upadajte, kafa je gotova!

hole like a head

 

There is no system in the world or any school in the country that is better than its teachers. Teachers are the lifeblood of the success of schools.

Al' da otvarate linkove.

U Srbiji, danas, ne postoji ni jedna jedina auto škola u kojoj je moguće upisati obuku, polagati vozački ispit. Ni jedna jedina. Datum je 30.10.2013. godine.

 

 

Time je još jednom, Srbija pokazala da je jedinstvena država na planeti zemlji, u ovoj ligi nema nam takmaca. 

Bravo!

To se nije desilo juče. Traje to već godinu dve. Juče se samo 'namestio' primer. Ljudi koji žive u ovoj 'državi' nisu mogli saznati šta se dešava u ovoj zemlji. U kojoj žive, inače. Mediji su im 'pomogli' u tome. I verovatno su se neki naradili da tako bude.

"Tesla jeste bio genije, ali i veliki čudak. Njegova dela, a naročito ideje, prevazilazile su vreme u kome je stvarao i  pripadale su dalekoj budućnosti, a način kako ih je stvarao, dalekoj prošlosti. Sam je govorio da su njegova najveća dela proizvod njegovih vizija, da je hidrocentralu na Nijagarinim vodopadima video u takvim vizijama kao jasnu sliku, još kao dečak.... Međutim, veliki problem sa Teslom, još za njegova života, a sa njegovom naučnom zaostavštinom posle njegove smrti, je u tome što Tesla svoje vizije nije zapisivao, već držao u glavi. Na pitanje njegovih saradnika: Koliki je kapacitet njegove memerije, kad tolike ideje i komplikovana rešenja, može da drži u glavi, Tesla  je odgovorio da on nema memoriju, već da je misao energetski fluid pohranjen u jonosferi, a on ima sposobnost da tu energiju u obiku vizija prima, dekodira i pretvara u svoja otkrića."

ujela me za obraz, i okrenula se na drugu stranu. osmehnuo

sam se, iako mi je došlo da zaplačem. zatim me je ščepala

za penis, dok sam čitao novine, i vratila se hitro na svoju

polovinu kreveta. uz osmeh. bio je

lep dan, sunce je

prodiralo kroz zatvorena prozorska okna, i razlivalo se po

posteljini. obrazi su joj bili rumeni, to sam mogao da

primetim i ako je nisam gledao direktno u lice.

Juče je Želvoz poslao dopis medijima u kome piše:

Svih pet reprezentativnih sindikata Želvoza poslali su dopis premijeru, prvom potpredsedniku Vlade, Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju, u kojem su naveli da poslovodstvo ne opravdava dobijena sredstva Fonda za razvoj, nenamenski troše dobijeni novac, bez plana angažuju zaposlene, kao i da je potpisanim sporazumom izigralo poverenje radnika.

Često se čuje kako je EU najveći mirovni projekat iakada,antifašistički projekat posle 2. Svetskog rata kao brana da nacizam i fašizam nikada ne dignu glavu , da svi evrpski narodi žive dostojanstveno i mirno, bez rasne , verske, nacionalne i bilo kog vida mržnje i diskrimnacije.

Nemačka priznaje svoju krivicu, zabranjuje povampirenje i veličanje nacizma, u školama uči decu o zlu nacionalizma,učenike vode da obilaze koncentracione logore, neposredno ispred Rajhstaga podiže monumentalni spomen kompleks holokaustu sa pločicama i imenima svih pobijenih Jevreja, ...i dalje traga i procesuira i 90-o godišnjake za koje postoji sumnja da su bili samo čuvari logora. Nemačka je izvršila denacifikaciju i otvoreno govori svom narodu da mora da živi sa teretom istorijske krivice, dok Hrvatska kao najmlađa članica EU iz budžeta isplaćuje penzije pripadnicima ustaških fašističkih formacija. Što bi rekao Mladen Delić Ljudi jeli to moguće a da sa takvim Zakonom i praksom bude primljena u EU. Pa da li su gledali ono poglavlje o sudstvu.

Eto, i dok Nemačka sudi nacisti, a Hrvatska daje ustašama penzije i niko joj u EU još nije stavio primedbu.

Ko ima tip 2 secerne bolesti, a zeli da zna vise o lecenju nacinom zivota, neka pogleda:

 Diabetes Care 

ovde su fotke molbe koju smo podneli predsedniku narodne skupštine.

izvinjavam se što fotke nisu bolje obrađene, nisam baš verzirana,
a želela sam da vas obavestim što pre o našem sledećem koraku.
najvažnije je da se vidi šta piše.

zatamnila sam imena podnosioca inicijative, zbog zaštite privatnosti
i brojeva telefona.

I kolika praznina nastaje gubitkom ovakvog čoveka?

Neka mu je večna slava.

 

 

 

 

U srcu Šumadije ima jedno preduzeće sa nekoliko stotina radnika koje već decenijama jedva opstaje. Firma zauzima veliko parče zemljišta koje gotovo ničemu ne služi. Proizvodili su nekad davno robu koja danas gotovo da i nema tržište. Pored nje je novo privatno preduzeće, čiji posao cveta.  Ova mlada firma bi htela da se širi a za to joj treba dodatno parče zemlje. Može li da kupi zemlju koja pripada susednom preduzeću? E pa, ne može!

Prvo preduzeće u životu održavaju državne subvencije, što znači da njene troškove pokrivaju srpski poreski obveznici.

Demagoškim manevrima tzv. rekonstruisane vlade Srbije približava se kraj. Nije prošlo ni sedam dana od faraonske proslave čuj, 5. godišnjice SNS-a, u jeku JAVNIH poziva njenog lidera A. Vučiča na štednju i odricanje, i evo stiže prvi ozbiljan žuti karton iz Priboja. Očajni, opljačkani i predatorskom kapitalizmu prepušteni porodični ljudi iz Priboja, bez novca, bez overenih zdravstvenih knjižica, bez uplaćenih doprinosa za penziju, blokirali su deo Srbije. Ta njihova „okupacija" saobraćajnica očajnički je potez, ali i opominjući.

Silazim danas do reke, koliko da bacim pogled na galebove. Montiram durbin na prozorski stativ, sipam kafu 2 u 1 u malu čuturicu, koja mi više služi kao šejker, pa klizim pogledom niz Dunav. Jedan mali vranac uz omanje vrišteće jato običnih galebova koje se otima oko nečeg jestivog što voda nosi, par labudova grbaca uz suprotnu obalu, te raštrkano jato morskih galebova... Otpijam gutljaj kafe i... jedan mrki galeb je u tom jatu!