Vidim da se ovo što se juče dogodilo u Oslu ovde, kanda, nikog ne tiče.

Ne znam za ostale, ali deca koja su poginula na ostrvu (poslednja brojka 84), vršnjaci su moje dece...

Strašno

 

 

EDIT: 25.7.

Trenutna brojka je 86 a još petoro se traži..  

EDIT 2:

U medjuvremenu je objavljeno da nije 86 nego 68! Nažalost, ne osećam se ni malo bolje - i JEDNO ubijeno dete je previše! 

 

 

 

 

 

Neki bi rekli da su navijači koji prate bilickističke trke najveći fanatici u sportskim nadmetanjima. Ja mislim da su neviđeni kreteni, pogotovo veliki broj isfrustriranih manijaka koji više smetaju nego što pomažu takmičarima. Oblače se kao idioti (za neke je bolje reći da se skidaju kao idioti), nose jelenske rogove, trče pored bicilista, polivaju ih vodom, udaraju, guraju, unose se u lice, sklanjaju u poslednjme trenutku (ako se uopšte i sklone).

 

Bio je vreo julski dan, 35 stepeni u hladu, utorak. Odvukoh se na posao samo da mi konacno uruce Resenje o godisnjem odmoru, papir koji mi daje tih dvadeset dana slobode, dvadeset dana za mene i samo mene. Dosao sam kuci, bilo je jos prepodne. Odmah sam krenuo u akciju ...

 

 

Svetlost dana je generalno precenjena stvar! 

 

.

              Prva se rodila Vera. Bila je slabašno, bolešljivo dete, oko koga su svi treperili gotovo ne dišući, koje su svi pazili i čuvali kao malo vode na dlanu.

 

Ulazi u učionicu naš razredni, profesor matematike i sa daljine od oko četiri metra, nepogrešivom preciznošću baca dnevnik na katedru: B. na tablu! P. B. je ponavljao razred i sedi zajedno sa mojom malenkošću u klupi ispred katedre iako smo, pored Gara, najviši u odelenju. To nam je nagrada za igranje pokera u zadnjoj klupi.

P. B. je ošišan do glave, obučen u letnje italijansko laneno odelo savršenog kroja, sa više nego

Memoari političara, diplomata i javnih službenika su suviše često (da baš ne kažem najčešće) pranja sopstvenih biografija, a rekao bih često su i smišljene distorzije istorijske građe. Nije to moja omiljena literatura, no volim da prelistam. Sva sreća pa se na internetu pojave knjige, nikad optuženih, ratnih zločinaca za koje ne bih dao ni pet para, poput Bušove, Decision Points, Blerove, A Journey My Political Life ili Ramsfeldove, Known and Unknown, pa mogu da ih prelistam za džabe.

Međutim, Age of Deception: Nuclear Diplomacy in Treacherous Times, Muhameda ElBaradeja, bivšeg generalnog direktora Međunarodne agencija za atomsku energiju (International Atomic Energy Agency, u daljem tekstu IAEA), sam poručio (sredinom aprila) pre nego što je objavljena (početkom maja). [Zahvaljujući nesposobnosti turskog PTT-a primio sam je tek u subotu.]

Autor: Rodoljub Šabić

Upravo sam se, sa grupom svojih saradnika, vratio sa Instituta za transfuziju krvi Srbije. Ovaj put tamo smo bili u poseti koja nije bila službena, već građanska. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i veća grupa njegovih saradnika odazvali su se na apel Instituta i pridružili akciji dobrovoljnog davanja krvi.

Nisam siguran koliko je naša javnost stvarno upoznata sa stanjem rezervi krvi. Zapravo siguran sam da nije dovoljno upoznata iako je to stanje takvo da predstavlja informaciju od prvorazrednog javnog značaja.

Sa pojavom reklamnih banera na blogerskim stranama nameće se logično pitanje da li se radi o najavi primene svetske prakse i kod nas. Drugim rečima, hoće li sada, u novim okolnostima, i blogeri biti honorisani za svoje sjajne, čitane i naširoko citirane komentare?

Kako će Menadžment B92 vrednovati blogove i njihove autore?

Budući da je od brojnih opcija u praksi vrlo teško izabrati optimalnu određeno društvo može biti zadovoljno ako se umanji mogućnost da brojne relevantne odluke (koje utiču na budućnost date zajednice), koje su političkog i samim tim diskrecionog karaktera, budu neoptimalne. Pravilno određivanje šta su prioriteti jednog društva, biće operacija koja će imati manje šansi za neuspeh pod uslovom da odluke donosi sveznajuća i dobronamerna osoba. Međutim, jedna osoba teško da može imati takav intelektualni i obrazovni kapacitet da nepogrešivo procenjuje koji će od mnoštva

 

Srpsku pravoslavnu crkvu je danas pogodio još jedan skandal. U Tolisi kod Modriče, izbila je opšta tuča gde su vernici mlatili bezobrazne popove, ruke im se pozlatile (prim. aut.). Od našeg dopisnika iz Modriče saznajemo detalje ovog nemilog događaja.

Nakon što je episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda, osveštao zvona hrama, pripremljena je gozba. Svi crkveni velikodostojnici su posedali za sto, dok su ih okupljeni seljani služili.

Mlade, napupele seoske devojke su donele lavore i peškire da sveštenici prvo operu ruke. Kao što je red gozbu treba započeti zdravicom i naravno rakijom. Seljani su za tu priliku odvojili najbolju šljivovicu koju imaju, ali ona i nije bila po ukusu sveštenstva.

- Paaaaa, i nije van nešto ova rakija. Slaba. A, Slađane, šta ti misliš? Da nisu stavljali vodu da je razblaže, - upita Kačavenda.

- Stoka je to seljačka, sigurno su stavljali vodu, - odgovori Slađan i drmnu rakicu na eks.

Autor: Rodoljub Šabić

Višemesečno neisplaćivanje plata zaposlenima, ili čak višegodišnje neplaćanje doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje, poreska i slična dugovanja velikih firmi, kod nas postaju aktuelna tema, samo s vremena na vreme. Ali kad se to dogodi prosto počne utakmica u iznalaženju originalnih „rešenja" za ovaj problem.

Ovih dana se to događa. Pa se npr. predlaže da poslodavci koji ne isplaćuju plate budu čak i krivično gonjeni. Ratio ideje o krivičnom gonjenju je prepoznatljiv, to je dodatna pretnja kojom se misli obezbediti

 

 

ovaj tekst ne zaslužuje velika slova na početku rečenica. jer ona se nigde nije uklapala.

 

 

nijedna praznina nije imala ovakav oblik. nijedna moć nije mogla da natera ovaj deo slagalice da upadne tamo gde mu nije bilo mesto. takva moć još uvek nije viđena. jer je taj deo slagalice odlučio da će sam da bira gde će.

ne može niko o da priča o njoj jer je tako jednistvena. sama bira šta će o njoj da pričaju. ali kada

 znam da se danas ima smatrati na temu uhapšenog hadžića, al meni neki dan prostigao snimak  gde smatram (a više ćutim) na temu kosmeta i metohije. i možda baš jer u senci hadžića (evo gde se šešelj dere i tera sud u qrac - on smatra da su oni za poslati ih na to mesto) danas mi došlo da pripustim ovu slobodnosrpsku emisiju koja je čudna iz dva razloga. tokom cele emisije ja više razmišljam kako da ne kažem neke stvari kako ne bih, je li, u problem dovela svog domaćina - a domaćin