Milan Nikolić

I kada se čini da svi jesu, televizija nas nije zaboravila. Programske šeme nacionalnih tv stanica potpuno su bazirane na živim ljudima. U zavisnosti od karaktera formata, traga se za autentičnim željama i neodosanjanim snovima, strahovima i dramatičnim ispovestima, velikim lomovima i istinskim užasom.

Televiziji ste potrebni tamo gde ste tanki, najdraži u onome čega se stidite,

Ovaj blog moze biti vasa karta za jedan neotkriveni muzicki svet koji vec godinama egsistira paraleno sa "ovim poznatim" koji je prisutan u medijima i koji je vam je dostupan u svakom trenutku.

Sta da vam kazem osim da je ovo pravljeno 1972 i da po kvalitetu (kako tekstova tako i same muzicke kompozicije) moze ladno da se poredi sa legendarnim Bitlsima i Stonsima, a medijski i finansiski nije ni 1% onoga sto su ova dva slavna

Imao sam nedavno polemiku sa jednim kolumnistom lista Danas. Završila se tako što je objavljena nekolicina pisama «čitalaca», koji su opisali moj karakter, moju kratku biografiju, moje tekstove na blogu i sve ostalo što sa predmetom polemike nije imalo nikakve veze. Tu sam pomislio da nema smisla javljati se i odgovarati na tekstove «javnih radnika» jer ukoliko urednik poželi topli zec ti ne gine. «Odjeci i reagovanja» uvek mogu biti tu da ti oprlje brkove, da ti smrse konce, da ti lupe packe, da te zgrome...itd.

Onda je znači bolje napisati blog! A kako to može

O Debati na temu državni ili privatni fakultet, deo III

Obrazovanje nije naročito popularna tema. Ne privlači puno pažnje, ne donosi veliku dobit, biti učitelj ili nastavnik već odavno nije poštovano zanimanje. Ni političare, one „racionalne”, obrazovanje ne interesuje. Objasnio nam je to bivši ministar prosvete Gašo Knežević u Debati na TV B92 4. jula ove godine: „2% obrazovanje utiče na izbore, egzaktno mereno […] 2% na biračko telo utiče rešenje problema obrazovanja. Da li vi mislite da jedna racionalna politička stranka, bilo koja, da je uopšte interesuje obrazovanje? Mislim da je to tragedija.”

Interpol Srbije raspisao je međunarodnu poternicu za Nadom Šakić, protiv koje se u Srbiji vodi postupak od 1998. godine, zbog sumnje da je izvršila genocid. Nada Šakić je bila čuvar koncentracionog logora u Staroj Gradiški (Jasenovac) u kome je za vreme Drugog svetskog rata ubijeno na hiljade ljudi. Onda je osvanula vest da je dotična još pre nekoliko meseci preminula.

Da li je slučaj Nade Šakić važniji po tome što je srpsko pravosuđe pokrenulo proces protiv nje, a ona je prema nezvaničnim informacijama preminula, ili po tome što je ona u Hrvatskoj, u koju je iz Argentine izručena zbog optužbe za činjenje zločina tokom Drugog svetskog rata, oslobođena optužbi?!

Ovaj ceo schweinerei sa drzavnim gestapovanjem twitter naloga postaje ogavan.

Em sto je "satiricni nalog vuka jeremica" jedan uopste pleonazam - jel ako je nesto vuk jeremic onda je po logici stvari i satiricno, em je - sto je rekao neko iz twitosfere - taj satiricni nalog bio jedino mesto da o Bobu porazmislimo kao o mudrom, smislenom i s logikom ozenjenim djecarcem iz ananasa na dnu mora.  

 Kao i svaki drugi ridikul i Boba iz ananasa na dnu mora postaje opasan tek kad se umrezi sa istim ili vecim ridikulima - kako i dolazimo do pitanja ima li te sfere javnog i privatnog

Kao uvod u tekst, pogledajte ovaj video klip. Upsala run - 68 kilometara od Stokholma do Upsale za 10 minuta i 18 sekundi. Moguće? Odradio Ghost Rider!

Pažnja: ne pokušavajte ovo sami da izvedete.

Ne, naravno da Tijanić nije uporediv sa slugom Jernejom, ali tako često voli da se predstavi kao slabašan, nemoćan, žrtva... takoreći - pravi Kalimero! Pa još u odbrani evropskih vrednosti! Da svima bude jasno šta je evropska Srbija, i šta evropska Srbija sme ili

Digla se velika galama ovih dana oko pravih i lažnih (engl. fake) naloga nekih od naših političara i drugih poznatih ličnosti na Twitteru. O tome pišu novine, govori se na televiziji, diskutuje i na samom Twitteru. Međutim, ne znam da li je dovoljno pažnje posvećeno pravilima koje sam Twitter propisuje, a koje prihvatate samim otvaranjem naloga na ovom servisu.

U uspešnim društvima pobednici na izborima reforme sprovode u prve dve godine vladavine i time udaraju temelje za naredne dve u kojima implmentuju, ispravljaju, doteruju, postižu rezultate, kako bi spremni dočekali naredne izbore i ponovo osvojili vlast. Kod nas obratno. Kod nas je potrebno tri godine da zasednemo. A kada nastupaju reforme? Izgleda kada osetimo da ćemo izgubiti naredne izbore za sigurno, pa onda krenemo da pravimo krmače za one koji će osvojiti vlast. Izgleda da upravo u tim krmačama i leži društveni interes.

  Sve prisutne želim da ovom prilikom podsetim na činjenicu da sam strastveni obožavalac leta. Kad pomenuto stigne, pa kad pripali rernu na najjače, ja se prosto istopim od sreće. Sve mi na nos izlazi radost što imam priliku da dišem na uši i osećam kako mi se duž kičme razvlači lepljiva glista vrućinčine. Još kad do belog usijanja užeže sunčano oko mog obožavanog godišnjeg doba, prosto pobenavim od oduševljenja. Tad postanem izuzetno praktična i laka za održavanje. Ekonomičnije pojave od mene nema. Dovoljno mi je da me samo svi ostave na miru, da mi niko ne prilazi, jer to je vreme kad mi se kvari termostat. Tako bar tvrdi Žmu. Umesto da moj organizam počne da se hladi u pokušaju da održi predviđenu telesnu temperaturu, meni se pokvari neko dugme i počnem da se pregrevam. Čak i kada letnja noć makar mrvu poštedi vrućina uboge žive stvorove, moj sistem veruje da se treba samootopiti, vratiti u praiskonsku supu. Zbog toga Žmu diskretno i nenametljivo, tokom celog leta, pokušava da me jednonožnim radom izgura sa kreveta. Iako imam crno na belom potpisano da će uvek da bude sa mnom, i u dobru i u zlu. I tokom leta.

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno je agencijska vest o tome da je poverenik za informacije u toku prošle godine organima vlasti izrekao 66 novčanih kazni zbog toga što ni nakon njegovih naloga nisu tražiocima dali zahtevane informacije, privukla priličnu pažnju javnosti, a kod mnogih i izazvala i nedoumice u vezi sa (ne)logičnošću takvih mera. Jedan deo pitanja i komentara stigao je i na moju blogersku adresu, što je stvaralo obavezu da i ovde na blogu o tome nešto kažem. I evo tek sad, sa izvesnim zakašnjenjem sam stigao da to uradim.

Dakle da li je logično da poverenik