ili:

Su čim ćete pred Hilari?

 

Posle izdajničkog gesta bivšeg predsednika, sa Hašimom Tačijem se , po svemu sudeći, ipak rukovao i predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić. I to na nagovor i u prisustvu Ketrin Ešton. Na osnovu šturih saopštenja i onoga što su izjavljivali svaki za svoju javnost ostalo je nepoznato o čemu je razgovarano i da li je i šta dogovoreno.

Ali se zna da sledeće sedmice u Beograd dolazi Vilijem Hejg, a vrlo brzo i Hilari Klinton. Što nam kaže da nešto, ipak, jeste dogovoreno. Ili da će biti, ali ziher i brzo.

Ono što, međutim, pouzdano znamo jeste da se Platforma Srbije o Kosovu "brusi", što znači da je - nema. 

Urumci, 7-10. oktobar

Učitelji engleskog

Zavidim svima kojima je engleski jezik maternji jer u inostranstvu uvek mogu da rade kao učitelji. To nije nimalo lak posao, ali predstavlja sigurno parče hleba bezmalo svugde na zemaljskoj kugli. Pa ukoliko neki Englez, Amerikanac ili Australijac žele da putuju a nemaju dovoljno sredstava, mogu da polažu testove za učitelja i da vrlo brzo dobiju zaposlenje. Radni staž učitelja obično počinju u azijskim zemljama ali već nakon dve godine mogu da iza beru drugi grad ili drugu zemlju – i tako na svakih nekoliko godina, dok im ne dosadi ili dok ne odluče da se negde skrase.

Zašto? Zašto baš mi, već dugo, pitamo jedno drugo, moja sestra K. i ja? Dobri smo ljudi, nikad nikom nismo zlo pomislili, kamo li učinili! Zašto se baš nama dešavaju ovakve grozote? Nekoliko puta prisutna srednja sestra, daje odgovor: Ispaštamo grehe nekog našeg pretka, ili predaka, šta drugo?

U narodu egzistira izreka: Samo neka ide po redu, misli se na umiranje, na smrt. Svi smo je više puta čuli a uglavnom su je izgovarali stari ljudi, ponajviše žene, babe. Dobro se sećam da je moja baba Ljubica, koja je inače poživela do stote godine, malo, malo, ponavljala: E što me bog ne uzme, no mi uzima unuke i praunuke!

Drugovi i drugarice, nakon više od 40 godina čekanja, ponovo dobijamo zakon kojim se konfiskuje i nacionalizuje privatna imovina pod imenom, bolje reći parolom, na kome bi nam pozavideo i sam Orvel:

Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.

"INSAJDER- PATRIOTSKA PLJAČKA"

Nakon godinu dana ozbiljnog istraživačkog rada redakcije Insajder - B92 saznali smo za beskrajne malverazacije sa novcem koji je Vlada Srbije svesrdno slala na Kosovo i Metohiju sa ciljem da koliko toliko, stvori relativno pristojan ambijent za naše sunarodnike koji žive „dole" i kojima je problem sve: od materijalne egzistencije i krova nad glavom do putovanja Pokrajinom i ispoljavanja elementarne nacionalne pripadnosti ...

 Autor: prof. Davor Džalto

(delovi preuzeti iz istoimenog rada objavljenog u: Kultura, 135/2012, 20-27)

Obrazovni sistem u Srbiji je u, tako reći, procesu neprekidnih reformi već dugi niz godina. Reforme i izmene se dotiču svih nivoa obrazovanja, od osnovnoškolskog do visokog. Stalno poboljšavanje funkcionisanja obrazovnog sistema i menjanje onoga što se pokazuje kao loše ili neadekvatno se čini toliko samorazumljivim da nije ni potrebno argumentovati u prilog ovakvih promena. Svedoci smo da postoje pozitivni rezultati reformi koje su u visokom obrazovanju sprovođene u poslednjoj deceniji. Pa ipak, i pored svih reformi izgleda da odsustvuju adekvatni rezultati.

 Reč ima gost autor alselone 

Čovek često postavlja pitanja o tome zašto smo se našli baš na ovoj planeti a ne na nekoj drugoj, zašto baš u galaksiji Mlečni put a od skora i od pojave teorije multisvemira postavljamo pitanje zašto smo baš u ovom svemiru, u ovakvim fizičkim vrednostima. 

Ovako postavljena pitanja mogu da nas odvuku na potpuno pogrešnu stranu. Jedan od najpoznatijih astronoma svih vremena, Johan Kepler, potrošio je decenije razmišljanja i istraživanja pokušavajući da odgovori na pogrešno pitanje - zašto je udaljenost Zemlje i Sunca baš 93 miliona milja. Odgovor na ovo pitanje kao i na sva slična pitanja nije matematički, on je filozofski. Pravo pitanje nije zašto je Zemlja udaljena od Sunca tačno toliko milja nego zašto smo se mi našli na toj i takvoj planeti.

Ili ... ko to dira vlast Srbinu?

Reče jedan moj zemljak i blogokolega da ne pamti kada je naš rodni grad bio na naslovnim stranama novina. Ni kada je bio najtopliji grad u Srbiji ikad? Ni tad. Sad jeste.

Ili je bolji naslov "Kako sam pobedio na konkursu Moguća Srbija". Na konkurs koji je organizovao Evropski pokret uz podršku USAID-a, prijavio sam se početkom maja preko sajta mogucasrbija.rs. Javna rasprava preko sajta i na kraju stručni žiri izabrali su pobednike, a ja sam iskreno bio iznenađen kada sam saznao da sam među pobednicima.

Pri popunjavanju formulara razmišljao sam - možda je ideja utopistička, na kraju krajeva šta je uopšte moguće u Srbiji?

 

Sećam se još svog prvog posla, da vučem gajbice po hotelu Metropol, i moje fascinacije pečatom magacinskim, valjda zaostale iz „Strogo kontroliranih vlakova“... na koje sam baš nedavno mislio dok sam vozom/vlakom putovao s kraja na kraj zamrznute Češke. A na tom poslu (nisam nikakav zabavni park stekao, a nije ni bilo posebno zabavno; najzabavniji trenutak mi je bio puštanje uhvaćenog miša na slobodu, hotel je vrveo od njih) sam u pauzi čitav blokčić za pisanje sa sve hotelskim logotipom ispečatirao, svaku neispisanu stranicu overio, pa mi je šef strpljivo objasnio kako to nije osobito mudro. No, hajde, bio sam mlad.

osmeh je jos uvek dete... nije gledao ni sampiona ni krvavu bajku (bambija samo jednom i misli da je sanjao).

jebeno je ovo mesto za odrasti.  

Dragi čitaoci i čitateljke bloga B92. Želim da vas obavestim da će moja monografija pod  pod naslovom "Savremena politička teologija" (Savremena politička teologija na Zapadu:dijalektika političke transfomacije društva) biti dostupna na sajmu knjiga u Beogradu u okviru izdanja Bogoslovskog društva "Otačnik". Knjiga će moći da se kupi na  štandovima Srpske pravoslavne crkve (Hala 1) i Sv. Simeona Mirotočivog (Hala 4)

Knjiga predstavlja pregled razvoja teo-političke misli na Zapadu od početka dvadesetog veka pa sve do današnjih dana i pokušaj da se odgovori na deficit kontekstualnog bogoslovlja u konkretnim društveno - političkim okolnostima (post)konfliktnog društva. Srpsko izdanje će biti štampano na ćiriličnom pismu.

U zadnjim dekadama Srbi su i onako krivi za sve pa da im nakačimo i rasizam. I to selektivni. Jer u Napretku iz Kruševca igraju Fimpong, Muhamed i nova zvezda Regan, sva trojica iz Gane. Crnih fudbalera ima i u Vojvodini, Zvezdi, Partizanu, ali i u manjim sredinama poput Jagodine i Ivanjice. Da napomenem i da su tamnoputi “Srbi” brend košarkaških klubova Partizani Radnički iz Kragujevca.  I kako to da se njima niko nije zainteresovao za rasnu pripadnost i našao nekakve zamerke. Ovo sa engleskim medijima "Rasizam u Srbiji" mi baš zvuči kao ono “drž' te lopova”.

 

 

ЖАЛ 

Џабе ми је све сестро мила и марке и одело и ципеле
Нема га више оној наше кад се искраднемо из дом па босе побегнемо на сред село а тамо онија наши слепци
Е кад се сетим срце пусто оче да пукне
Сејо сети ли се некој за мене или су ме сви заборавили
Поздрави кој пита за мене
Ако те овуј зиму некој потражи узни мојти дар

Франкфурт, 1970. године
(из књиге „Печалбари" Драгослава Манића ‒ Форског)

Mediji su ovih dana posvetili dosta pažnje izjavi Leona Panete, američkog ministra odbrane, a ranijeg direktora CIA, koji je nedavno upozorio da se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa mogućim sajber napadom u rangu Perl Harbora. Vest koja nije dobila publicitet u medijima, barem domaćim u Srbiji jeste pojava Talinskog priručnika (engl. Tallinn Manual), koji je pripremila nezavisna „Grupa međunarodnih eksperata" na poziv NATO CCDCOE (Cooperative Cyber Defence Centre of Excellence). Ovaj priručnik, koji je rezultat trogodišnjeg rada ekipe stručnjaka, naročito pažljivo se bavi pitanjem kako se postojeće norme međunarodnog prava primenjuju na ovaj „novi" oblik ratovanja. Trenutno je raspoloživ nacrt, a do kraja godine bi trebalo da se pojavi i finalna verzija.