"Pitao bilten biltena: koliko si danas napravio kretena?"

ZAŠTO NE MOGU BEZ BITEFA, KAKO BITEF MOŽE BEZ MENE

urednička glava ne spava

Druga konferencija za štampu, povodom otvaranja 42. BITEF festivala.

Danas je prvi dan Ramazana (ili Ramadana) meseca posta u muslimana. Kao što većina sveta zna tokom tih 30 dana muslimani ne konzumiraju ništa, ni vodu, ni hranu, ni cigarete, niti praktikuju seks, između izlaska i zalaska sunca. To je takođe mesec praštanja i pomirenja. Post koji se ovde naziva oruč, odnosno uzdržavanje od svih želja tokom dana ovog meseca je jedan od pet stubova islama. Naravno, deca, trudnice, bolesnici i putujući nisu u "obavezi" da drže oruč.

Dogodilo se na današnji dan ...

- Danas je 1. septembar ... a za mene to znači samo dve stvari. Danas će dečica krenuti u školu...i da je do mog rodjendana ( i velike svirke uživo na terasi moje kuće ) ostalo još šest dana...sve ostalo su manje bitne vesti, što ne znači da ih ipak neću prokomentarisati...pa da počnem...

- Kad već pomenuh dečicu, posle afere sa udžbenicima gde država preporučuje roditeljima da još jednom kupe udžbenike jer su oni koje su kupili od privatnih izdavača nevažeći,mislim se kako je dobro

O čemu ljudi vole da čitaju? Znamo o čemu ne vole: o razmnožavanju krompirove zlatice, mašinskim elementima, vodostaje, alamanahe pčelarskih udruženja, o džezu. Na pitanje o čemu pisati ukoliko želite da budete čitani odgovor daju Heraklit, Frojd i Vudi Alen, između mnogih drugih. O ljubavi i smrti.

Ovo je blog koji bi po tom receptu mogao da bude polučitan. Za temu ima džez i smrt. 

Čarli Parker (Charlie Parker) zvani Bird je umro kao Toma Zdravković, umoran od života. To je učinio mirno, ne praveći preveliku galamu oko čitave stvari,

»Škola je kul«, obratio nam se sinoć slovenački predsednik, dodavši i da mu treba verovati pre no što se stigne u njegove godine. Ja nisam još u njegovim godinama ali mu verujem na reč i podržavam je frenetično, iz dna izmučene, roditeljske duše.

Kako ne bi bila škola kul, pa jedva sam dočekala ovaj 1. septembar, otkad više ne idem u školu, raspusti mi se razvlače k'o gladna godina. Doduše ovi moji objekti prosvete nešto se ne slažu sa predsednikom

Prošle nedelje, umalo mi promače vest o padu malog aviona u Makedoniji :

U udesu školskog aviona) "cesna 172", koji je u četvrtak oko 12.50 pao u portu pravoslavne crkve Uspenja presvete Bogorodice kod izletišta Skrebatno iznad Ohrida, poginule su četiri osobe. Prilikom pada aviona Akademije za obuku pilotskih kadrova, sa oznakama Z-3 DCV, izbegnuta je veća tragedija, jer se letilica srušila na livadu na kojoj je više hiljada ljudi proslavljalo Veliku Gospojinu.

Onda se setih: hej, pa ja sam bio u tom selu. Evo teksta koji sam napisao posle te posete, pre ravno 4 godine. Neke stvari su se od onda promenlie, ali je verovatno najveći deo još uvek isti.

Posle, teške, poslednje decenije 20. veka građani Srbije su sve više zaokupljeni dnevnim ekonomskim temama, koje ''život znače''. Sve je više interesovanja za stopu inflacije, kretanje kursa dinara, veličinu prosečnih zarada i penzija, a u skorije vreme raste zanimanje i za akcije, budući da većina nas očekuje da dobije obećanih 1000 evra od korporatizacije šest velikih državnih preduzeća. Mnogi, naravno, ne mogu da uoče da u mnogim društvenim pojavama leže ekonomski uzroci, dok se, s druge strane, često daje preteran značaj novcu u determinisanju političkih i

Ne mislim samo na psiholoski aspekt odupiranja potrebi da se, posle visecasovnog profesionalnog pisanja, pismenim ventiliranjem pojedincima i institucijama promptno skrene paznja na odredjene pojave, vec i na fizicki bol u vratu i desnoj lopatici koji se spusta niz desnu ruku.

Redovno koketiram sa sportom, pravilnim drzanjem

Da niste oženjeni, da li biste oženili Tajlanđanku?
- Ne bih trepnuo! Čak šta više. To što ima malo kose oči i što je malo žuta, šta me briga!

Devojke s Dalekog istoka su mirne, lojalne, vredne i neguju kult rađanja... 

Verovali ili ne gorecitirane izjave umosačinjenija su novog državnog sekretara u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije. No, krenimo redom.

Nakon neuspelog projekta nasilnog ulaska na Kosovo lider stranke Pokret veterana Srbije i pripadnik “hrišćanske milicije“ Dobrovoljačke garde Cara Lazara, već drugi saziv poslanik u Skupšitini Srbije s liste SPS-a, od pre desetak dana, pazite sad, i Državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja ─ Željko Vasiljević u intervjuima objavljenim u Kuriru i Pressu obznanio je svoj “novi projekat”.

Naime, ovaj više nego naočiti delija smislio je kako se izboriti s problemom bele kuge u Srbiji. Vlastan da razmišlja bez da je to od njega neko tražio ─ iako zna da to nikad ne ispadne na dobro ─ baja seo i smislio ni manje ni više nego projekat! Stupidnošću izrečenog čovek jednostavno ostavlja bez teksta ─ uz to, pored činjenice da me izvukao iz višemesečne blog-apstinencije naterao me je i da prvi put u životu citiram žuto đubre koje se kupuje na trafici ali nisu novine. Malo li je?! Naime, Vasiljevićev projekat podrazumeva dovođenje najmanje 100.000 žena iz Vijetnama, Kambodže, Laosa i Burme koje bi se udale za srpske neženje! No, da ne parafraziram evo kako bi, po drugu sekretaru, izgledalo ovo svodništvo na visokom državnom nivou:

(moji - stečeni, stvoreni, nasleđeni, blogovski, usputni, domaći, strani...) 

Pre 11 godina, nasledim od prijatelja - prijatelja. Taj moj prijatelj živi i radi u inostranstvu, i nekako mi u nasledstvo ostavi svog prijatelja. Prihvatim to - šta ću - baš mi bude drago, kao da je pojačavalo naše trojno prijateljstvo.

Ali, taj nasleđeni malo čudan. Čula sam da je budista. ali ne priča o tome. Bio je na Tibetu, studirao budizam iako je magistar ekonomije. Blesav čovek - zaključim ja, ali moj. Poznata sam kao neobjektivna - moje

Nakon dva dana provedena u Skoplju, ili kako oni kažu Skopju, stajemo na benzinskoj pumpi negde u predgrađu makedonske prestonice, s obzirom da ne možemo da nađemo mesto koje tražimo.

Mlađi pumpadžija, možda naših godina (25), sipao je benzin a mi smo se primakli, otvorili prozor i pitali:

- Kako da dođemo do Šutke?

Nasmejao se, baš onako iskreno, a onda praveći se da ne čuje pitao: Gde?

Godinama gledam kako se narod zlopati sa svojim političarima. Kako koju vlast izabere, ona mu okrene leđa i radi po svome, ne za narod već za sebe. Narod vidi zajebao se, izabere drugu vlast, misli ova će biti bolja. Kad ono Q. Nova vlast zauzme kabinete, fotelje, rezidencije, audije, stanove i čitav bogovetni mandat tera po svome. Isto kao prethodna.

Zbog takve vlasti kogod je mogao odcepio se od nas. Već sam skoro i zaboravio ko sve odcepio. Više se od nas odcepilo, nego što nas je ostalo. Čini mi se da je poslednje bilo Kosovo, ukoliko

Dugo se nismo videli :)

Što se mene tiče, bilo je ludački radno proleće, pa dugo toplo leto.

Poslednjeg dana avgusta, u lenjo nedeljno popodne, dok se nebo nad Cirihom muti i obećava večernju kišu, dok se jedan avion u Beogradu upravo priprema da poleti, a među putnicima je i uzbuđena gospođa mama & baka, s koferom punim kojekakvih novina, knjiga, cigareta i kulena - da vas pitam:

Jeste li se sabrali i oduzeli od bućkuriša srpskih koalicija na raznim nivoima? Je li vam jasno i za kim zvono zvoni, i za kojim se konjem prašina diže i kud plovi ovaj brod? :)

Noćas mi je prijatelj prosledio link na ličnu ispovest nesuđenog gradonačelnika Beograda. Sutra je ponedeljak, prvi septembar, vreme je za zagrevanje, početak jesenje sezone. Pa izvol'te, i samo polako, ispovest je poduža... ;)

Како су ме лагали Дачић и Антић

Сит сам жалопојки, кукњаве и плача политичара, те ово што пишем за „Правду" неће бити покушај јадиковке над сопственом судбином, лажне или стварне јадиковке над судбином народа, већ само мали прилог борби против непобедивости неморала и зачуђености појединих људи отпору који, заједно са својим пријатељима, пружам новопеченим властодршцима из Социјалистичке партије Србије

Негде пред Видовдан, када смо желели да појачамо протесте, Антић је почео све више да затеже

Са Дачићем и Антићем сваки разговор је немогућ, јер слажу чим зину, једно говоре, друго раде

Чак је и Шешељ, као искусан политички вук, у појединим тренуцима веровао социјалистима на реч

Дачић ми је рекао да „Правда" лаже, да никад неће правити коалицију са тадићевцима и чедистима

Палма ми је говорио како свим срцем подржава мој избор за градоначелника, а то је говорио и Ђиласу

Valjda jos ni svi gosti sa Olimpijade nisu otisli ca, kada su kineska policija i Biro za religijske poslove okrenuli na staro i brze-bolje uhapsili monsinjora Juliusa Jia Zhiguoa, katolickog biskupa Zhendinga, a u njegovu rezidenciju uveli pripadnike drzavne katolicke Crkve tj Kineske patriotske asocijacija katolicka.

Monsinjor Zhiguoa je u zatvor odveden iz bolnickog kreveta u trenutku kada se sa saradnicima spremao u okviru svoje dijecese koja broji priblizno 110.000 vernika distribuira poslanicu pape Benedikta XVI u kojem Sveti Otac poziva na vecu toleranciju spram kineskih katolika

Uspešno čuvam decu, tuđu i svoju. Sve radnje radim. Zabavljam ih, uspevam da ih nagovorim na nemoguće - da se okupaju, da spavaju, da jedu, da uče. Čuvam i pse. S njima je još lakše nego s decom. Zašto onda ne bih umeo da pričuvam mačku? Mačka je najmanje zahtevna.

Elem, otišli prijatelji s decom na more, a meni palo u zadatak da pričuvam mače, privremeno, na nekoliko dana dok redovna mačkočuvarka ne stigne. Šta tu može da pođe po zlu? A meni prijateljica kaže pre polaska: Važno je da preživi. Pazi sad nje, dramoserke. Mačke je evolucija dizajnirala da prežive sve i stvašta. Treba im samo ponekad dati hrane I vode, a i bez toga bi opstale.

Inače nismo se loše slagali mače i ja. Ja ga ignorišem a ono mi se muva oko nogu. Jedino je malo komplikovanije kad sednem pred TV. Mačetu je do druženja pa se uzvere na mene i grebucka me kandžicama. Tu ga ja malo šutnem, a ono se odmah vrati da se pentra po meni. Tako trista puta. Sve dok nisam posustao. Legnem i taman zaspim a ono se nekako ušunja u sobu i gricka mi prste na nogama. Šutnem ga. Ali to ga, izgleda, loži pa mi još živahnije nasrće na stopala. Nemam kud. Izbacujem krlju iz sobe i zaključavam vrata. Spavam. Ne sanjam mačke. Ne impresioniraju me baš.