“ Obustava prosuđivanja predstavlja filozofski pandan neodlučnosti, rešenje koje pozajmljuje da bi sebi očitovao volju nesposobnu da se opredeli za nešto drugo, osim za odsutnost, koja isključuje svaku lestvicu vrednosti i svaki kriterijum. “ (Pad u vreme, E. Sioran)

Kada je pre desetak godina u moju kuću ušao GO, shvatila sam da postoji društvena igra koju volim da igram. 

Kako sam ja nekada uživala u šopingu! A danas, ne znam da li ćete mi poverovati, bolje  i lakše se snalazim u  gvožđarama, nego po buticima.

Neka žena se može upitati i reći - ijuuu... otkud ovo  svetogrđe,  i šta se ona folira - , ali godine zajedničkog  rada i majstorisanja po radionici, kući, bašti, garaži, učinile su svoje.

B. me je odlično školovao, i ja sam vremenom  postala njegov alter ego, u vidu njegovog zamenika, ali i kalfe,  mlađeg vernog pomagača, takoreći potrčka,  vrsta momka za sve, koji je slušao i upijao čudne

Pored logorske vatre na Ravnoj gori sedeli su Čeda Jovanović, Vuk Drašković i Žarko Korać, kao i svako veče i pričali prazne priče, kao i svako veče.

- Vuče, a kako da i ja imam bradu kao ti - upita ga Čeda.

Vuk ni usta otvorio nije, a Žarko sav besan skoči na noge lagane i poče da brunda:

- Što si njega pitao? I ja imam bradu. Vidi... pipni...

- Neću da te pipam. Pitao sam ga jer je Vuk poznat po toj bradi. Nemoj Žarko odmah da se ljutiš.

- Kako da se ne ljutim, prijatelji smo godinama, a nikada me nisi pitao za savet kada je brada u pitanju. Jel to zato što ljudi pričaju da sam peder? Jel zato?

- Nije Žarko, šta ti je?!

- Hiljadu puta sam vam rekao da nisam peder. To nikakve veze nema s mnom!!! Podmetnuli su mi zločinci!!!

- Naravno da jesu, Žarko, reče Vuk. E šta su sve meni podmetali, a ti si čovek u godinama, nije tebi više do toga.

- Šta bre lupaš ti. Kome bre nije do toga!? Po ceo dan mislim samo o tome.

- Pa onda smo stvar rešili. Nema potrebe da se nerviraš, mi prihvatamo sve te vaše različitosti.

- Kakve bre sad različitosti?! Šta Čedo, ovaj lupa!!! Opet se napio...

- Nemoj tako Žare. Smiri se. Hajde da ogovaramo Tadića, znam da to najviše voliš... A, si video kako se glupo juče obukao, uopšte nije složio boje, pokušavao je Čeda da smiri situaciju.

Ovo nije retoričko pitanje.

Kako se ljudi organizuju u lokalne grupe, manje, srednje, a često i veće, njih je, odjednom, moguće simulirati na kompjuteru, a isto tako je moguće i manipulisati ih donekle, bez obzira na kvalitet takvih grupa u nekom specifičnom kontekstu.

Simulirati jednu osobu je teško do nemoguće, zato što je jedna osoba specifična na mnogo raznih načina. U grupi sa mnogo pojedinaca te male razlike se donekle ili dobrim delom poništavaju.

U inženjeringu su simulacije korisne i ja sam se tim dosta bavio u karijeri, uglavnom u elektronici. Simulacija nam pomaže da neke grube greške u dizajnu primetimo i ispravimo dok je to još jeftino, pre produkcije.

Vilinsko naselje uopšte nije bilo tako veličanstveno, kako su to smrtnici očekivali. Gomila tamnih otvora na priličnoj visini zjapila je iz litica. Iz nekih od njih pružali su se viseći mostovi ka stoletnom drveću sa druge strane, gde se nalazio čitav sistem kućica u krošnjama. One su bile vrlo različite po obliku i veličini. Neke okrugle, sa kupastim krovom, neke kvadrataste sa krovom na četiri vode, veće i manje sa različitim doksatima i terasama, povezane međusobno na najneverovatnije načine.

Jedno pravilo zapažalo se svuda. Središnji stub kuće uvek je činilo živo drvo, a oko njega je oblikovana građevina čiji se kosi, šiljasti klrov stapao sa deblom. Sve zgrade bile su isključivo od drveta, divno izrezbarenog i ofarbane u žive boje sa posrebrenim i pozlaćenim šarama i detaljima. Među njima uzdizale su se prostrane platforme, majstorski smeštene u račve drveća gde god je to bilo moguće.Te su kuće bile spojene mostićima i lestvama, što je zavisilo od njihovog broja i položaja na drvetu.

Piše meni danas moja mila i draga Osnovna škola "Radoje Domanović", škola koju sam i sama s odličnim uspehom 1982. godine završila, u kojoj sam Titu recitovala, prvake u Savez pionira primala i u horu pevala, i to mi piše ovako:

Ovog novembra navršava se 50 godina od objavljivanja kultne knjige Džozefa Helera, Kvake 22.

Sam izraz kvaka 22 se, u međuvremenu, uveliko odomaćio u mnogim jezicima svijeta kao metafora za slijepu logičku petlju, kružni ćorsokak ... generalno - za sistemski zajeb na oksimoronskom principu .

U romanu, koji, inače, opisuje događaje u jednoj američkoj vazduhoplovnoj bazi na izmišljenom ostrvu u Mediteranu za vrijeme WWII, kvaka se sastoji u tome da onaj pilot koji hoće da se

Balkanski centar za Bliski istok je objavio podugačak intervju sa Džonom Espozitom, profesorom na Džordžtaun Univerzitetu u Vašingtonu. U tom intervjuu Espozito govori o islamofobiji, islamu i demokratiji, Palestini, ali meni je najinteresantniji deo intervjua u kome on govori o tzv. Arapskom proleću i često pominjanoj islamističkoj pretnji. Teza koja se često čuje je da če Egipat 2011 biti uskoro isto što i Iran 1979, ondosno da će sekularnu diktaturu zameniti teokratski totalitarizam. Evo šta Espozito kaže o tome.

za učenike I razreda, nakon naučenih 18 slova

(A, M, T, G, E, Š, O, S, U, R, P, I, N, J, Nj, B, V, Z):

"Smisli i napiši priču".

Košarku sam počeo da treniram kasno, tek pred kraj osmog razreda. Ne bih ni tada da me nije nagovorio jedan dečak iz ulice. Sinoć sam ga video iz kola, hoda ulicom u mantilu, s naočarima. Lako je moglo da se desi i obrnuto, da vidi on mene kako hodam, u mantilu, s naočarima.

Pre desetak dana je kod nas promovisana knjiga "Povijest gej i lezbijskog života i kulture". Nisam imao prilike da je prelistam, te tako ne znam ima li u njoj reči o džezu. Neko će se upitati čemu naglašavati kao podskup jednu umetnikovu životnu okolnost više negu drugu, naprimer da je siroče ili da ima ortopedskih problema. Tema je validna iz prostog razloga što postoji nešto što se naziva kulturom homoseksualnog „pokreta", a ne postoji ništa slično što bi se dalo povezati sa ljudima sa ravnim tabanima. Koliko je kultura seksualnih manjina dala jednom manjinskom muzičkom pokretu? Koliko sam imao prilike da istražim, homoseksualizam i džez su se malo susretali. Ipak, ne i nikako.

Sve je počelo dobro po tu vezu. Opskurni kreolski kvartovi Njuorleansa ni danas nisu lišeni gej/lezbo/travestit arome.

 moj gost: drzura

Gljive...pečurke, gube(!) ; kod našeg naroda - takvog kakav on jeste - obično je riječ o gubama, koje, podrazumjeva se, treba izbjegavati, odnosno mačinjati se od njih, jer je nekada u susjednom selu, vele, nastradala cijela porodica, njih osmoro, a preživjela samo djevojčica od 5-6 godina, koja je učestvovala u branju i upravo ona ubacila u korpu samo režnjić Zelene pupavke (Amanita phaloides), ali kako je bila pospana samo je malo umočila hljebom u"toć" od izmiješanih gljiva u velikoj teći- bronzinu i pošla na spavanje...svih ostalih osmoro je umrlo u teškim mukama - priča ima raznoraznijeh!
Stoga, opet: Gljive, pečurke ili gube, svejedno, i jesu i nijesu b a u k !

Bilo je prohladno, kao i uvek pred zoru.

Iako je napolju još uvek bio mrak, brzo je ustala, stavila u torbicu nešto hrane, pažljivo proverila da li joj je kalabaš s vodom dobro zatvoren, ogrnula se i polako se išunjala iz lape.

Nije želela da je majka, ili bilo ko od ukućana primeti.

Unapred je znala koliko bi joj prebacivali, kako bi joj govorili o dužnosti, o tradiciji, o poštovanju predaka...

Preci! Pa preci su jedini koji su ih razumeli.

Osećala je da je podržavaju. Duboko u srcu znala je da ne greši. Preci su bili uz nju. Zato je, izašavši van vidokruga svoga doma krenulo brže, visoko uzdignute glave.

Ovo je jedini pravi način.