом поезије - Песникињом која је успела спојити елеганцију језика са жестином Бетовена. За трајно место под сунцем више јој није ни требало . . .

мир јој души.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Predrag Brajovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Osveta Vislave Šimborske

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

Re: Preporuka samo na blango

male stvari

Re: male stvari

Now we are free

Re: Now we are free

Re: a to a

Re: male stvari

samo upis

Re: samo upis

Re: samo upis

veliko

Naš i Vislavin Vavilon

Naše i Vislavine Bombe

:innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Re: :innocent:

Nema nigde titlova za ovu UŽIVANCIJU!!!

Re: Nema nigde titlova za ovu UŽIVANCIJU!!!

Neki vole poeziju

Ko o čemu

Re: Ko o čemu

Re: Ko o čemu

Re: Ko o čemu

:))))

Re: Ko o čemu

*****

Re: *****

Re: *****

F.ck it

Re: F.ck it

Re: F.ck it

Majstore...

Одласци

*****

незнам,

Predrag Brajovic

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana