Upravo je u toku izvlačenje kvalifikacionih grupa za Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Da li je fudbal postao toliko sporedan da ni jedan medij u Srbiji nije najavio da se danas izvlače grupe za sledeće svetsko prvenstvo u "najvažnijoj sporednoj stvari na svetu"?

Uglavnom, izvučeni su parovi u Aziji, na redu je Severna i Srednja Amerika, a sve uživo možete pratiti ovde.

Kad izvuku Evropu, sledi i tekst :-)

Dakle, u grupi A su Hrvatska, Srbija, Belgija, Škotska, Makedonija i Vels.

Popisi koji su sprovedeni ove godine, ili koji će se tek sprovesti u oktobru ove ili naredne godine (Srbija, Makedonija i BIH), pokazali su (ili će izvesno pokazati) da se Balkan populacijski i dalje prazni. Dok broj stanovnika EU konstantno raste od 1960, istina sve sporije, naš region bije bitku sa negativnim prirodnim priraštajem i emigracijom. Istina, rast populacije na zapadu starog kontinenta posledica je imigracija i blagog pozitivnog prirodnog priraštaja, koji je uzrokovan visokim fertilitetom imigrantkinja (dobrim delom i iz našeg regiona). U EU je stopa nataliteta 10,7 promila

Da li nas književnost vaspitava?

  Horacijevo shvatanje književnosti I umetnosti uopšte, poznatije nam je preko njegove krilatice dulce et utile (doslovno: slatko i korisno), jasno je ilustrovao šta kasna Antika misli o ulozi umetnosti. U jednom trenutku je postojalo sasvim uobičajeno mišljenje da književno delo treba i da nas zabavi, i da nas nečemu nauči. U modernom vremenu I u modernom shvatanju književnog dela takvih tumačenja nema, a oni koji najglasnije govore o (ne)postojanju svrhe umetnosti obično se zalažu za jednu od dve krajnosti: esteticizam, l'art pour l'art

Kad u srpskim novinama procitam rijec bankrot u naslovu, gotovo sam siguran da se radi o Americi, odnosno o SAD. Sasvim mi je jasno zasto neki mediji i ovdje u Americi vole da pricaju o kataklizmi, o nadolazecoj katastrofi, o  krahu vodece svjetske ekonomije od cega nas djele tek dani, a boga mi, poceli su i satovi da otkucavaju.

Kad na kablovskoj TV imas bezbroj kanala, onda se i toboze ozbiljni politicki mediji moraju boriti za gledanost. Posto publika voli Jerry Springer konflikt dramu, onda i   politicki kanali moraju publikumu priustiti takvu vrstu zabave-

Upetljala sam se u dugačke dane
kao debela gusenica koja je propustila
lekciju o samo-umotavanju

Finale Svetskog prvenstva Srbija - Italija

To je najmoćnija politička snaga na svetu i ignorisanje iste će imati cenu.

Neki od vas mogu reći da je to tržište obveznica. Drugi mogu imenovati preporod religije ili unapređenje demokratije ili ljudskih prava. Da li je to možda digitalna tehnologija koju simboliše internet i sve što uz to ide? Možda mislite da je to nuklearno oružje i reznovrsni efekti koje je ono imalo na način na koji države misle o seigurnosti i upotrebi sile.

Sve su to vredni kandidati (nema sumnje da će čitaoci imati sopstvene favorite), ali po mom ličnom izboru Najača Sila na Svetu bi bila nacionalizam. Verovanje da se čovečanstvo sastoji iz mnogo različitih kultura -- i.e. grupa koje dele zajednički jezik, simbole i naraciju o sopstvenoj prošlosti (redovno samozadovoljavajuću i punu mitova) -- te da te grupe treba da imaju svoje države je nadmoćno moćna snaga u svetu tokom protekla dva stoleća.

Nedavno je beogradska publika imala priliku da vidi gašenje mladog života i nastanak legende. Ejmi Vajnhaus je iz Beograda otišla direktno u klub večnih koji nosi naziv „27".

„Klub 27" ili „27 zauvek" tužna je lista velikana muzike koji su tragično skončali u svojoj dvadeset sedmoj godini. Istina je da ljudi umiru svakodnevno, pa i muzičari koji su imali snažan uticaj na generacije, ali upadljivo je velika koincidencija da šest superstarova rokenrola i soula okonča svoj život baš u 27. godini.

Džimi Hendriks, čije su deonice na električnoj gitari terale publiku u ekstazu, Dženis Džoplin, koja je specifičnim glasom postala mera vremena u kome je živela, Kurt Kobejn, koji je oformio potpuno novi alternativni pravac roka, Džim Morison, čiji su tekstovi pamćeni kao mantra. U tom klubu je i Brajan Džons, gitarista i jedan od osnivača najvećeg rok benda svih vremena Rolingstons. Najnoviji član „dvadesetsedmice", gospođa Soul Mjuzik ili Ejmi Vajnhaus, kao kometa je sagorela naočigled beogradske publike i još više učvrstila mit o mladim muzičarima koji su na neki način promenili svet, a otišli s njega baš u dvadeset sedmoj.

Vatra i crn dim koji sukljaju sa televizijskih snimaka! Duboko uznemirujuć osećaj da se ponavlja slika za koju su mnogu želeli da veruju da se, valjda, više neće desiti. 

Čitav niz  onespokojavajućih događaja, a onda po srpsku stranu krajnje nelagodna vest - srpski narko-bos sa severa Kosova organizovao paljenje administrativnog prelaza ! 

Negde sa prvim jutarnjim svetlom, probudula me je kiša. Poznato dobovanje kapi po šatoru. Ko nije doživeo ONO u šatoru taj ne zna šta je lepota. No, bio sam sam u vreći, u jednom od odeljenja našeg velikog šatora, na ivici kampa koji delim sa preko 39.000 druge skautske sabraće i sestara iz celog sveta.

Udahnuo sam duboko i okrenuo se da dospavam tih par sati do ustajanja. Posle dva prilčno sunčana dana, kiša je odlučila da na sebi sopstveni način obeleži dan kada otvaramo najveći skup mladih na svetu: Svetski skautski džembori.

Miodrag Jevtić i Irina Stokanović - naši zastavnici na otvaranju Džemborija 

Upečatljiva tišina. Velikani srpskog analitičkog piskaranja, profesori s pedigreom, kolumnisti sa fobijama, nevladini zavisnici od sponzora i druga grebatorska bagra, ćute. Evo četredeset osam sati od događanja na severu AP Kosovo i Metohije( moram da se držim Ustava ko pijan plota)  pali se, bije se, urla se, a naše sveznalice i tumači naših misli, nisu napisali niti jedan redak o prelomnim trenucima Srpske istorije. Naravno ovo je jedan od milion prelomnih trenutaka pa nam zato istorija srpskog naroda liči na razbijenu šoferšajbnu kvalitetnijih automobila posle sudara. Možda

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana Transparentnost Srbija je uputila Ministarstvu pravde jednu zanimljivu, dobru inicijativu za izmene Zakona o prekršajima. "Poenta" se tiče činjenice da je veliki deo problema u vezi sa sprovođenjem antikorupcijskih zakona (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije...) posledica toga što se kaznene odredbe ovih zakona primenjuju veoma slabo, odnosno uopšte ne primenjuju, čak i onda kad se radi o drastičnim kršenjima zakona a jedan od glavnih razloga

I taman je posle godina toplo-hladno i okolo-naokolo diplomatije izgledalo da se nešto pozitivno dešava na relaciji Beograd - Priština via Brisel, taman se moglo pomisliti da se bar oko nečega može naći zajednički jezik a da živi ljudi mogu biti kopča koja će političare naterati da pokušaju da nađu razumno rešenje. 
Ili upravo zbog toga?
No pre nego što krenem dalje (a trudiću se da ne budem opširan) da odmah kažem: o Kosovu i zbivanjama na njemu ne znam skoro pa ništa sem onoga što u medijima vidim, čujem ili pročitam.
Dakle - možda čak i manje od većine spoljno-političkih analitičara, eksperata i nvo vidovnjaka, zvezdočataca i genijalaca opšte prakse.

 Zestoko sam se dao u podizanje svoje psiho-fizicke kondicije, u zdravom telu zdrav duh, a u zdravom duhu...ne znam sta sad ide, ali sam siguran da postoji neki razlog zasto bi vam trebao zdrav duh.

Imam jasan cilj, imam bome' i volju, dovoljno sok zvaka i kafeina da ubijem konja i prilicno sam siguran da me nista ne moze zaustaviti...osim mozda medveda...ili vuka, dva vuka...mozda medved i dva vuka, plus ajkula, s mitraljezom...ajkule nemaju ruke...

...veverice imaju ruke...majke im' ga okupatorske...