Evo, na primer, ja uzela danas da čitam "List za novorođenče" koji sam dobila pri otpustu iz porodilišta pre pet godina, i iz njega saznadoh da se uopšte nisam porodila carskim

Dee Dee Ramone

Douglas Glenn Colvin 

18. Septembar 1951. -  5. Jun 2002.

Preplanuli, polu goli, ljudi izvajanih tela sa biserno belim osmesim, lezerno su koketirali sa svojim seksualnim fantazijama, ispijajuci skupe sampanjce, povremeno se inhaliranjuci kolumbijskim prahom. U vazduhu je lepljivi miris pozude koji je opijao ljude polako ih gurajuci ka tacki kada pocinju da sanjaju sirom otvorenih ociju, kao sto to bese u onom filmu. Dogadjaji koji slede prevazilaze mastu mnogih uspesnih erotskih pisaca.

Bukvalno.

Znam da Zakon sam po sebi nije dovoljan da se neke stvari promene, ali barem ne bi sve zavisilo od nečije dobre volje i od sreće da naletimo na dobre ljude koji su spremni da pomognu.

Preporučujem da pročitate ceo tekst.

Pre nešto više od mesec dana pisala sam na blogu o tome kako su crnogorske Vijesti „prenele" moj tekst iz Borbe, odnosno sa sajta Peščanika.

U međuvremenu se događalo sledeće: Željko Ivanović, direktor Vijesti, odgovorio je na moje pismo manirom starog lisca, a to znači da je ignorisao činjenice pokušavši istovremeno da mi podiđe hvaljenjem teksta i upućivanjem u običaje prenošenja tekstova sa drugih medija, žalopojkama o problemima prelamanja tekstova na internetu, naglašavanjem da su Vijesti koncepcijski nekako najbliže baš Peščaniku, ponudom da ipak Vijesti meni uplate honorar, pa da ja onda pokažem svoj humanizam i sama uplatim donaciju za film o Zoranu Đinđiću - ne može on to tako, kao po kazni, ipak je sa Đinđićem bio prijatelj, a Vijesti će svakako naći način da svojevoljno podrže taj projekat... Odgovorila sam najavom da ću poslati preporučeno pismo glavnom i odgovornom uredniku Vijesti Ljubiši Mitroviću, rekavši da očekujem da to pismo bude u Vijestima objavljeno kao moja reakcija. To sam potom i učinila, poslavši isto pismo Ljubiši Mitroviću i u vidu attachmenta uz mail.

Lično mi se od tada nisu obratili ni jedan ni drugi. Stigla je samo potvrda od pošte da je preporučeno pismo uručeno 15. maja 2009.

Juče u internet-pretraživač ubacim „Jelena Gall" i „Vijesti" i izađe mi ovo:

Marija Terezija nije imala toga dana, koji je iskreno govoreći bio vrlo vrlo davno, na umu da ta šuma ostane šuma. Kada je toga jutra naredila svojim podanicima da je posade, to je uradila sa planom da ta šuma jednog dana postane nameštaj. U nekoj alternativnoj realnosti, ta šuma sada vredi milione u obliku stilskog enterijera. Krasi sobe nekog restauriranog dvorca. Na tim krevetima se rodilo i umrlo dosta kraljeva i prinčeva. Vršile su se preljube i

Ukoliko posmatramo naftne šokove u poslednjih pola veka, možemo utvrditi da postoji sledeća korelacija: svaki naftni šok biva praćen recesijom. Međutim korelacija ne mora da znači nužno i kauzalitet. Nekakva veza nesumnjivo postoji između naglog porasta cene nafte i ekonomskog usporavanja koje sledi, možda je u pitanju koincidencija ili možda skok cene nafte signalizira recesiju, a pravi uzrok krize zapravo leži negde drugde?

Da bismo ovo utvrdili pogledajmo kakav uticaj pad proizvodnje nafte ima na pad ekonomske aktivnosti. Mehanizam izgleda otprilike ovako (upozorenje - u pitanju je alegorija):

Pera, Mika i Laza žive na ostrvu usred mora. Pera je skuplja suvarke po šumi, Mika lovi ribu, a Laza piše pesme. Svakog dana Pera i Mika (na slici levo) vrše menjažu - drva za ribu, a Laza svakome ponaosob da po jednu pesmu i za uzvrat dobije drva od ribu od Mike. Svaki od njih, nakon menjaže, naloži vatru i večera. Pera i Mika čitaju Lazine pesme, a Laza smišlja nove.

Svi se nesto u ovoj drzavi neceg plase, svako ima nesto svoje ali eto, svi su uplaseni od neceg, neki bi se pre sakrili sa misevima u rupu nego da se okrenu da vide sta je ta senka iza njih, a senke ko senke, jake i strasne, cim ih pogledate one nestanu.

Jel' su vama pricali price kad ste bili mali, meni do imbecilnosti, posto su moji roditelji sluzili narodu i dizali jogurt revoluciju a ja bio non stop bolestan kad sam bio mali, dede i babe su bili glavni izvor zabave, a kao i svaciji baba i deda oni su bili puni prica i bajki.

Dosta toga sam zaboravio, ali ima jedna kojom sam sad vise odusevljen nego kad sam bio mali.

A sto, pitate vi, pa odgovor je jednostavan, prica o vampirima u kojoj je sve istinito... manje vise...

I eto mene opet. Dosta je vemena prošlo i mnogo toga se dogodilo. Događaji su prestizali jedne druge. Nije bilo vremena da nađem sebi pet minuta mira kako bi analizirala sve. Mašina radi bez obzira da li ste prisutni ili ne. Bolje bi vam bilo da ste prisutni jer vrlo lako možete propustiti nešto i mašina vas može samleti pre nego što se probudite. A uvek se nešto bitno događa.....

Na kraju krajeva nije ni bitno šta se dogodilo, već šta sam ja naučila iz toga. I to je prva stvar koju sam naučila. Naučila sam još da  nije dovoljno samo verovati u nešto već i ozbiljno

Koja je vrednost jednog govora, koliko toga on realno može da promeni? Predsednik SAD (koji je dobro upoznao i iskoristio snagu izgovorene reči i elokventno definisanih konstruktivnih ideja, a na čiju je političku karijeru presudno uticao govor koji je, kao senator, održao na Demokratskoj konvenciji 2004.) jutros je održao govor velike težine i značaja - obraćanje muslimanima širom sveta, čiji broj, prema procenama iznosi više od milijarde i dve stotine hiljada.

Niko (što je Obama i sam rekao) nema iluzija da će jedan govor magično izbrisati predubok jaz koji godinama

* posvećeno svetskom danu zaštite životne sredine (WED), odnosno Petom Junu koga su UN 1972. proglasile za "World Environment Day", koji se ove godine planetarno obeležava u Meksiku (Mexico 2009., dia mundial del medio ambiente)

...a s pokušajem postavljanja pitanja i traženja odgovora iz drugog padeža (genitiva), dakle:

"OD KOGA ILI OD ČEGA ŠTITIMO ŽIVOTNU SREDINU ?"

Ljudi, kao vrsta evolutivno nastala na "trećem kamenu od Sunca", nemaju spontanu, genetsku sposobnost za uviđanje, definisanje i ostvarivanje - opšteg, zajedničkog  interesa (neki autori to nazivaju "Tragedy of the Commons", što je Garrett Hardin stavio kao naslov svog članka iz 1968.). S malo sasvim razbarušene pesničke slobode u opisivanju malenih promena kojim evolucija dovodi do boljeg prilagođavanja neke vrste, moglo bi se zamisliti da je, (van ljudske volje i uticaja, naravno !), prva metafora za "ugovor sa Mefistom" (tako popularna metafora eonima kasnije!) bila upravo "evolutivna trgovina" kojom smo, u zamenu za svest, um, razum i kreativni intelekt na koje smo tako ponosni - izgubili alele kojima spontano i genetski imamo svest o opštem, zajedničkom interesu grupe, odnosno vrste. Što se nije dogodilo drugim živućim (ili evolutivno nestalim) vrstama koje žive u jatima, rojevima, krdima, čoporima, stadima, kolonijama, simbiozama, društvima, u zajednicama bilo koje vrste i oblika. Ljudima za definisanje opšteg, zajedničkog interesa trebaju - posebne, smišljene, ljudske regulacije (zakona, pisanih ili nepisanih propisa i pravila), i to obično tek posle događaja očite štete (bilo kog porekla) načinjene po sve ili po većinu ljudskog društva.

Prilično dugo vremena ljudi su, čak, našu zajedničku životnu sredinu zvali "čovekovom okolinom", kao da sva ta divota oduvek postoji samo zbog ljudskih bića.. Jes`, paz` da nije čovekova!? Ali takva upotreba jezika ukazuje na to kolika je arogancija prisutna ponekad u svima nama koji smo samo ostrva u moru drugih ostrva bez kojih ne možemo i ne umemo. A stanje naše životne sredine je dokaz  koliku i kakvu štetu arogancija i bahatost može da napravi.

Dva dana javnost bruji o nezadovoljstvu zdravstvenim sistemom Srbije.

Zoran Stanković, sudski veštak i patolog, izveštaj inspekcije ministarstva zdravlja, koji ste nam u dve rečenice prepričali pre dva dana, naziva skandaloznim.

Transparency Serbia objavljuje izveštaj o korupciji u poslednjih

Autor: Rodoljub Šabić

Na mom jučerašnjem postu „Ma, toga kod nas nema", jedva da se „osušilo mastilo", a dobio sam informaciju o tome da su iz prostorija Poverenika za izbeglice u Novom Sadu ukradena dva kompjutera u čijim memorijama su se nalazili podaci za više desetina hiljada lica. Nisam imao vremena da tu vest stavim makar u P.S. Ali, svakako je vredi prokomentarisati.
U relativno kratkom roku ovo je druga robusna krađa ličnih podataka iz službenih prostorija jednog organa vlasti. Reč je, dosadno je ponavljati, o nečem što bi trebalo, zapravo moralo da navede