U svečanoj dvorani Borovog kompleksa palata u Zaparu, na smaragdnom tronu, sedeo je car i melanholično raspoložen slušao muziku. Bilo je mnogo udobnijih mesta za takvu aktivnost širom zamka, ali je sedenje na prestolu nekako činilo da se njegov zakoniti vlasnik oseća bar trunčicu bolje. Zatvorio je oči i prepustio se tonovima, a kada ih je sledeći put otvorio ispred njega je stajala Oranda. Tako se trgao kada ju je ugledao da za malo nije pao sa svog

 

 

Uvaženi kolega Milenkoviću,

Prošla su skoro 24 sata od kad ste na svom blogu napisali netačnu tvrdnju da bi koalicija DS+NOVA stranka mogla da saradjuje sa Aleksandrom Vučićem, i skoro 9 sati od kako sam Vas zamolio za ispravku te netačnosti.

Obzirom da je preko 2000 čitalaca Vašim tekstom dovedeno u zabludu, moram da se suprotstavim takvom postupku i, istovremeno, da izrazim neslaganje sa ukupnom postavkom predmetnog teksta, a to je da su svi isti.

I, čini mi se, da je zato svejedno za koga se glasa, ili, da je najbolje

Koje su to i kakve vrednosti do kojih se stiže na ovaj način:

 

Gledam i muka mi je. Osvajanje slobode? My ass.  Besmislene plaćene sadističke ubice. Da li je došlo dotle da policija i vojska zaslužuju i izazivaju više sažaljenja nego "narod"?

Služe li nemački policajci ikome kao glineni golubovi?

Priča počinje kada Hari na televiziji čuje da je ozloglašeni kriminalac Sirijus u zatvoru. Ili pobegao iz zatvora? Uf, ne znam baš... Ali, neko je u zatvoru! Elem, Hari brzo kupuje one čuvene čarobnjačke novine, Dnevni prorok, i usput saznaje da su u toku izbori za nastavničko veće Hogvortsa, ko će još biti uhapšen narednih dana, ali i koliko je dugačak čarobni štapić Lorda V, (Onog-čije-se-ime-ne-pominje).
Kada se Hari sreo sa svojim prijateljima Ronom i Hermionom, slučajno je čuo Ronove roditelje kako pričaju o Sirijusu i saznao da je on bio prijatelj Onog-čije-se-ime-ne-pominje.

Tajni projekat Beograd na vodi dobija epske dimenzije spasioca cele srpske privrede. O njemu niko ništa ne zna, ni jedan ugovor nije pokazan javnosti, nikakva ekonomska analiza nije urađena, a na sve strane pljušte tekstovi oduševljenja od BOT-političara, BOT-novinara i BOT-analitičara o novom fantastičnom projektu koji će spasiti Srbiju od ekonomskog kolapsa.

Pitali Vučića sa kim bi od aktuelnih srpskih „opozicionara" najradije pravio buduću Vladu.

A on će na to: Ah, pa nemojte, to vam je kao kad roditelja pitate koje mu je dete najdraže!

A evo i zašto:

Pregled programa i slogana političkih stranaka koje učestvuju na aktuelnim izborima:

Možemo sa Vučićem: Rasimova stranka, SPO, NS, SPS (PUPS/JS), LDP + Žarko Korać + Muftija, Dinkić + Bulumenta, SVM, Nova Srbija, Novi Boris Tadić + LSV, svi ostali...

Moramo sa Vučićem: SPO, Rasimova stranka,  LDP + Žarko Korać + Muftija, Nova Srbija, Novi Boris Tadić + LSV, SPS (PUPS/JS), svi ostali.

Možemo sa Vučićem zato što moramo sa Vučićem: LDP + Žarko Korać + Muftija, SPO, Rasimova stranka, Nova Srbija, Novi Boris Tadić + LSV, Dinkić + Bulumenta, DS/Nova stranka, SVM, SPS (PUPS/JS), svi ostali...

Autor: Rodoljub Šabić

„U službena vozila saobraćajne policije marke „Fiat punto“, sa unutrašnje strane vetrobranskog stakla ugrađena je kamera koja neprestano snima ispred vozila, a vođe patrola na opasaču imaju uređaj za audio snimanje, a na reveru košulje mikrofon, što uključuju prilikom konverzacije sa licem koje se kontroliše, te se na ovaj način snimaju i lica koja su izvršila prekršaj ili krivično delo, ali i lica koja se samo rutinski kontrolišu, sva lica koja su u kadru kamere i sa kojima se vodi razgovor.“

Navedeno pored ostalog piše u prijavi

Lift u jednoj novoj zgradi  u Podgorici je besprekorno funkcionisao nekoliko dana, a onda jedne večeri oko ponoći dočekalo me je ne baš prijatno iznenadjenje. Dugme za pozivanje lifta je svetlelo, a lift je stajao na poslednjem spratu.

dan je bio tmuran. a ja u sličnom raspoloženju.  

sipila je neka smrdljiva kiša i prosto nisam znao šta bih sa sobom.

nekoliko minuta sam zverao u prazno.

zatim, svojim tupim pogledom premerio zidove sobe.

nije mi se dopao poster mog omiljenog pisca, zapitah se zašto sam to učinio pre nekoliko meseci, kada sam ga okačio, i da li je on, taj pisac, u mladosti kačio svog omiljenog pisca na zid. da li je, recimo, Bukovski kačio Fantea? teško.  

shvatih da je glupost to što mi nabasalo na um, onda priđoh prozoru da vidim šta se dešava van

    Лопови... Полицајци су посипали неки прах, четкицама га распршујући. Тамо где се одиграла пљачка тражили су отиске прстију. Њих је било много, и није се могло знати који су лоповски. Било је и мојих. И твојих. 

                                              Utina – sve fotografije (c) Saša Preradović

Prvo zaustavljanje jutarnje: mladi belorepan skoro uz sam put i nekoliko desetina gačaca unaokolo. Ptičarenje koje započinje najvećim orlom konrinenta – obećava. 

Ponesen predizbornom atmosferom i podstaknut sveže napisanim grafitom u Vlajkovićevoj ulici, baš preko puta srpskog parlamenta (vidi sliku), odlučio sam da i ja osnujem jedan pokret, makar privremeni dok traje emisija, nazvan „Mućni glavom". Tim specijalnim povodom, gošća u studiju bila je jedna vanstranačka ličnost, gospođica Jovana Ilić. Ona je mlada, obrazovana, šarmantna i - nezaposlena, dakle klasičan primer generacije devedesetih.

 

 

 

Srbija je jedina zemlja u kojoj niko ne veruje u državu, ali svi slave državne praznike. Ako danas, u ponedeljak 17. februara, pokušate da obavite neki posao, odmah odustanite od takve namere. Danas je praznik, i svi su kod kuće. Praznuju. Nismo baš sigurni kojeg sveca slavimo i koja je država kojoj se klanjamo, ali je važno da se ne radi. Državna služba, i ostaci vremena prohujalog. Mnogi

Ako imamo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji jasno definiše da državna tajna može biti samo ono što ugrožava nacionalnu bezbednost i ništa drugo, kako onda ugovori sklopljeni između države (da ne kažem građana države) i inostranih preduzeća mogu biti državna tajna?

Ako imamo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji omogućava svakom živom biću na planeti zemlji, bio on državljanin naše ili neke druge države, da traži i dobije kopiju tih ugovora, kako to da ih neko već nije zatražio i objavio?

Na Voždovcu smo maestralno omašili kad bi se brojali glasovi koje smo dali na anketi dobili bi sasvim drugačiju sliku.

To nek nas ne sprečava da se poigramo i mi smo kakav takav glas naroda, i slika jednog segmenta društva, ostaje samo da identifikujemo koji je to segment, teško pitanje, radi se na tome :)

 Anketu napravio i održava je prijatelj Vlada Popović iz daleka bogami, sa bezbedne i udobne udaljenosti, joj blago njemu!

Odvedi me na biračko