Yesterday I woke up knowing that I would face the mountainous terrain of Serbian bureaucracy in order to finish the establishment of my branding agency. It is mountainous, full of crags, hairpin turns, and impasses due to rock slides, and while

Piše: Rodoljub Šabić

Оd samog zaključenja ugovor o upravljanju Železarom Smederevo zaključen sa Kompanijom "HPK inženjering" izaziva veliko interesovanje javnosti. Imajući u vidu mnoštvo razloga na kojima se to interesovanje zasniva, a koje je mislim suvišno elaborirati, nadao sam se da će ovaj put "radoznalost" javnosti biti zadovoljena i bez angažovanja Poverenika za informacije od javnog značaja. Ali...
Prvi zahtev za informacijama odnosno dobijanjem kopije "Ugovora o pružanju usluga upravljanja i savetovanja" zaključenog 21. 03. 2015. godine, podnela je Ministarstvu

I Dragan Šormaz je podržao zaštitu grlice!

Pričao sam vam već o tim sastancima u vezi grlice i prepelice s Upravom za šume? E, na poslednjem ovom, mislim petom po redu, 13. maja, predstavnici Koalicije NVO Srbije za zaštitu ptica po prvi put su se sreli i s novim predsednikom Lovačkog saveza Srbije i narodnim poslanikom Draganom Šormazom.

neočekivano dobar rezultat srpskih tenisera na ovogodišnjem vimbldonu.

uz potpuno očekivan novakov prolaz u 16 najboljih, u drugu nedelju turnira su prošli i viktor, jelena
i zimonjić u dublu sa matkovskim i miksu sa gajdošovom.

Greece is a very beautiful country -
and Germany, it is known,
no islands...

Srbija se iskreno trudi da poštuje svoj Ustav, naročito član 1 koji kaže da je "Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive". Kad već ne može preambulu, onda makar to.

U Srbiji bez preambule živi oko 20 posto ljudi koji se na popisu iz 2011. godine nisu izjasnili kao Srbi i preko milion ljudi koji nisu pravoslavci. Naravno, to nas ne sprečava da državne institucije imaju svoju (pravoslavnu) slavu, da se vojska i SPC povezuju, da nam vojnici kleče pred popovima, da se borimo protiv zle latinice, da se svima nameće da plaćaju doplatnu markicu za Hram...

Postavlja se pitanje kakvo mi to društvo gradimo? Inkluzivno svakako ne, već državu u kojima je sve podređeno srpskom narodu, pa tek onda svima ostalima. Takvim odnosom kreiramo klimu da manjinske zajednice imaju potrebu da se separatišu i grupišu u delove zemlje gde će biti u većini, kako bi se osećali sigurno. Da kreiraju svoja geta. Naravno, mi to jedva dočekamo da ne moramo da ih gledamo, ali nam smeta što te manjine Srbiju ne percipiraju kao svoju zemlju. Kako bi bili srećni kad bi i manjine počele da govore da su Srbi (po državljanstvu), ali ne zato što smo se mi potrudili da ih u društvo uključimo, već zato što smo ih na to naterali.

Ovim zakonom se uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i određuju se nadležni organi za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite.

Nije mi lako da razumem sve one koji ushićeno pričaju o Srbiji kao sportskoj (vele)sili. 

Nit manje zemlje, nit više šampiona. 

Da li su oni srpski brend? Naravno da ne.

Svi su ljudi jednaki. Za neke ljude, ipak, kažemo da su „veliki", zbog širine optike kojom posmatraju svet i događaje. Za neke ljude kažemo da su „ograničeni" zbog uske prizme njihovih pogleda. Voleli Aleksisa Ciprasa ili ne, slagali se sa njegovom politikom ili ne, moramo mu priznati da je, svojim neuobičajenim potezima, proširio optiku evropske politike. Čovek koji se u većini interpretacija doživljava kao neki rigidni levičar, zapravo je srušio podelu na levicu i desnicu. Pocepao ih je bespovratno.

Po državi razne čudne stvari, Hrast, Bazilika, inovativne, reformske i onda, neće  valjda Beograd, pa ipak prestonica je da izostane, dobro, de ima onaj Bgd na vodi ali nikada dosta puštanja mašti i bezobrazluku na volju ...

... Idem maločas Trgom republike i zateknem Knez Mihaila stešnjenog i blokiranog i sasvim zbunjenog, pita se on užasnut da li su to opet došli

...a ovaj se pravi naivan. Dok Srbiju nastanjuje 7 miliona budala koje će to da progutaju.

 „Sad treba da štitimo i afričku grlicu,“ zaključio je Aleksandar Vučić svoje izlaganje.

Pošto ovih dana u srpskim senzacionalizmu i inače sklonim tzv.medijima čitam različite gluposti, ako će nekome koristiti, kratak izveštaj/putopis iz drevne Hellade bio bi sledeći:

Oni koji se ovih dana spremaju da krenu u Gčku, ili su već uplatili aranžmane pa ne znaju šta da rade razloga za neku veliku paniku realno nemaju. Treba samo da ponesete novac - ne na karticama već u kešu (!), ili makar uglavnom u kešu.

Iako je zvaničan stav grčke vlade da turisti neće imati problema pri plaćanju karticama - u praksi to ipak nije svuda tako. Prevedeno: većina prihvata plaćanje karticom - ali ima i izuzetaka.

Ко се ових дана одлучио на грађанску непослушност и игнорисање покушаја да се из удобности фотеље освојене медијским манипулацијама одређује људско право на слободан избор дестинације за летовање, па тако непослушан отишао у Грчку сем мора, гироса и воде у флашама имао је прилику да се суочи и с причама о државном банкроту и реком људи која бежи на север. О овом другом феномену бих сада, феномену који постаје све видљивији и онима који протеклих нису ишли колима иили аутобусом за Паралију, сасвим је довољно отворити очи близу железничке станице у Београду.

Ima dosta godina od tada; razgovarao sam sa retko uspešnim upravnikom rezervata Zasavica, Slobodanom Simićem i žalio mu se na nedostatak vidljivih rezultata, uprkos dugogodišnjem aktivizmu u zaštiti prirode.

„Ti misliš da možeš da postigneš ono što hoćeš?“ sad ga po nesigurnom sećanju citiram, „Pa mi moramo da budemo zadovoljni malim pomacima – nećeš nikada da uspeš u Srbiji!“ (Možda i ne reče baš tim rečima, ali beše tako nešto.) Znam da sam pomislio, ako su mali pomaci vrhunac kome se treba nadati, bolje da spakujem kofer i negde drugde stremim ka zvezdama. Ovako ili onako, kofer još nisam spakovao.

Case Study: Same-sex Marriage. It is not acceptable anymore to merely accept this and generally agree with it. The Socially Acceptable Model is to "celebrate" it. We must loudly proclaim our most underscored, emphatic, and rainbow-painted glee. We must show Vindication and Exaltation. Otherwise, we might be mistaken for a Scalia-style dissenter.

And God forbid we actually do dissent...