Upravo sam naučio da to tako tvorovi rade.

A tvorovi su u igri zbog tajne radionice Lockheed Martin Corp.'s koja se zove Skunk Works (nešto kao Tvorova Radionica) i koja je nedavno i neočekivano izašla pred javnost sa vešću o tajnom projektu i uspehu gde su na pragu komercijalne nuklearne fuzije gde:

    • Bi već za pet godina mogli da naprave prototip reaktora

    • Za 10 godina je moguća produkciona verzija

    • Reaktori bi, za istu snagu, bili dramatično manji (deset puta) u fizičkom smislu od onih koji se vrte oko konkurentnih tehnologija kao što je međunarodni ITER.

    • Mogli bi da se prave u vrlo malim veličinama, oni navode primer veličine kamiona, a sa dovoljno energije da snabdevaju grad od 80,000 stanovnika.

Mnogo prostora za maštanje. Evo malog uvoda u moguću svetlu budućnost:

Dešavanja oko fudbalske utakmice Srbija Albanija predstavljaju savršen okvir za opis mnogih deformiteta koje društvo Balkana udaljava od normalnosti. Stoga je veoma značajno i kako celu situaciju prenose mediji. Jer razne su se stvari izdešavale a ostaviće i razne posledice a kakve to najviše ipak zavisi od načina na koji će biti zabeležene u medijima.

Nekako ispada da teže posledice nisu nastale odlukom organizatora aeromitinga iznad stadiona i srpskih navijača. A trebalo bi da bezbednost nije ugrožena zahvaljujući preventivnom delovanju nadležnih službi.

Pustio sam pornić i odvrnuo zvučnike i probao da

od toga napravim pesmu

od koje ce mi se dići

Stigao sam do dela gde sam te zamislio

Ti mala kurvo

Ali nije bilo ničega oko mene

Ni gaća bivših ni gaća sadašnjih

Sem u mojim gaćama

Nikakvog opipljivog dokaza

Ničega

Nikakvog impulsa sem vrištanja moje drage belladonne,

Najlepše kurve koje je moje oko videlo

Od svih tih diskova i vhs kaseta

Od svih

Možda

Eventualno

Mogu da pomenem

DAN PRVI

Gost-autor Čeda Vučković

Sreda veče, poziv sa mobilnog telefona. Identifikacija na displeju mi ukazuje da se „kuva“ neko ptičarenje, znam jer me zove Manasko: “Ne bi bilo loše da dan iskoristimo za posetu Rusandi”.

Hmm, obećao sam ženi da se ovog puta neću dugo zadržati i da me čekaju na ručku, ali brate jednom se živi, zato vozi Miško.

U cije ime skandiras idiote?

Деца су чудна. Мени су у ствари чудна. Јер сам на жалост одрастао. Не покрећу ме више исте ствари као њих, није ми све занимљиво, имам предрасуда. Тужно је али тако. С друге стране, ја као одрастао, уређујем свет. Не деца. Тужно је али тако. Боље би по свет било да је другачије, некако сам то схватио и кад год могу трудим се да се прилагодим њима. Ипак они боље бирају. Тако је скорије Заводљива изабрала да оде рано у вртић- чим сване. Да буде прва, пре свих другарица. Прилагодио сам се (тако што сам подржао Сунце у томе да њих две устану рано и оду у вртић у 7).

Резултат?

[Српска душа у европској форми]

„Јер само хармонија показује
како народ мелодију осећа."
Корнелије Станковић

Када су ме у једној радијској емисији питали шта је то велико што је Мокрањац урадио у својој музици, одговорио сам: Мокрањац је искористио европску хармонију да истакне и покаже лепоту српске мелодије, а истовремено је искористио српску мелодију да истакне снагу европске хармоније.

Током одрастања, музика која је скоро свакодневно била део мог дана, била је Мокрањчева. Некада као пука забава, некада као извор естетског искуства, а некада као лек. Умео сам доста времена да проведем свирајући хорске композиције на клавиру. Оне су због малих техничких захтева, пуноће хармоније и, услед текста, отвореног емотивног садржаја, биле вишеструко погодне за уживање. Моја музичка машта би звук клавира претварала у савршен хорски звук. Ноте Мокрањчеве музике су имале доминантно место на мом клавиру, поред Бетовенових соната.

"Pre rata nismo imali ništa a onda su došli Nemci i uzeli nam sve."
Ova doskočica može veoma precizno da opiše odnos sadašnje prema prethodnoj i sledeće prema sadašnjoj vladi. Uvek je neko drugi kriv, a mi eto hoćemo ali ne biva još. Napisano hermetički oslkava vladavinu SNS-a ali i svh prethodnih vlada od 2000. na ovamo. Slobina vladavina je drugačiji slučaj.

Parafraziraću Duško Kovačevića opisao Srbiju kao provincijsku železničku stanicu kroz koju prolaze i brzi i teretni vozovi a ni jedan ne staje da doveze robu ili preuzme putnike. Vozovi nam prolaze a mi im samo mašemo. Svaki šef stanice kad ga biraju obećava da će dnevno da staje 5 vozova i on to garantuje. I ništa. Kad mu prođe mandat sledeći obećava, osuđujući prethodnog da će 15 vozova dnevno da staju. I ništa. Mi sa koferima, kao budale, čekamo nekakav voz da se ukrcamo.

A Poison Tree

I was angry with my friend:
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I watered it in fears,
Night and morning with my tears;
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night,
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine.
And he knew that it was mine,

And into my garden stole
When the night had veiled the pole;
In the morning glad I see
My foe outstretched

Autor: Rodoljub Šabić

            Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sproveo je postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u opštini Obrenovac. Povod za pokretanje postupka je objavljivanje, na opštinskom veb sajtu, preko pet hiljada rešenja u okviru  „Spiska pravosnažnih rešenja o dodeli državne pomoći“, u okviru kog je pored ostalih podataka učinjen dostupnim, bez osnova i jasne svrhe, i niz podataka o ličnosti korisnika pomoći - ime, prezime, kućna adresa, datum rođenja, JMBG!  

Od svih tradicionalnih medija koji su nekada bili slobodni, pa čak i opozicioni, preživelo je svega par uporišta nesputane pisane reči. Tu se, na razmeđu između tradicionalnog i novog medija, nekako zatekao i ovaj naš Blog B92. Iznenađeni? Iako kuća B92 odavno više ne može da se pohvali da je bastion medijskih sloboda, ostala je ova okućnica u kojoj autori mogu da objave šta god požele, bez prethodnog odobrenja uredništva ili "menadžmenta".

Listovi poput Danasa, nedeljnika Vreme i Vranjskih još uvek nekako odolevaju naletima "cenzure tržišta" i "dobronamernih sugestija" iz Nemanjine 11. A koliko dugo će izdržati ne zavisi toliko od nas čitalaca koliko od moćnih oglašivača čiji krupni poslovni interesi idu ruku pod ruku sa političkom agendom najmoćnijeg među nama.

Sloboda one javne reči koja nije u saglasju sa politikom stranke na vlasti, pre svega se preselila na nezavisne internet portale i self-hosted blogove. Na njih je nemoguće uticati "soft power" metodama jer ne primaju političke naloge i nemaju velike troškove održavanja skupe emisione opreme ili štampanja tona i tona papirnih izdanja. Zbog toga se pribeglo čvršćim metodama u nameri da se i njima stavi čizma za vrat -- kao što su hakerski napadi u slučaju Peščanika i CINS-a, pretnje iscrpljujućim tužbama kojima su bili izloženi Autonomija.info i autori Psihopatologoije, ili besomučna maltretiranja različitih inspekcija kojima su iznurivane Južne vesti.

Na kraju Parade ponosa, tamo ispred Skupštine grada, Staša Zajović iz «Žena u crnom», obraćajući se okupljenima, reče da je tačno da je vlast obezbedila održavanje Prajda, ali da to «nije bilo iskreno».

2000. na kraju godine 

Na početku beše plata oko 30-40 maraka. Marke behu one nemačke, što smo ih posle menjali za evre, dve za jedan.

Dakle plata je bila 15-20 evra i da vam je tog novembra ili decembra 2000. neko rekao da će za nekih pet-šest godina plata biti osamsto do hiljadu tih nemačkih maraka, rekli biste mu da ne lupa bezveze jer je ovde samo za vreme Ante Markovića plata bila hiljadu maraka i nikada više ...

Tada se inače u inostranstvo putovalo tako što moraš u Mađarsku i da tamo obijaš ambasade i tražiš vizu. Da vam