Hrvat Marko Polo rodio se 1972. u Francuskoj i, kada ga je godinu dana kasnije usvojilo jedno norveško brodogradilište, dobio je ime Peter Wessel. Kidnapovali su ga Holanđani 1984. i preimenovali ga u Zeelanda, a kada je godinu dana kasnije pripao firmi Stena Line, dobio je ime Stena Nordica. Konačno, 1988. godine usvaja ga Jadrolinija i daje mu ime Marko Polo - po onom čuvenom možda Hrvatu, koji je davne 1254. godine možda rođen u Korčuli (gde može da se obiđe njegova možda rodna kuća), imao nesporno državljanstvo Mletačke Republike i...

Najbolja britanska serija svih vremena, Only Fools and Horses (kod nas prevođena kao Mućke), završavala se pesmom God bless Hooky Street :

No income tax,
No V.A.T.,
No money back,
No guarantee.
.....

Doduše nije bilo advokata u njoj.. Možda zato što advokati plaćaju VAT (porez na dodatu vrednost - PDV)? A možda i ne plaćaju... U Srbiji ne, to sad svi znamo. Advokati u Srbiji počeli su trodnevnu obustavu

 

в.активно пратим збивања окомене .тако у локалној штанпи уочих позив пучанству малте да се прикључе акцији којој је слоган " колективним оргазмом против политике несвршавања" који ме кад су теме секса у питању намах намами.но потом кад текст разгрнух уочих уствари да је то провокација опозиционих лабуриста владајућим националистима.

Prošle nedelje uspela sam da uhvatim četri dana Beograda. Ok, 6 sa putovanjem.Ugurala sam u ta bedna četri dana jednu slavu, dva rodjendana, papire za porez, vino x 2, bioskop, čorbu sa najboljim drugom, kumove, posetu rodbini, puno vozikanja po gradu, jedan sneg i hodanje do kuće usled totalnog kolapsa saobraćaja. Naravno da sam uspela da odem i kod frizera...ali ne bih vas time davila. Dok sam izlazila sa svežom bojom na glavi koja je imala samo jedan cilj - da vrati moju prirodnu boju kose, i preispitivala se da li je moja kosa zaista nekada izgledala baš tako, skoro se sudarih sa jednom opasno šik ženom. Ne, ne nemojte pomisliti da je to šik koji podrazumeva da se znojite od muke dok hodate jer vam je sve tesno,sapeto i visoko. Ja, za šik držim onu vrstu žena koje nose uglavnom ravne cipele, izgledaju kao da ne farbaju kosu, imaju neki lud nakit a tobu od par stotina nečega umeju da bace na pod dok detetu zavezuju pertle. Moj šik podrazumeva i neke ogromne šalove i rukavice, puno crnog i mnogo osmeha. E baš jedna takva je naletela na mene u Ivana Milutnovica, zamotana u lud šal i sa veselim očima mi rekla -izvini.

 

I was there when the Wall came down on November 9th, 1989. On the very evening the changes were announced on East German Radio, I was sitting on a tour bus that was taking students of the Cologne Musikhochschule to Berlin. At the time, I was studying composition with Prof. Krzysztof Meyer who had set up an exchange with the Berlin Hochschule der Künste (now Universität der Künste). For this, the composers from his class as well as a few other musicians embarked on this trip, for which I had just completed a new piece in 17-tone equal temperament (later named Two Cartoons) and had the whole

Tarabe su, u selu, više služile za spajanje nego za deljenje. Kroz njih se rebrasto videlo susedno dvorište i u bašte su se provlačile komšijske kokoške, spremne da rizikuju trećinu perja u ime prehranjivačke slobode. Sa, samo naizgled, šiljatih vrhova taraba koje su kiše i laktovi vremenom zaoblili, dozivao se komšiluk na džakanje i odrađivao posao tada nepostojećeg interneta. O njih su se obrtali lonci i tegle za zimnicu, prebacivali jastuci i dušeci, punjeni šuškama, vetrili. Ćilimi su, nikako drugačije, već samo na daščanoj promaji taraba viđali sunce, čiji je glavni zadatak bio da potamani ili rastera proždrljivu moljačku sortu.

danas sam video snimak ultimativnog banovanja aleksandra stankovica od strane kusturice. slabo sam ispratio sta se to tacno desilo a najave su me drzale u uverenju da cu videti znatno vise varnica nego sto ih ima na kraju na snimku. naravno, ostaje pitanje kako su kasete "zaboravljene" i da li su "otete"... kolorit tog izbacivanja s planine (u privatnom vlasnistvu?) mi je izmakao pa sam ostao samo sa snimkom pitanja, odgovora i prekida razgovora.

Nemački okupatori obesili su 17.avgusta 1941.godine na Terazijama radnike Jovana Jankovića i Ratka Jevića, zemljoradnike Velimira Jovanovića i Svetislava Milina i učenika

Milorada Pokrajca.

 

U spomen na petoricu obešenih rodoljuba i sugrađana grad Beograd je 1983.godine  na trgu Terazije podigao spomenik na kome je u reljefu prikazan prizor vešanja, sa urezanim stihovima Vaska Pope posvećenim uspomeni na taj tragičan događaj. Postavljena je i bronzana ploča sa epitafom koji glasi:

”БорцимазаслободукојесуфашистичкиокупаториобесилинаТеразијама 17. августа 1941. године: ЈовануЈанковићу, раднику, РаткуЈевићу, земљораднику, ВелимируЈовановићу, земљораднику, СветиславуМилину, раднику, МилорадуПокрајцу, ученику.

1983. ГрађаниБеограда”

 

U međuvremenu:

-  ploča je nestala, a spomenik, je zaboravljen. Iako se nalazi u centru grada i visok je četiri metra, stoji potpuno zanemaren – bez ploče i imena ljudi koji su na tom mestu danima visili obešeni.

- istina o petorici Beograđana koji su 17. avgusta 1941. godine izvedeni iz zatvora Gestapoa, streljani u zatvorskom dvorištu, a zatim obešeni o električne stubove nasred Terazija, izbačena je iz udžbenika istorije.

- na sajtu grada Beograda ovaj spomenik nije prikazan u rubrici “znameniti spomenici”.

Čija je ovo sramota?

Gotovo nista ne moze da vam tako efektno upropasti uzivanje u planinarenju kao par neodgovarajucih cipela. Pocev od generalne neudobnosti i nepotrebnog zamaranja, kvasenja, pregrevanja pracenog smrzavanjem, mrskih zuljeva, pa do klizanja, uboja i uganuca koje je vasa cenjena cipela trebalo da spreci.

Iako u principu na gotovo sve dnevne treking ture mozete ici u najobicnijim patikama sa malo boljim djonom, ukoliko planirate da se planinom zanimate cesce od jednom ili dvaput godisnje, a narocito da kampujete u prirodi, nije lose investirati kintu u par dobrih planinarskih cipela. Tehnologija njihove izrade je, slicno kao kod ostatka opreme, znacajno uznapredovala u poslednjih desetak godina. Opet zahvaljujuci sintetickim materijalima, pre svega goreteksu, od koga se pravi ulozak za gotovo sve ozbiljnije  planinarske cipele. Kao i kod jakni, goreteks membrana stiti stopala od spoljasnje vlage, a istovremeno omogucava luftiranje. Zbog toga su ovakve cipele primetno udobnije od klasicnih koznih planinarskih gojzerica, u cemu prednjace cipele sa tzv. XCR goreteksom (Extended Comfort Range).

Novembar je mesec nara. Mogranj, šipak, nar, granat, "jabuka prepuna koštica", lat. Punica granatum....jedno od najstarijeg voća koje je čovek kultivisao i uzgojio još pre nekoliko milenijuma. Jevreji ga smatraju božjim darom i jednom od Seven Species, koje je bog  specijalno njima namenio, između ostalih semena i voća,

E, ja sada, namerno, neću da kačim slike.

Zamišljajte:

Htela sam o tome kako svi mi kad nam

se sloši iz bilo kog razloga...kad smo "pod stresom",

umorni, zlovoljni...bolesni: potražimo utehu u hrani.

Svi. Bar ponekad.

Ovako

Jučerašnji Novi list (iz Rijeke) objavio je - povodom 20. godišnjice pada Berlinskog zida - intervju sa mnom (autor: Tihomir Ponoš). Prenosim ga ovdje - bez uvodnog teksta, dakle samo pitanja i odgovore.  Naslov je "Nakon 1989. živimo u bankokraciji".

Prije 20 godina Europom je prohujala slobodarska ideja liberalne demokracije, a tri godine kasnije Fukuyama je objavio svoju ideju kraja povijesti upravo u liberalnoj demokraciji. Na neki je način liberalna demokracija doista trijumfirala, jer nikad toliko ljudi barem formalno nije živjelo u njoj.

U akciji "Omogucimo tajkunima nesmetano bogacenje" drzava Srbija uvodi jos jedan dodatni porez bombasticnog naziva "Porez na elitne lokacije" .

Власник плаца на Врачару вредног два милиона евра, убудуће би на ту непокретност могао да плаћа годишњи порез и до 8.000 евра.

Jer, zamislite nepravdu:

Према досадашњој пракси, власник куће