Sećam se da su me kao klinca od pet, šest godina, momci s Dorćola slali da im u apoteci kupim kurton, pošto mi je bilo dugačko i teško za pamćenje, higijenska gumica. Apotekarke i apotekari su crkavali od smeha kad bih im stojeći na prstima, pružao novac i tražio kurton! Da nisi malo poranio...Jel' ti to ne želiš da budeš tata...A koliko godina ima tvoja devojka, četiri, pet, Vadi ga iz gaća da vidim da li će ti odgovarati, samo je deo komentara koje sam morao da istrpim dok ne bih dobio robu.

Da nešto ne bi funkcionisalo kako valja izgleda da uopšte nije neophodno da bude u državnom vlasništvu (mada je to obično i potreban i dovoljan razlog). Ne daj Bože neke vanredne situacije tokom vikenda - verovatnoća da će se optimalno rešiti možda je i manja od procenjivane da komadi onog rashodovanog satelita nekoga pogode (beše 1:3200?).
(EDIT: Čak ni kola sa inkubatorom iz Beograda ne idu vikendom u unutrašnjost po prevremeno rođenu decu kojoj je neophodno zbrinjavanje u Institutu za neonatologiju!)

Izgleda da se ne preporučuje ni pucanje hosting servera (ako već nekad mora i da se desi) pred vikend i tokom vikenda.

Jutros me je prijatelj koji postavlja i održava sajtove mnogih firmi gotovo usplahirano pitao imam li nekoga u medijima ko bi mogao da pomogne, pošto on nema načina da stigne do odgovornih. Ispostavilo se da nemam (pošto oni koje poznajem nisu bili voljni da istražuju na tu temu). Ali, ponudio sam mu prostor na Blogu.

Evo šta je napisao:

Sastanak Saveta roditelja OŠ "Radoje Domanović" na Novom Beogradu ispunio je moja očekivanja: bio je krajnje zabavan! I - mimo bilo kakve propisane procedure. Ja ne znam koliko je članova Poslovnika o radu Savetu roditelja tom prilikom prekršeno, ali brat-bratu cenim bar 60%.

Prva tačka - izabrasmo predsednika i potpredsednika, ama verifikaciju mandata potpuno preskočiše. Iako je nevedena u dnevnom redu.

Druga tačka - Izveštaj o radu škole za prošlu godinu i Plan rada za ovu godinu sveo se na to da je direktorka čitala naslove iz nekakvog ekstra debelog dokumenta koji je imala pred sobom, a nama ga nije dala, te su nam sve vreme bale curele da u njega zavirimo. Nakon što je završila, trebalo je da usledi razmatranje, koje je teklo ovako:

Direktorka: Ima li nekih pitanja?

Roditelj: Samo, ovaj... jel' to dostupno na sajtu?

Sada imam 140 a tada sam bio 120 kila, verujući da sam najkrupniji čovek na planeti, i sa tim osećajem samouvereno ulazim u kafić i stajem za šank. Kič atmosferu zamislite da ne opisujem nego da opišem radnju. U kafiću 3 stola zauzeta, plus sto gde sede konobarica i šanker. Ja nalakćen na šanku sa dignutom nogom na onoj mesinganoj šipki naručujem brzinski espreso. Dok čekam lagano se okrećem da snimim situaciju. Gde god se okrenem ljudi me gledaju sa osmehom i ja kao "planetarna zvezda" ljubazno klimnem glavom.

 "U jebo te al sam poznat u Prokuplju"

Popijem taj pa još jedan espreso dok gosti lokala, očigledno moji fanovi, ne sklanjaju pogled sa mene. Smeju se, pa se sve nešto gurkaju. Valjda im milo. Da bi ostavio još bolji utisak ostavim debelu napojnicu.

Na moje:
"Do viđenja"

Čuh nešto prigušeno kao "do viđenja" i smeh. Veseli neki ljudi. Baš dobra fora što sam ovoliko poznat u Prokuplju.

Pre nekoliko dana video sam na satu B92 vest o borbi dečaka u kavezu koja je šokirala javnost, i snimak koji je tu vest propratio:



Komentari na vest bili su u rasponu od „Nisam odgledao ni pola a stajala mi je knedla u grlu, krenula mi je suza i prekinuo sam ovaj užas. Koliko moraju da budu izopačeni ti likovi koji ovo organizuju da im ovo padne na pamet?! […]” do „[…] U pitanju je neinformisanost novinara. Niko nije lud da stavi decu u kavez da bi se oni mlatili. Lepo se kaze da udarci nisu dozvoljeni, u pitanju je cist grepling ili za neupucene nesto slicno olimpijskom rvanju samo sa zavrsnicama. […] Verujem da vas je preplasio kavez. […]”.

Milioni ptica selica napuštaju Evropu kako bi odletele do svojih zimovališta u Africi. BirdLife International poziva sve Evropljane da 1. i 2. oktobra iskoriste priliku da upoznaju fascinantne seobe ptica.

U 37 država Evrope i centralne Azije, nacionalni partneri organizacije BirdLife International pozivaju zainteresovane da posmatra ptice i čuju zanimljivosti o seobi.

Astronaut Douglas H. Wheelock trenutno živi na Internacionalnoj stanici (IC) iznad Zemlje. Postao je čuven po svojim čarobnim fotografijama Zemlje, koje redovno objavljuje preko Twittera, doadajući uvek i komentar o slici, kontinentu koji se vidi, noćnim svetlima gradova, morima.

Astro_Wheels, kako se predstavlja na ovoj mreži, ima trenutno 108,547 sledbenika. Ne mogu da postavim link do njegovog Twitter naloga, ne znam zašto, ali samo u Google ukucajte njegovo ime i lako ćete postati sledbenik.

Nakon 6 godina emitovanja, gledate poslednju Marku Zvaku.

Znate ono kad zena plavog oka i rascepljene usne sedne pored Coveka Svog Zivota i krene da prica kako je sa njihovim brakom sve u redu, a da njen muz sve radi za njeno dobro? Niti ona njemu zamera sto je on alkos i nasilnik, niti sto je latentni homic ili/i emotivno nedojebani edipovac.  Samari i pesnice po njenom licu najbolje svedoce o skladu te veze dvoje lepih, ali tranzicijom sjebanih ljudi. Ne bi on, al eto - tranzicija.

Ova urbana polubajka bavi se slicnom temom.

Nešto što pokušavamo da ostvarimo jestu jednake šanse za sve. Kada je reč o sportu zaista je neverovatno kako su neki sportisti, tokom godina, uspeli da postignu sjajne rezultate uprkos ozbiljnim hendikepima. Zbog toga je veoma važno da učinimo sve što je u našoj moći da obezbedimo da Paraolimpijske igre koje se sledeće godine održavaju u Londonu, pruže tim sportistima, ali i publici potpuni pristup borilištima. To je cilj naših Igara.

Kako izgleda biti pod ruskom okupacijom, građani zemalja istočne Evrope jako dobro znaju. U stvari, i Rusi znaju kako je to živeti pod ruskom vlašću. Mi Srbi volimo da učimo samo na sopstvenim greškama i smatramo da bi nam dobro došla jedna čvrsta ruka - naravno ruska.

Kad je padao komunizam u Evropi, Srbi su odlučili da budu njegov poslednji bastion. Kad je svet rekao da će nam uvesti sankcije, verovali smo da će Rusi staviti veto, a oni glasali ZA. Kad je NATO pretio da će nas bombardovati, mi smo se uzdali u braću Ruse i njihov S300, koji bi nas kao spasao. Kad smo hteli da prodamo NIS, Rusi rekli - to je naše! Kad smo hteli da sudimo zlikovcima, Rusi rekli - ne damo ih.

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno je na adresu Poverenika za informacije stigla jedna zaista iznenađujuće neobična žalba. Iznenadila je čak i mene, ubeđenog da me nikakve situacije, kombinacije, komplikacije i sl. u vezi sa raznoraznim nastojanjima da se osujeti pravo na pristup informacijama više ne mogu iznenaditi.

 Milan Nikolić

Nedostaju vam ideje kako da skrenete pažnju na sebe? Želeli biste da se vaš glas odjekne dalje od vaših trenutnih dometa i da, ukoliko je moguće, pridobijete što više pristalica? Ili prosto imate potrebu da olakšate nagomilani bes i nataložene frustracije, ali u javnom prostoru jer ste shvatili da je samo tada lekovito po vaše izmučene živce? Ništa lakše. Jedini uslov je da imate profil na nekoj društvenoj mreži. I malo ekstremizma.