Dok sam jos citala Guardian jedna od omiljenih rubrika mi je bila "Bad Science" sa prigodnom ilustracijom Frankensteina umesto slike autora - Ben Goldacrea. On jednom nedeljno daje prikaz objavljenih naucnih studija koje nemaju veze s mozgom. (digresija: secam se jedne gde je

Dzon Dzejms Odubon

U susret sajmu knjiga: što reče Strongman, kocka je bačena, pa, rekoh, da vam ponudim kocku iz svog prevoda ove lubenice: Klajv Ponting „Ekološka istorija sveta“, Odiseja, Beograd 2009

Tokom poslednjih 10.000 godina, ljudske aktivnosti su dovele do velikih promena u svetskim ekosistemima. Širenje naselja i stvaranje polja za gajenje useva ili napasanje stoke, krčenje šuma, te isušivanje močvara i vlažnih staništa, redukovali su staništa gotovo svih vrsta biljaka i životinja. Sistematski lov životinja radi hrane, krzna i drugih proizvoda (i, u mnogim slučajevima, ‘sporta’), drastično je redukovao brojnost mnogih vrsta, a neke doveo do izumiranja. ...

Golub selac

Možda najstrašniji primer masovnog pokolja nije bio onaj bizona, već golubova selaca – to je priča u koju je gotovo nemoguće poverovati. Prvi evropski doseljenici u Severnu Ameriku često su komentarisali ogroman broj plavih i dugorepih, brzih i gracioznih golubova. Jedan od prvih doseljenika u Virdžiniji opisao je:

Zimi je više divljih golubova nego što se to može zamisliti, ja sam viđao neprekinuta jata u vazduhu koja su prolazila po tri ili četiri sata, toliko gusta da su nam zasenila nebo. 

Nigde nisam plaćao manji porez nego u Srbiji. To ne znači da nema država u svetu gde ne bih plaćao i manji ili nikakav porez. Samo tamo ne bih nikada živeo. Ali zato u poređenju sa Nemačkom, Kanadom i USA, Srbija je poreski raj. Za mene. Sa druge strane, one uboge građane koji zaradjuju 200 evra mesečno, država dere bez milosti. Takvi u navedenim zemljama ne bi plaćali nikakav porez. A kod nas oko 110 evra ili 55% na neto tj oko 45% na bruto. Tako da u proseku, naši porezi nisu najviši. A u detalju su za mog kolegu fizičkog radnika iz Vranja, toliko nerazumni i nepravedni da boli.

″Da l' to grmi il' se zemlja trese,
il' udara more o bregove?
Niti grmi nit' se zemlja trese,
nit udara more o bregove.″
Već se to drma naš Bermudan. Jutro je rano, nema petlova da se deru i vrište u ranu zoru jer su Englezi to već odavno pobili, međutim imam osećaj da gubim tlo pod nogama. Bermudan se ljulja počinjem da se budim ali još uvek prilično bunovan, ne znam gde sam. Počinjem da razmišljam o zemljotresu ali Engleska nije trusno područje. Okrećem se na drugu stranu i onda vidim razlog našeg ″zemljotresa″. Miki peva po Bermudanu: ″She is a

     U detinjstvu sam dedu i popa ljubila u ruku. Deda je mirisao na krave, a pop na tamjan. Meni uvek bilo malo muka od toga. Od žvalavih baba i oznojenih tetki sam bežala kao djavo od krsta, al’ nisam uvek uspevala da uteknem. Ljubili su me i za rodjendane razni rodjaci i vukli mi uši do iznemoglosti. Roditelji? Tužna priča, preskočiću.

    U osnovnoj smo igrali igru poljubac-šamar. Treba da pogodiš ko je zamislio da se ljubi sa tobom. Ako pogodiš – dobiješ poljubac u obraz, ako promašiš – šamarčinu. Kad malo bolje razmislim, užasno

   Kiša zna da natera čovek da se uvuče u sebe. Dok nemilosrdno pada, pokazujući svoje moći i potrebu za padanjem, sa njom pada i čovek ili se rastapa iznutra ne dozvoljavajući da negde probije, prokapa. Pad može da znači i podizanje. Kiša zna da izazove setnost, ali i radost, zna da pomeša  jedno sa drugim, što bi moglo da se razume kao rastočenost trenutka. Da li je neophodno da se shvati zašto kiša pada baš onda kada nama ne odgovara, kada nam je stalo do sunca ili to priroda čini u dogovoru zaobilazeći čoveka. Kiša je uglavnom dobročiniteljska, nadoknađuje rezerve vode, pomaže rastinju da izdžiklja, da se održi ta namera, da se čovek održi, da ne bude usamljen. Apsurd!?

mr. loader:

U Srbiji 500 hiljada ljudi gladuje, a u istoj zemlji javna preduzeća daju 130 hiljada evra za koncert 100 truba na Trgu... Stvarno smo truba od zemlje. I kakva vest za nedelju ujutru, kao u pesmi grupe U2:

I cant believe the news today
Oh, I cant close my eyes and make it go away...

Dok u Švajcarskoj na referendumu narod većinski glasa da se poveća stopa PDV-a,

Povod za ovaj post je sledeća vest:  

"Sudija odbio da venča belkinju i crnca

Mirovni sudija iz Luizijane Kejt Bardvel odbila je da venča belkinju i crnca, uz obrazloženje da to čini zbog njihove buduće dece, jer na osnovu iskustva zna da većina mešovitih brakova...  " (B92) - A evo i celog izveštaja...

Šta na ovo reći? Svako svoju muku ima. Kod nas benigno-maligne neofašističke strukture, a kod Amera ... E, sad, ne znam da li je u pomenutom slučaju sudija

Gledam nesto TV ovih dana, pa nikako da vidim ovaj lep film.

PS: Mene je ucilo u Klasicnoj gimnaziji - "Cuvaj se Danajaca kad i poklone donose".

PPS: E Druze Stari, sve sto Ti ucini da ih drzis podalje od sebe, pade u vodu.

Feđa Dimović

Svi smo bili ubeđeni da posle Petog parkića nema više šanse da se slična svinjarija ponovi na teritoriji Beograda. Ova borba građana Zvezdare trebalo je da predstavlja neku vrstu presedana po kome će se ravnati svi budući urbanisti i neimari. Delovalo je kao da su nadležni konačno shvatili da u ovom gradu stanuju živi ljudi koji i te kako imaju svoje mišljenje i hrabrosti i snage da se za njega izbore. Zastavica koju smo u ime pobede zajedno poboli na uglu ulica Stanislava Sremčevića i Despota Olivera, trebalo je da osvetli put kroz betonske

Ovaj tekst je objavljen na portalu E-novina

Spermatozoidi Miloševićeve Srbije 

Onog trenutka kada je otela iz džepova svojih građana milion dolara kako bi naplatila porodični propust u odgoju Miladina Kovačevića, koji je - podsetimo se toga – 4. maja 2008. divljački premlatio Brajana Štajnhauera, država Srbija je iznova dala zeleno svetlo svim onim ludacima koji vitlaju potpuno slobodno po gradu da ubiju nesrećnog Brisa Tatona, isprebijaju Vukotu Brajovića, da