S jednim engleskim ptičarom sam nedavno sedeo na beogradskom Ušću, s pogledom na Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo). Ispijali smo Jelen i na miholjskom suncu posmatrali patke i galebove kako se skupljaju na niskoj obali ostrva. Klizimo dvogledima duž obale: par stotina plovki gluvara, tek nekoliko liski, par malenih krdža, obavezni mali vranci, pa veliki vranci, siva čaplja, graciozni labud grbac, mali gnjurac, mišar, pa plovka čegrtuša i jedna zaostala seoska lasta, poneki sinji i brojni obični galebovi...  Zastajem kod grupe običnih galebova: nešto proviruje iza njih, samo vrat i glava, belog perja i crne ‘kape’, te povećeg crvenog kljuna – velika čigra! Ovo je retka vrsta koju sam tek nekoliko puta posmatrao, a moj engleski prijatelj kaže da ju je video na Floridi, ali da mu je ovo prvi put da je sretne u Evropi.

Dok se zemlja oko sunca kreće

crtice iz dnevnika kolege blogera Ninoslava Ranđelovića

a mene baš briga...

ili rupa u zidu?

sa sećanjima.

I te njene suze.

Kao da.......

Sedela je kraj prozora. Mislim da nije videla kako joj mašem. Držala je u ruci te svoje suze..... i gledala u pravcu onoga što je želela.

U bombonjeri na stolu četiri kolača sa jabukama i mrvice od keksa sa slikom kuće. Nešto je sviralo. Zaboravio sam. I tragovi sunca na zidu nasuprot vrata.

Sećam se kako sam pomislio: Glupo je što ću se jednog dana, od svega što sam želeo, sećati senki. 

barak obama je ove godine dobio nobelovu nagradu za mir. cak i oni koji odobravaju ovogodisnjeg dobitnika slazu se da je nagrada vise "zasluzena" onim sto obama nagovestava (najavljuje) nego onim sto je uradio. sam proces predlaganja kandidata za ovogodisnju nagradu zavrsen je u februaru, tek nekih 20tak dana po obaminoj inauguraciji na predsednicku funkciju. ostalo je nesto vise od 49 godina pre nego sto javnosti bude prezentovano obrazlozenje predloga, ali pretpostavka je da se najverovatnije oslanja na obaminu izbornu kampanju i prelepu oratorsku sposobnost. obamini govori su mobilizatorski, zavodljivi, znacajni.

RRA kaže da ima - problem. Definicija problema deluje sasvim jasno, dobro tematizovano i potpuno prikazano.

Autorska prava, zakoni i propisi iz te oblasti, obaveza poštovanja i primene donetih propisa, davanje procena o tome šta se MORA i šta se MOŽE učiniti, vidljivost međusobne informisanosti odgovornih aktera - sve je sasvim dobro vidljivo u vesti koja je u medijima juče objavljena, s naslovom:

"Srbija ostaje bez HRT-a"

sa podnaslovom:

NAŠA PRIČA:

Republička radiodifuzna agencija najavljuje zabranu emitovanja TV programa iz regiona

Jedna crtica iz kulture američke prestonice možda će vam biti zanimljiva - današnji naslov u rubrici "Stil" Vašington Posta - "Brighest Young Things dominiraju vašingtonskom blog scenom", podsetio nas je na prilog koji smo emitovali pre nekoliko meseci. To je priča o Svetlani Legetić, 29-godišnjoj Novosadjanki, arhitekti po zanimanju, čiji se blog sa My Space stranice pretvorio u Brightest Young Things - blog koji danas ima 100,000 čitalaca, i čiji autori više nisu samo posmatrači i komentatori vašingtonske kulturne scene već i jedni od njenih kreatora.

2006.

Znaš kako se sećam svojih rođendana iz detinjstva?

Taman kad se završi berba kukuruza,  poseče tuluzina i poveže u snoplje, i spuste se dosadne magle, a jesenje ruže u dvorištu oklembese i počnu da crne po ivicama reckastih listova, znam da mi je rođendan blizu.

Onda jedno jutro krene užurbano spremanje kuće, skidanje zavesa, štirkanje svega što vuče na belo i besomučno glancanje trokrilnog šifonjera. E to je značilo da mi je rođendan prekosutra.

Sledeće jutro me budi cičanje praseta i mirisi, k'o slavski, iz kuhinje. Pomešani

PAVEL DOMONJI i MIRKO ĐORĐEVIĆ

U sredu, 28. oktobra 2009. u prostorijama NUNS-a u Domu novinara Srbije svečano je uručena novinarska nagrada za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac" samostalnom novinaru iz Novog

Pamet su mi merili više puta, kreativnost također, a jednom sam im tumačio i Roršahove mrlje. Rezultate mi nikada nisu saopštavali. Znanje i fizičke sposbnosti su mi testirali… ni sam ne znam koliko puta.  Rezultate su mi redovno saopštavali, ali ja sa njima najčešće nisam bio zadovoljan. Međutim, uvek sam sumnjao u sebe, svoje znanje i sposbnosti, nikada u njih i u njihove instrumente merenja. Kasnije, mnogo kasnije, shvatio sam da ti instrumenti nisu uvek validni, pouzdani, objektivni, osetljivi, baždareni…

Evo već treći dan prolazim pored Sajma. A na Sajmu, Sajam. Knjiga, čega drugog.. Autobusi se ciklično pune i prazne na toj stanici. Gužva. Nervira me sve to. I ovako kasnim na posao. Baš me nervira. Dok ja ne odem na Sajam. Onda onaj svet napolju, svet prepunih autobusa, saobraćajnog zastoja, tmurnog vremena, taj svet više ne postoji. Postoje samo hale, pune ljudi, hale tople, zagušljive, sa decom koja se vrzmaju među nogama (ko još vodi decu na Sajam?), hale pune knjiga.. Novih, starih, viđenih, željenih, nepoznatih, smešnih, važnih..

Mozda je čovek čoveku vuk, ali je sam sebi zasigurno samo magarac.

Mnogi ljudi vide marketing kao reklamiranje i prodaju roba i usluga. Ali pravi marketing ne uključuje veštinu prodaje onoga što proizvodite u toj meri u kojoj uključuje znanje šta treba da proizvodite. Vaša organizacija osvaja odlučujuću poziciju u svom domenu i na marketu kada shvati potrebe kupaca i nađe odgovarajuća rešenja da zadovolji te potrebe. Ako su ova rešenje slaba i nemaju vrednosti za kupca onda nikakva reklama i prodaja to ne može da nadomesti.