Imao sam nedavno polemiku sa jednim kolumnistom lista Danas. Završila se tako što je objavljena nekolicina pisama «čitalaca», koji su opisali moj karakter, moju kratku biografiju, moje tekstove na blogu i sve ostalo što sa predmetom polemike nije imalo nikakve veze. Tu sam pomislio da nema smisla javljati se i odgovarati na tekstove «javnih radnika» jer ukoliko urednik poželi topli zec ti ne gine. «Odjeci i reagovanja» uvek mogu biti tu da ti oprlje brkove, da ti smrse konce, da ti lupe packe, da te zgrome...itd.

Onda je znači bolje napisati blog! A kako to može

O Debati na temu državni ili privatni fakultet, deo III

Obrazovanje nije naročito popularna tema. Ne privlači puno pažnje, ne donosi veliku dobit, biti učitelj ili nastavnik već odavno nije poštovano zanimanje. Ni političare, one „racionalne”, obrazovanje ne interesuje. Objasnio nam je to bivši ministar prosvete Gašo Knežević u Debati na TV B92 4. jula ove godine: „2% obrazovanje utiče na izbore, egzaktno mereno […] 2% na biračko telo utiče rešenje problema obrazovanja. Da li vi mislite da jedna racionalna politička stranka, bilo koja, da je uopšte interesuje obrazovanje? Mislim da je to tragedija.”

Interpol Srbije raspisao je međunarodnu poternicu za Nadom Šakić, protiv koje se u Srbiji vodi postupak od 1998. godine, zbog sumnje da je izvršila genocid. Nada Šakić je bila čuvar koncentracionog logora u Staroj Gradiški (Jasenovac) u kome je za vreme Drugog svetskog rata ubijeno na hiljade ljudi. Onda je osvanula vest da je dotična još pre nekoliko meseci preminula.

Da li je slučaj Nade Šakić važniji po tome što je srpsko pravosuđe pokrenulo proces protiv nje, a ona je prema nezvaničnim informacijama preminula, ili po tome što je ona u Hrvatskoj, u koju je iz Argentine izručena zbog optužbe za činjenje zločina tokom Drugog svetskog rata, oslobođena optužbi?!

Ovaj ceo schweinerei sa drzavnim gestapovanjem twitter naloga postaje ogavan.

Em sto je "satiricni nalog vuka jeremica" jedan uopste pleonazam - jel ako je nesto vuk jeremic onda je po logici stvari i satiricno, em je - sto je rekao neko iz twitosfere - taj satiricni nalog bio jedino mesto da o Bobu porazmislimo kao o mudrom, smislenom i s logikom ozenjenim djecarcem iz ananasa na dnu mora.  

 Kao i svaki drugi ridikul i Boba iz ananasa na dnu mora postaje opasan tek kad se umrezi sa istim ili vecim ridikulima - kako i dolazimo do pitanja ima li te sfere javnog i privatnog

Kao uvod u tekst, pogledajte ovaj video klip. Upsala run - 68 kilometara od Stokholma do Upsale za 10 minuta i 18 sekundi. Moguće? Odradio Ghost Rider!

Pažnja: ne pokušavajte ovo sami da izvedete.

Ne, naravno da Tijanić nije uporediv sa slugom Jernejom, ali tako često voli da se predstavi kao slabašan, nemoćan, žrtva... takoreći - pravi Kalimero! Pa još u odbrani evropskih vrednosti! Da svima bude jasno šta je evropska Srbija, i šta evropska Srbija sme ili

 omnibus

Digla se velika galama ovih dana oko pravih i lažnih (engl. fake) naloga nekih od naših političara i drugih poznatih ličnosti na Twitteru. O tome pišu novine, govori se na televiziji, diskutuje i na samom Twitteru. Međutim, ne znam da li je dovoljno pažnje posvećeno pravilima koje sam Twitter propisuje, a koje prihvatate samim otvaranjem naloga na ovom servisu.

“Sada, kada imam 70 godina, uključen sam u borbu protiv Monsanta zbog toga što verujem da seljak nikad ne treba da se odrekne prava da upotrebljava sopstveno seme.  Moji preci su došli u Kanadu iz Evrope kasnih 1890-tih zbog ove zemlje, da budu slobodni, i da gaje ono što žele.  Sada se vraćamo feudalnom sistemu kog su oni ostavili iza sebe jer nisu bili slobodni, ustvari postajemo kmetovi na sopstvenoj zemlji” - iz intervjua sa Persi Šmajserom

Prema najavi Tamaša Korheca, srpske vlasti prihvatiće zahtev Nacionalnog saveta Mađara da deca mađarske narodnosti u školama uče srpski jezik kao strani.

U jednom vojvođanskom dnevnom listu pojavila se informacija pod naslovom „Mađarska deca uče srpski“, čime je čitaocima u dobroj meri zamagljena suština vesti koja sledi. U njoj se kaže da je predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Vojvodini Tamaš Korhec razgovarao sa srpskim ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, pored ostalog i o programu nastave srpskog

Umesto uvoda:

Volim horsku muziku.

Najveći krivac za to je jedan divan čovek, moj pokojni dirigent Josip Šćepanović.

Josip je bio dirigent jednog potpuno nekonvecionalnog hora koji se sastajao i vežbao u Domu učienika zanatskih škola „Dragi Milovanović", u Hilandarskoj ulici, preko puta Radija.

Pre usmerenog obrazovanja, „Dragi Milovanović" radio je pod patronatom tadašnjeg Saveza sindikata a cilj im je bio „širenje kulture među zanatskom omladinom".

Što se svelo na recitatorsku i dramsku sekciju, organizovanje letovanja i zimovanja u odmaralištu u Aranđelovcu, i, naravno, hor!

U uspešnim društvima pobednici na izborima reforme sprovode u prve dve godine vladavine i time udaraju temelje za naredne dve u kojima implmentuju, ispravljaju, doteruju, postižu rezultate, kako bi spremni dočekali naredne izbore i ponovo osvojili vlast. Kod nas obratno. Kod nas je potrebno tri godine da zasednemo. A kada nastupaju reforme? Izgleda kada osetimo da ćemo izgubiti naredne izbore za sigurno, pa onda krenemo da pravimo krmače za one koji će osvojiti vlast. Izgleda da upravo u tim krmačama i leži društveni interes.