Srbija je pre tačno godinu dana donela novi Zakon o Javno-privatnom partnerstvu(JPP) koji je omogućio opštinama u Srbiji da razmotre ovaj model kao jedan od vidova za ulaganje u razvoj svih vidova infrastrukture (pre svega saobraćaja i železnice), javno-komunalnih usluga (vodovoda, kanalizacije, reciklaže otpada, itd.) kao i u pružanju dodatnih usluga u javnom sektoru (bolnice, školstvo, itd.).

Velika Britanija je jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi po primeni projekata po modelu JPP. Za razliku od drugih zemalja koje obično krenu sa JPP projektima u oblasti infrastructure, Velika Britanija je zbog lošeg stanja u bolnicama i školama bila prinuđena da krene sa primenom JPP projekata u ovim oblastima. I iskustva Velike Britanije u ovoj oblasti su sada ogromna - u period od 2010. do prve polovine 2012. godine realizovano je skoro 90 projekata po JPP modelu, čija vrednosti prelazi cifru od 8,5 milijardi evra. Zbog toga mi je bilo veliko zadovoljstvo što su se predstavnici vodećih kompanija i institucija iz Velike Britanije, koje su lideri u planiranju i realiziciji javno-privatnih partnerstava, okupili sa željom da prenesu svoja iskustva učesnicima JPP samita.

Na Đurđevdan 2005. godine, prešao sam Albansku granicu na prelazu Morina. Sam. Peške. Noć pre proveo sam u Manastiru Svetih Arhangela, što je bilo izuzetno duhovno iskustvo, pogotovo jutrenje na koje je došlo troje od šačice preostalih Srba iz Prizrena da osvešte slavski kolač, a onda na kratko obišao Goransku proslavu u brdima iznad Prizrena.

U autobusu broj 45, pre neko veče (7. novembar 2012), negde blizu raskrsnice Studentskog grada i prekoputne Džakarte (kafana Tošin bunar), kako, zašto, u glavi mi se usred triliona misli i primisli, zapali kao buktinja reč ZANOS! Nekoliko sekundi je sijala, blještala, poništavajući i prazneći mi mentalije od svega drugog. Nije mogla duže! Konstantni umni mi bururet, skrajnu je, vrlo

Vest da je petoro dece izbodeno ispred škole u centru Beograda, samo je potvrdila da su školska deca u Srbiji žrtve i akteri fizičkog i psihološkog nasilja, koje se kreće od verbalnog zlostavljanja, preko tuča, ranjavanja, do socijalne izolacije. Škole se naprosto guše u grubostima, a psiholozi upozoravaju da ni psihološko maltretiranje ne treba olako tretirati, jer njegova utopljenost u svakodnevnu komunikaciju zapravo govori o formiranoj i strukturisanoj kulturi nasilja. Za veliki broj dece zlostavljanje u školi nadovezuje se na zlostavljanje u kući i to je horor koji se svakodnevno dešava. To nije ništa neobično kada se zna da 72 odsto roditelja u Srbiji veruje da je „batina iz raja izašla" i fizički kažnjava svoju decu.

Javilo se neki dan, izmače mi se ispod ruke, drvene bojice se oteše kontroli i bi ovaj stripić a nije bilo nekog suvislog objašnjenja zašto baš tako, možda ništa drugo do da se pokaže da i među pticama ima kojekavih, čisto ornitološka skaska, pura natura i čovek unutra, međutim moj drugar gleda slikice i kaže da sam opet crtao njih, - a koga, bre? pitam zbunjeno a on opet - pa njih, šta se praviš pametan … posle, sedim sam sa sobom i

Devetog novembra je Međunarodni dan borbe protiv fašizma, protiv nacizma, ustanovljen kao sećanje na noć između devetog i desetog novembra 1938, noć koja se zove i "Kristalna noć" u kojoj je rulja izlupala stakla jevrejskih radnji, linčovala Jevreje, spaljivala im kuće i sinagoge i u kojoj su Jevreji odvođeni  u zatvore, pritvore i "privremene objekte" koji su kasnije postali zloglasni koncentracioni logori.

Sve se to dešavalo uz saglasnost nacističkih vlasti i kao posledica zakona koji su doneti par godina ranije, poznatih kao "Nirnberški zakoni" kojima se definisalo državljanstvo i građanska prava stanovnika tadašnje Nemačke, a kojima su Jevrejima - sva ta prava oduzeta. Zakoni kojima je legalizovano ubijanje Jevreja,

ponižavanje, učenici, Jevreji, izvedene pred razred uz natpise mržnje na školskoj tabli, "Čuvaj se Jevreja! Jevreji su naši najveći neprijatelji!", 1936.

Progon je bio zakonit, nasilje poželjno, a čitava jedna grupa građana Nemačke, Jevreji, bili označeni za istrebljenje tokom procesa koji će kasnije biti nazvan Holokaust, industrija smrti, kojim je država ubijala sopstvene građane jer ih je, zbog njihovog etničkog, verskog, istorijskog identiteta - stavila van zakona. Jer je od mržnje napravljena politika i - sve se svima činilo zakonitim i "normalnim".

150.000 ljudi ubiju nase zene svake godine! I onda nam je kriv NATO, USA, EU... Bre, pa to je oko milion Srba vise koje bi ova napacena zemlja imala svakih sest do sedam godina! Smesta zabraniti abortuse osim u opravdanim (zdravstveni razlozi) slucajevima! - komentar na vest

Srbija prva u Evropi po broju abortusa. A po broju korisnica kontraceptivne pilule i hormonske spirale na – poslednjem mestu. Svaka druga žena u Srbiji ne koristi kontracepciju, a svake godine u našoj zemlji obavi se oko 150.000 abortusa. Na prekid trudnoće najčešće se odlučuju žene koje su u braku ili dugoj vezi, a godišnje se na abortus odluči i 6.000 devojaka od 16 do 19 godina starosti.

Autor: Rodoljub Šabić 

 Danas sam prisustvovao sednici Skupštinkog odbora za prava deteta. Sednicama skupštinskih odbora neretko prisustvujem ali poziv na ovu sednicu bio mi je zanimliv jer je reč o jednoj od prvih sednica Odbora za prva deteta uopšte, takav odbor nije ni postojao  u našoj ranijoj parlamentarnoj praksi. A konkretan razlog mog učešća bio je dogovor o organizaciji Javnog slušanja na temu: “Zaštita od zloupotrebe dece na Internetu” koje treba da se održi 17. novembra u Narodnoj skupštini, a na kome treba da budem jedan od govornika.

Mi smo u ozbiljnom strukturnom finansijskom problemu. Kao i ranije, sa ovim problemom se ne suočavamo, ne rešavamo ga. Koristimo trikove, varke, inflaciju, kurs, šarene projekcije i sve ostale proverene metode bežanja od stvarnosti i odgovornosti i sigurnim i nepokolebljivim korakom ulazimo sve dublje u blato.

Zimbabve (142), Liberija, Haiti, Siera Leone, Togo, Burundi, Kongo, Gvineja, Jemen, Centralnoafrička Republika,Gruzija, Džibuti, Avganistan, Jermenija, Etiopija, Mauritanija, Mozanbik, Angola, Moldavija, Kirgistan, Kenija, Nigerija, Srbija (120), Benin, Ruanda, Zambija, Jamajka, Pakistan, Bosna i Hercegovina, Tadžikistan, Čad, Gana, Ukrajina, Makedonija, Senegal, Bocvana, Malavi, Crna Gora (105), Egipat, Sudan, Dominikanska Republika, Burkina Faso. 

Ovo je spisak zemalja rangiranih po indeksu prosperiteta ekonomije, od najgore ka najprosperitetnijoj, od poslednjeg Zimbabvea, do 101. mesta na kom je Burkina Faso. Srbija zauzima poražavajuće 120. mesto.

Gost-autor: Čupavo Derište

Svaki put čujem iste reči „E moje dete, ja mogu ovako do sutra da te lažem. Jako je teško biti sam...vidiš mene, kad mi neko dođe, ne umem da stanem sa pričom,“ i sve to izgovoreno sa osmehom na licu.  Kada čovek ostari, a pri tom veći deo starosti provede sam, jedino što ga tada stvarno ispunjava je društvo, razgovor... Gledam svog starog komšiju koji je nažalost ostao bez supruge pre osam godina, samog, jer dece nisu imali, posmatram ga dok pričamo i u glavi pravim scenario svojih penzijskih dana. Da li će mi biti podjednako teško da savladam samoću, ukoliko se i moj život bude odvijao kao i njegov? On sada ima 75 godina, a jedino društvo su mu kokoške i petlovi koje već godinama čuva.

Dugo sam razmisljao kako da napisem blog kome nece odmah neko da se seti da udari kontra blog. Koju god temu da izaberem i sta god na tu temu da napisem, uvek se nadje neki pametnjakovic koji se sa tim nece slagati, koji ce da misli na drugi nacin ili dijametralno suprotno, koji bi da pogleda stvari i iz malo drugacijeg ugla, da komentarise na svoju ruku. Kao da ljudi ne samo da nemaju preca posla od toga da citaju ove blogove, nego se cini da imaju toliko slobodnog (ili radnog) vremena da prosto uzivaju da nicim izazvani (i totalno u krivu) uzvracaju udarce putem forme koja se neopravdano, ali sa ljubavlju, naziva kontra-blog.

Gotovo je, Obama je opet The President!

Sto je najvaznije, Obamino zdravstveno osiguranje ostaje, pravo zena da donose odluke koje se ticu njihovih tela, odnosno reprodukcije, ostaje, kao i prava manjina svih vrsta. 

Koliko mi je drago sto je on pobedio, jos draze mi je da je profesorka sa Harvarda pobedila i dobila senatorsko mesto za Massachusetts - Elizabeth Warren - zena sa kojom su se sprdali Tea Party kreteni, kao kad se mangupi sprdaju sa pametnom decom koja vredno rade.

kad poželimo da udomimo našu stranačku drugaricu, onda promenimo zakon o narodnoj banci. posle nas malo preslišaju jer su "pojedina rešenja u prethodnim izmenama i dopunama tog zakona koja su usvojena početkom avgusta izazvala ... nedoumice i dovela u pitanje njihovu usklađenost sa pravnim tekovinama eu, zbog čega je važno njihovo otklanjanje u postupku pregovora srbije sa unijom"... pa izglasamo i te izmene. a drugarica sad ima gde da radi i da glumi znalca a ovi iz eu neće više da... zvocaju