Rešim ja pre neki dan da pročitam novine. I imam šta da vidim - Dodir novca može da ublaži bol! U Kini naučnici vršili istraživanje na studentima (rečeno im je da će testirati osetljivost njihovih prstiju). Dakle, jednoj grupi su dali svežanj novčanica da ih prebroje, a drugoj obične bele papiriće. Posle su im rekli da stave prste u činiju vruće vode i opišu koliko im je bilo neprijatno. I pajz sad - oni koji su brojali novčanice izjavili su da im voda nije bila mnogo vruća, a oni sa papirićima se ošurili! Naučnici tu izvukoše zaključak da novac može

Ovo je priča o jednoj o tri svetinje mog grada.Kada se kaže Kragujevac, prvo se pomisli na Šumarice.

Neko pomisli na SMAK

Kada sam počinjao da sviram gitaru, da bih impresionirao devojčice, prvo što mi je moj nastavnik Bata Herman rekao bilo je:

-Kragujevačku Rock scenu je upropastio , šta misliš ko?

-Ne znam.

-Pa Točak.

Ne razumem.

-Svaki klinac u Kragujevcu, koji svira gitaru, prvo pokuša da skine ''Ulazak u harem''.Posle toga, naravno, i izlazak iz harema(unazad ).Na kraju, baci gitaru na tavan. Ti ćeš da sviraš po notama i kako ti ja kažem.

-Hm, razumem.

A kako izgleda potrosacka korpa naseg dragog tajkuna?

Omiljeni tajkun mora da kupi tuzioca i predsednika suda. Onda doda manekenskog preCednika, premijera deda mraza (mozda moze da zatreba) i par najglasnijih ministara. Onda se predomisli pa kupi sve ministre uz opozicione lidere i par akademika. Zatim predje na medije, sto stampane sto ne odstampane, ... I tako svakog meseca. I tako sa svakom vladom.

International Advertising festival

Again - the Cannes!

The Ad festival.

The Lions.

Was the Carousel really the best work? Was the "Obama for America" truly something ground-breaking, or was the world simply cheerful to see Mr. Low-Woody-Perennial-Plant-Usually-Having-Several-Major-Stems

Pre nego sto krenete da pucate po gradu, obratite se strucnom licu koje ce vam pomoci. Za pocetak krenete od 35 sekunde ovog klipa:

A do tada, mirno beri sljive majstore!

Kako čovek, uopšte, donosi neku ozbiljnu odluku? Mislim, kako da presečem, a da se posle ne kajem? Ja se, bre, danima dvoumim i koje cipele da kupim, sve mi se čini one druge su lepše! Pa se posle kajem i žderem, mnogo i dugo i za neke sitnice... Koliko ću se kajati za nešto ozbiljnije? A vidim, ljudi to ’ladno preseku, imaju spremne stavove o svemu i kao da znaju šta će se i posle deset godina dešavati. Sve nešto mislim da imaju uvid u budućnost. Možda neki horoskop, kristalnu kuglu, baba Milevu u komšiluku... Moram jednom da ih pitam, kako su tako sigurni da znaju šta hoće.

Ptice Jugoslavije, 1947

I became acquainted with Dr. Matvejev in the early 1990s, when chancing upon his book “Distribution and Life of Birds in Serbia” in the bookshop of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Another couple of years passed, before I learned that the author was actually not only alive but still a very active ornithologist.

Crtani filmovi se često završavaju stupidnom frazom, "Kad ne možeš da ih pobediš ti im se pridruži". Da sam teoretičar zavera rekao bih da je to programiranje "od malih nogu".

prvo treba znati sta se od ememefe ocekuje? vecina ce reci novac i to je ok. taj novac bi trebalo da se upotrebi za devizne rezerve, predstavnici nase vlasti bi ga rado upotrebili i za popunjavanje (sve vece) rupe u budzetu (moze i to ali ne kad i kako kome padne na pamet). ali treba shvatiti da je najveca stvar koja se dobiaj sa aranzmanom sa ememefom taj sto se dobija nezavisni revizor kome svetski investitori veruju.

procedura je sledeca: ememef kaze dobicete X para pod sledecim uslovima ... (pa isporuce spisak). tu se malo pregovara, izboksuje se malo vise para za socijalne slojeve stanovnistva, obrazlozi se malo veci budzetski deficit, obeca se privatizacija par javnih preduzeca, potpise aranzman i svi se razidjemo.

Obicno to ide ovako. Odlucite neki vikend, umesto da sa drugarima cepate pivkana ispred dragstora, zapalite na obliznje brdo i tamo provedete dan ili dva u lamzanju po padinama i proplancima. Eventualno da prespavate na livadi, u satoru ili bez njega i da se posle avanture vratite kuci srecni i ispunjeni, sa onim ludackim sjajem u ocima zbog kojeg niko u autobusu Gradskog saobracajnog ne sme izravno da vas pogleda.

U 90% slucajeva ce vam

STANJE DUHA i "PROGNOZA VREMENA"

Oliver Frljić, pozorišni reditelj

„Najodvratnija mi je ona umjetnost

Vratila sam se s mora, što za ponekoga ovde nije tajna. Istina, iz Dubrovačko-neretvanske županije umesto iz Istre, ali to će mi poneki od ponekih već oprostiti. :) 

... Zamalo da počnem stvarno da vam pišem o moru. A zarekla sam se da neću, ne zato što o moru sve znate, nego zato što je svakom svoje more, a moje more je stream-of-consciousness, o čemu, opet, nikako ne valja blogovati. 

Ne, ovi dani su za mene prelaz; povratak u svakodnevicu & back to the future, a to je uvek manje-više lom u glavi, naročito posle mora, bar u mom slučaju. Ključna reč je, dakle, povratak.

Lom u glavi = jurim za propuštenim informacijama i koristim svaki trenutak da vozim po gradu i okolini i puštam gromoglasnu muziku sugrađanima, sviđalo im se to ili ne :). Druga ključna reč je, dakle, gromoglasno.

Znam da ima onih koji neće verovati. Ako. Znam da nema nikoga sem mene ko bi raspetljao asocijativni niz, ali ni to nije bitno. Bitno je da se meni ne spava (tako je počelo večeras, setila sam se Tife, "meni se ne spava, ne budi blesava..."), da se vrte asocijacije, YouTube i - energija.

Ma, ne možete ni da zamislite šta sam poslednjih dana sve uz taj YouTube pevala! :) Da preskočimo rok, džez i bluz svih provenijencija, stigla sam večeras, časna reč, i do Marije Šerifović i Željka Joksimovića (ZNAM, nemojte!!!), a zatvorila krug gromoglasnom dalmatinskom klapom.

Da sam mogla biti na ovom koncertu klape Maslina, ja bi' pivala iz sveg glasa, ne bi pismi bilo kraja. :)

.. a nisu o dojenju. :)