Šta sam sve od tada prevalio preko glave a opet se naježih kad preturajući po kući, pronađoh OVO:

Ne igrajte s nama na kartu osećajnosti...

Četvrtog dana otmice, u petak 8. aprila (1988 godine), ukleti kuvajtski avion uzleteo je sa aerodroma u Mašadu i posle nepuna tri sata leta ušao u libanski vazdušni prostor. Po naređenju otmičara, pilot je uspostavio vezu sa kontrolnim tornjem na bejrutskom aerodromu i zatražio dozvolu za sletanje.

Kako bih ja samo svašta nešto htela sad da napišem OVIM POVODOM, ali pravo da vam kažem, ne smem.

Plašim se.

A koliko se sigurno vi osećate?

 

 

 

 

Десио се занимњив синхроницитет 2.10. 2012, кад смо у истом броју ”Политике” имали два различита виђења једног актуелног питања везаног за косовски проблем. Борис Тадић је објашњавајући разлоге нових условљавања која стижу из ЕУ рекао да су странке садашње владе давале сигнале да би могле бити ”флексибилније поводом питања КиМ” 

Zamislite da se tehnologija razvila u alternativnom smeru i da još uvek koristi paru kao izvor energije. Stavite na gomilu raznorazne ventile, prekidače, zupčanike i druge mehaničke drangulije koje su skrajnute početkom dvadesetog veka i naterajte ih da rade. Dobićete ljupkog, otkačenog i hipermodernog Frankenštajna, vizuelno estetizovanog po svim pravilima ispadanja iz vremenskog uvrnuća.

Profesoru Vojinu Dimitrijeviću.

 

 

Sve što bih o njegovoj biografiji mogao da napišem bilo bi copy/paste sa izvora na web-u, te samim tim nepotrebno.

Dovoljan je link:

Preminuo Vojin Dimitrijević
Izvor: B92

Profesor međunarodnog prava i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević

               1.

               Posmatra je krišom, tek krajičkom oka, dok ova lagano korača kroz čekaonicu, nogu pred nogu, sitno i tiho, a opet, tako pravog držanja da ne može da skine pogled sa nje. Majušna je, sa licem premreženim sitnim, mnogobrojnim borama koje neporecivo govore o tome da je iza nje već veoma dug i ispunjen život. Mirna elegancija finog crnog šeširića na njenoj glavi nenametljivo je podvučena tričetvrt zimskom jaknom i udobnim cipelama za štrapac.

 ŠTA ĆE MI REVOLUCIJA

ako nemam slobodu da kažem šta mislim i koga volim... ako ne mogu da

uđem u pozorište jer koristim kolica ili u prodavnicu jer moja koža nije

dovoljno bela, da držim svog dečka za ruku i sa devojkom se poljubim jer je

volim... ako me tuku jer nisam kao svi, ako pripadam onima koji su Drugi i

Različiti... ako imam pravo da glasam a za sve ostalo ćutim, ako na mene

pokazuju prstom jer izgledam siromašno ili poštujem neki drugi praznik... ako

noću sanjam strah, a danju ga živim... ako se ne družim – ne zato što neću već

zato što me se drugi stide... ako nemam podršku jer se moj problem drugih ne

tiče... ako ne smem da kažem da mi je loše i da mi telo lomi virus... ako se

plašim od reči i pogleda, ako strepim od silovanja i batina...

AKO NE MOGU DA PLEŠEM

Sticajem srećnih, predratnih okolnosti, prva knjiga sa mojim imenom kao autorom objavljena je decembra 1990. godine zahvaljujući velikom trudu nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca, a sada košarkaškog trenera Zorana Prelevića. Knjiga „To je samo rock and roll" nastala je Zoranovim izborom satiričnih komentara i aforizama, koje sam od 1984. do 1990. govorio u emisijama II programa Radio Beograda „Niko kao ja" (urednica Tanja Nikolovski) i „To je samo rokenrol" (urednik Radoman Kanjevac). Dragulj ove prve publikovane knjige je duhoviti, vrcavi pogovor Zorana Prelevića. Hvala mu na svemu!

       

 

         Duvao je jak vetar. Čovek u mantilu je išao ulicom. Koračao je dugačkim koracima. Iako je duvao vetar, nije se ništa čulo. Povijene glave, da mu vetar ne bije u lice, čovek je išao svojim putem. Ni previše brzo, ni previše sporo, ali dugim koracima. Pored njega su promicali automobili, ćutke, bez ikakvog zvuka. Dim iz auspuha, ljudi u automobilima koji pričaju, ali u potpunoj tišini. Samo se čuo klavir. Čovek u mantilu je još više savio glavu i mrmljao nešto sebi u bradu. Ništa se nije čulo, ni vetar, ni automobili, ni mrmljanje. Samo klavir. Najednom čovek udari glavom u banderu. Okrenuo se, pogledao oko sebe i zaobišao banderu sa kojom se malopre sudario. Klavir je svirao, a on je nastavio svojim putem.

Ideja ovog bloga je da se napravi kvalitetna kompilacija najlepsih pesama koje su obelezile ove nase prostore sezdesetih godina (sedamdesete ostavimo za neki naredni blog).

Znaci Elipse, Siluete, Crni Biseri, Crveni Koralji ... 

Ja preuzimam na sebe da pronadjem pesme koje se budu ovde pomenule, konvertujem ih u mp3 i zakacim negde gde ce te moci da ih skinete.

Zamolio bih vas da pesme linkujete da se blog ne bi usporio i da budete pazljivi kod odabira.  Podelite pesme za koje vas vezu neke lepe uspomene i price koje idu uz njih. Arsena Dedica, Oliveru Katarinu i sl.

 Nije poznato koji su bili motivi za pucnjavu u kojoj je ubijena jedna, a ranjena druga osoba. Međutim, dok su policajci vukli osumnjičenog u maricu, on je na francuskom viknuo: "Englezi se bude!"

Maroa, nova premijerka Kvebeka, govorila je na engleskom jeziku, što je redak slučaj na stranačkim dešavanjima Partije Kvebek. Ona je obećala Kvebečanima koji govore engleski da će njihova prava biti zaštićena, a prethodno je na istom skupu bio izviždan odlazeći kvebečki premijer Žan Šare, koji je za govornicom, takođe, počeo da govori na engleskom.

Ko se se seća, (DR M i Sesili sigurno), Winchester Cathedral?

1966 godine britanska grupa pod imenom The New Vaudeville Band izbacila je ovu, danas je klasika, pesmu. I sad mi je u glavi kristalno prisutan glas Rudy Vallee-ja kroz megafon. Uz ili i pored omiljenih mi Rolingsa, Bitlsa, Enimalsa, Hu, Trogsa, Džimi Hendriksa, Bob Dilana....The New Vaudeville Band su mi preko noći postali ljubimci! Inspirisan plesnim, vodvilj orkestrima dvadesetih godina prošlog veka, Geoff Stephens stvaralac/autor pesama, oformio je ovu po mnogo čemu jedinstvenu gupu. Na njegovo/njihovo ogromno iznenađenje, pesma Winchester Cathedral postigla je nezapamćen uspeh! U Engleskoj je bila među prvih deset na Top listi a u Americi na prvom mestu. Ploča sa ovom pesmom je prodata u više od tri miliona primeraka i zasluženo proglašena Zlatnom pločom. Sledila je nagrada Grammy za najbolju savremenu pesmu 1976 godine. Na demo snimku, vodeći vokal je otpevao John Carter bivši pevač grupe The Ivy League. Stephens je odlučio da snimak s Carter-om zadrži za komercijalna puštanja. Prvi/inicijalni LP su objavili krajem 1966 godine pod istim naslovom kao i prethodni singl, Winchester Cathedral.

- a gde je ta izložba?