Građevinarstvo u Srbiji je u krizi.

Gradi se po neka malo veća kuća, uglavnom tržni centri, ponegde se završavaju zgrade započete ranije u vreme kad je bilo komotnije graditi, uglavnom su u toku sitne dogradnje i popravke i poneko krečenje a i divlja gradnja je utihnula ne zato što su zadovoljene potrebe u nastanjivanju već ti autentični neimari nemaju više ni za sekundarni materijal.  I onda treba imati na umu da se radi o više desetina hiljada ljudi, delatnika i učesnika u gradnji koji su pogođeni posledicama krize a to su zidari, projektanti, opremaši, proizvođači materijala, naravno i investitori a ima ih još veoma mnogo u ovoj branši pa bi nabrajanje svih moglo izazvati depresiju kod čitaoca.

Srbija troši 250 evra po glavi stanovnika na zdravstvo, dok Engleska troši 3500 funti, a Amerika čak 7000 dolara. Kad gledate samo brojke pomislićete da SAD ima najbolji a Srbija najgori sistem zdravstvene zaštite. Pa, nije to baš tako jer nije sve u parama. Holandija troši manje od Nemačke po glavi stanovnika na zdravstvo pa ipak ima bolji sistem zdravstvene zaštite prema istraživanju koje je sprovela institucija Evro-zdravstvo.

No, novac jeste važan i ima ih koji tvrde da je srpski zdravstveni sistem pristojan za zemlju sa takvim društvenim dohotkom ali da nije onako dobar kakav je bio u Jugoslaviji. Međutim, u ovom momentu zemlja teško može povećati iznos koji izdvaja za zdravstvo. Tih 260 evra po glavi stanovnika iznosi čak 11 odsto društvenog dohotka što Srbija jedva da može da izdrži.

 

 

Мамо и тато, знали ли сте бе , да к'д се плинска боца тури у ватру , да експлодира?Несте сигурно. Ма несам ни ја знаја до њекња, док гу не тури у ватру. Туго мајке к'д пуче, мене ме експлозија качи на дрво. Једва ме скинаше од дрво бе, а Стојана су морали да поврћав из несвес колко га је ошамутило.

 

To whom it may concern:

I am away from my desk and unable to read my mail.

In fact, I am very far away from my desk and the city of its construction and even the country in which it is currently located.

Čudan smo mi narod. Pardon, meni čudan. Nemamo ništa. Dobijemo nešto. A onda kreće pametovanje. Jedni kažu da bi on dobili više. Iako su imali 4 godine da dobiju više. Oni su nesrećni jer nisu oni. Drugi kažu da smo izgubili sve. Iako su pre ovih prvih imali 4 godine da ostvare to svoje nešto, ali su umesto tog njihovog nešto izgubili u pogromu gotovo sve. Oni su takođe nesrećni jer gube temelj svoje politike. Treći likuju i kažu: ovi što su izgubili sve 90-tih su konačno priznali da nemamo ništa, a to što smo dobili je ništa, a mi smo to govorili svo ovo vreme i bili smo u pravu. Ali su srećni. Tek poneko kaže: Ovo je dobar Sporazum za Srbiju.

Чарлс Крофорд, ексамбасадор Велике Британије у Београду, написао је на свом блогу текст у коме даје виђење тренутног стања у светлу споразума Београда и Приштине, уз неколико натукница о томе како ће се ствари, по његовом мишљењу, даље одвијати.

Текст је поучан. Не зато што је аутор стручњак за регионална питања, ни зато што је написао нешто што овде није познато, већ зато што се његове опаске могу искористити као нека врста путоказа за будуће перипетије решавања косовског проблема.

Оне се могу искористити али само у једном случају.

 

Dobar dan. Imate li malo vremena.

Ne, ne traje dugo. Imate priliku da se okušate u nečem jedinstvenom.

Ne mogu da vam kažem detalje, ali u pitanju je igra.

sećate se rolan garosa 2010,
onog neshvatljivog polufinala kad je sem stouzr  isprašila jelenu?

sem je izgledala kao da je na  nečemu, a jelena se potpuno izgubila...

Na aprilsku temu, konkursa za Naj-maminu priču, Naša prva šetnja stigla su još dve priče:

1. Prva šetnja male porodice
2. Šetnja na obali Dunava

Glasanje je otvoreno 72 sata od postavljanja priča na našem blogu.
Glasanje se vrši davanjem preporuke (klikom na oznaku PREPORUČI u komentarima).
Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici bloga B92.

Priče nam možete slati do kraja meseca na: maminaprica@bitkazabebe.rs

 

Razmišljam o tome kako je Miguel de Cervantes u ono vreme, negde početkon sedamnaestog veka,  bio vidovit, kako je putovao kroz vreme i kako je našao put do inspiracije ovom  savremenom Srbijom gde nema vetrenjača već vodenica ... i onda, još tada nastade Don Quijote de la Mancha ...  i borba sa vetrenjačama ... ovde je u punom jeku ...

 

 

Možda ni za 1000 godina...možda nikad!

морам да купим мањи тв. баш мали. за фиоку. 

              Reč ima Mala Mama ( link ):

Prenosim vam poziv za projekciju...

Film

„Glas  iz Beograda ‒ Ljubiša Rajić"

na Beldocs festivalu

ponedeljak, 29. april 2013. u 20h ‒ Dvorana Kulturnog centra Beograda
‒ glavna projekcija i razgovor nakon filma ‒

reprizna projekcija: 30. april u 19 h ‒ bioskop Fontana  

Dokumentarni film o jednom posebnom čoveku i o karakteru jednog vremena

Kašičar © Čeda Vučković

Jutro bez plana, osim da ptičarim negde... U kolima širim mapu – kuda? Možda Pančevački rit? Tamo pronalazim jako visok vodostaj, bez plićaka pogodnih za ishranu ptica, samo dve  gluvare i jednog  velikog vranca i – zaključanu rampu na nasipu! To prosto nema svrhe, pa zovem prijatelja da zajedno obiđemo ribnjak u Barandi, kažem da za 20 minuta mogu da budem kod njega, na šta mi on, tek probuđen, odgovara: „Ne mogu da se našminkam tako brzo“.