Nikada nisam vole da kupujem. Ni onda kada sam bio mlađi i lepši, a kamoli sada. Jedini izlozi u gradu pred kojima sam zastajao bili su oni sa knjigama.  Garderobu sam zanavljao na vrlo jednostavan i efikasan način. Prošetam stotinak metara od kancelarije ili stana, bilo levo ili desno, uđem u prvu robnu kuću, «Beograd», «Beko» ili «Kluz», pa pravo na odeljenje muške konfekcije. Priznajem, prodavačice nisu bile mnogo zainteresovane za nas kupce, ali meni to nije smetalo. Izaberem šta mi treba, pronađem prodavačicu i tražim veličinu 104. Uvek su imali. Obično to što odaberem i ne isprobam. Šta imam da isprobavam – građen sam po YUS-u,  YUS se čvrsto držao svojih standarda, a ja godinama nisam menjao obim struka, težinu i visinu. Bez obzira šta i koliko sam kupovao, nikada na kupovinu nisam potrošio više od sat vremena. Tako je to bilo nekada, u onom starom Beogradu, glavnom gradu propale nam socijalističke Jugoslavije.

Sprečite nastupajuću agoniju. Donesite mir građanima. Mir da žive u demokratiji ne diktaturi.  Objavite rezultate sa svih 8.587 biračkih mesta. Svi džakovi su u RIK-u. Svi zapisnici su u RIK-u. Da li fali neki džak? Da li zapisnici odgovaraju džakovima? Prebrojte glasove.

 

Skoptao me neki umor. Izbija iz svake pore na mojoj staračkoj koži, izbija iz mojih hipermetropičnih očiju, leluja oko mene kao neki odvratni foetor ex ore koji odaje svu trulež moje bedne ličnosti.

Autor: Rodoljub Šabić

A ako ne sada, kada...? Pod tim imenom je sinoć u Beogradu, u organizaciji Saveza jevrejskih opština Srbije, Fondacije Hajnrih Bel i Fondacije „Sećanje, odgovornost, budućnost“, počela Međunarodna konferencija o budućnosti prostora na kome se nalazio Koncentracioni logor na Sajmištu u Beogradu.

Pre 75 godina, uoči Drugog svetskog rata, na severnoj obali Save, a jedva nekoliko stotina metara od centra Beograda, podignuto je za te prilike savremeno i ambiciozno Sajmište. Trebalo je da posluži kao mesto održavanja velikog međunarodnog sajma uzoraka 1937. godine i tadašnji mladi i moderni beogradski arhitekti dobro su iskoristili šansu a rezultat je bio jedan, za te prilike, vrlo markantan kompleks koji je potvrđivao i želju i sposobnost za pridruživanje relevantnim tokovima svetske kulture i privrede.

U zivotu postoje situacije koje zauvek ostaju u lepim secanjima i koje cesto projektujemo u nasim mislima dok u pozadinu cujemo neku omiljenu melodiju.  Nekada ih pevusimo i budni sanjamo nesto sto unosi toplinu u nase srce i cini da se bolje osecamo. U psihologiji se to verovatno definise kao "mentalni bensedin" ili neka vrsta samoodbrane od bezveznih situacija koje nam zivot svakodnevno priredjuje. U mojoj glavi dok pevusim neku melodiju koja me vraca u neko zaboravljeno vreme postoji i muzicka podloga koja se sve vreme cuje u pozadini. E tu dolazi on i njegov kastomizovani Fender Bas. On daje taj ton koga se svako seca i nosi u nekom skrivenom kutku svoje duse.

naš Nenad Stefanovic Japanac.

Kongres studenata nekakvih nauka,  u povratku, sa Kopaonika, četiri autobusa intelektualne elite zaustavljaju se na nekom odmorištu, ili pumpi, podatak iščileo iz pamćenja, otegao se red ispred sanitarnih prostorija.  Prva na redu ispred rajskih dveri je studentkinja treće godine, posle urednog  petnaestominutnog čekanja. Iza nje je, takodje, dugačak red.  Tri ženske osobe prolaze pored reda i jedna od njih kaže:

“Mi smo nastavno osoblje, mi ćemo preko reda. Ne smeta vam, je l’ da?“

„Meni smeta. Mi svi čekamo u redu već 15 minuta.“ kaže studentkinja.

One, svejedno, ulaze.

…iliti desni profil Beograda… ili top ten filmova mog života. Nekako sam krenuo od podužeg spiska, pa sam, rukovodeći se onom less is more, na sopstveno, nemalo iznenađenje, uspeo da spisak svedem na deset doživljaja. Neki filmovi su tu jer su ostavili trajan utisak. Drugi su tu jer sam se u njima prepoznao. Treći, opet, jer sam baš te uloge u životu i sam odigrao.

U jeku predizborne kampanje u Srbiji i brojnih priča o procedurama i postupcima koje prate pripremu izbora, sam postupak glasanja i brojanje glasova, nameće se pitanje: zašto savremene tehnologije nisu zakoračile u ovu oblast? Iako se u nekim državama sveta (da pomenem SAD, Kanadu, Indiju) koriste različiti tipovi elektronskih mašina za glasanje, kod nas, kao i u mnogim drugim zemljama ih još nema. I dalje je glasanje u većoj ili manjoj meri, po tehnologiji isto kakvo je bilo pre nekoliko decenija tj. pre pojave savremenih računarskih i komunikacionih sistema. Tu su papirni glasački listići, kutije (ovakve ili onakve) i slično.

Nije zameriti onima što misle da bi svi što drže do svoje normalnosti, pameti, lika i dela, morali pre poludeti nego što bi pristali na polu-odgovor o smislu življenja, strukturi prostora i vremena, beskonačnom ili konačnom, fenomenu novog kvaliteta koji izranja iz organizacije a da posle toga ne može da se dekonstruiše, estetici, etici, veštačkoj inteligenciji i ostalom.

Nema časnog pristajanja - tj postoje samo muke do smrti, odustajanje pa zaboravljanje, ludost i, na kraju, odsustvo samopoštovanja pa prihvatanje odgovora.

I SNS i DSS i SVM i Dveri tvrde da je došlo do izborne krađe. DS kaže da se radi o podmetanju.

Ovo ne može tek tako da prođe. Ili opozicija laže, ili je vlast pokrala izbore. Nema između. Zahtevam istinu. Zahtevam kaznu za one koji lažu. Dosta sa ludilom. Zahtevam novo prebrojavanje glasova.

Od skora se priča oko ECDL verifakcije pojačala, a poznato je da se ja derem k`o oparen magarac na ECDL. Da obnovimo gradivo ECDL znači European Computer Driving Licence. Auh.

Ne samo zbog poetičnog imena analogija sa vozačkom dozvolom jeste prisutna, em se obuka i verifikacija plaća kroz vanistitucionalne škole i testne centre, pa korisnici plaćaju iz svog džepa em ima tačno verifikovana količina udžbenika i materijala kojima oni spremaju ispite,  em verifikacija to jest ta kompjuterska vozačka dozvola preti da postane uslov za zapošljavanje. Na primer ovde

Izvinjavam se što u istom danu objavljujem dva bloga, nije mi se dešavalo, a i slab mi je prosek broja blogova po mesecu, pa se nadam da ćete mi oprostiti. :)

Da ne objašnjavam mnogo - slušam i čitam juče površno o navodnim rezultatima URS-a u Zaječaru koji na nekim izbornim mestima opasno ugrožavaju onaj Miloševićev mitski rekord od 110%.

Onda čitam i vest o Tomi s nekim džakom s glasačkim listićima, nađenim, navodno, u kontejneru, i o njegovim optužbama o upisivanju preminulih u birački spisak i o njihovom navodnom glasanju.

O pobednicima i izgubnicima (tj o svom utisku vezanom za temu) sam pisao u prošlom broju. Među izgubnike nisam ubrojao naprednjake, mada je trebalo, ali mrzelo me jer je sa njima sve jasno. Veliko nezadovoljstvo koje postoji u elektoratu (ala zvu(e)či!!!) nije do kraja materijalizovano na glasanju. Ko je video Vučića na ivici suza (mada plačna faca je deo njegovog imidža moram priznati) zna o čemu se radi.

Za početak, vredi podsetiti koji su izborni održani: lokalni, predsednički i parlamentarni. "Kruna izbora" po Draganu Šutanovcu su predsednički. On je to rekao jer je lojalan borisu tadiću ali taj pristup je besmislen.

Blog još trese postizborna groznica, znam, pa možda i nova predizborna, ali, evo, ja se izvinjavam :), za zainteresovane "repriza" 3. i 4. emiisije, koje sam konačno stigao da postavim na YT.

U trećoj emisiji se posebno govori i o (ne)dostupnosti epiduralne anestezije. Iako su o njoj mišljenja još podeljena (bar kod nas), kao laiku čini mi se nedopustivim da je ta metoda dostupna vrlo malom broju porodilja, koje za nju još moraju da dodatno plate.  Pošto se kao dominantan razlog pominje nedostatak anesteziologa, pitao sam nekoliko sagovornika može li se to rešiti nekom vrstom (polu)specijalizacije lekara samo za davanje epiduralne anestezije i(li) obukom ginekologa/babica za doziranje anestetika, dok bi, naravno, iglu i kateter u epiduralni prostor plasirali za to obučeni lekari. Na ovu ideju podstaklo me je svedočanstvo iz V. Britanije (naše Ane WithAFamilyNameTooHardToPron koja je možda najstalniji komentator u emisijama) - iglu i kateter uveo je specijalizant, a anestetik je dozirala babica.

Tu es Dačić et super hanc petram aedificabo Ecclesiam meam et portae inferi non praevalebunt adversum eam.
Et tibi dabo claves regni coelorum.
Quodcumque ligaveris super terram, erit legatum et in coelis.
Et quodcumque solveris super terram, erit solutum et in coelis.

Prevedeno no srpski značilo bi

A ja tebi kažem: Ti si Dačić-ljudska gromada i na toj gromadi sagradit ću Crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati. .
Tebi ću dati ključeve kraljevstva nebeskoga, pa što god svežeš na zemlji, bit će svezano na nebesima; .
a što god odrediš na zemlji, bit će određeno na nebesima.