Za sovu i ševu.

U kojoj fazi ste vi?

Dok utrčavam u zadnjem trenutku u avion za Begrad kapiram da sam novine, koje sam maznu uz put, već čitao na internetu. Nema veze, čitam ponovo i uživam što umesto kompjuterskog miša prevrćem papir. Ni ne primecujem da sa stjuardesom pričam na srpskom. Na aerodromu me čekaju drugari i kumovi sa tri auta i pet različitih ideja za kafanu. Preglasavanjem u trećem krugu se odlučujemo za etno varijantu jer je najbliža. Inspirisanog konobara, koji mi drži predavanje o gibanici na specijalan način, kao da sam deseta generacija emigranata, prekidam sa novčanicom od 1000 dinara, uz obećanje da ću da mu ih uzmem nazad samo ako počne da mi bilo šta objašnjava dok jedem.Da se ne dvoumim, narucio sam SVE.

Čim je predsednik Tadić je pomenuo mogućnost i potrebu promene ustava  odmah su se javili ustavobranitelji.

Da je Boris Tadić rekao da nema potrebe za promenama Ustava, verovatno bi Toma Nikolić & Dragan Šormaz&Vojislav  Koštunica odmah insistirali na tome da baš ima potrebe.

Dakle, “Predsednik Srbije ocenio je da bi, u cilju poboljšanja funkcionalnosti države, trebalo u izvesnim tačkama promeniti Ustav i na taj način omogućiti smanjenje broja narodnih poslanika i regionalizaciju i decentralizaciju Srbije.

Tadić je naveo i da je potrebno promeniti i izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka.

Prema njegovom mišljenju, važeći izborni zakon omogućava velikom broju stranaka da uđe u parlament i samim tim postavlja svoje uslove za ulazak u vladu.

“Tako se na tri koalicione liste nađe 15 stranaka. I svaka ima svoju obavezu prema biračima. Zato moramo menjati zakone o registrovanju stranaka, njihovom finansiranju, ali i sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika. Lično, ne vidim razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150", rekao je Tadić.”

Još u decembru prošle godine, u članku objavljenom u «Danas-u», napisao sam sledeće:

Upravo sam gledao Beogradski program. Necu da pisem o voditeljici, neki je vole, neki je ne vole. Ja je ne volim, ali ni mene mngoi nisu voleli kad sam se bavio slicnim poslom.
Pretplatu placam redovno. Ako zelim dobar i kvaliteta javni servis-to kosta.
Javni servis reklamira sebe kao "Javni servis gradjana Srbije". Posto placam porez, imam LK , u glasackom sam spisku-znaci racunam se u gradjane Srbije- zanima me kako se trose moje pare.
I da predjem na temu:
Na kraju danasnjeg Beogradskog programa pojavila se Olivera Jovicevic povodom jubileja njene emisije koja ide utorkom.

Dođemo mi na portirnicu. (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Stanemo u red pred lift. (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Uđemo u lift. (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Počnemo sastanak, ali malo-malo, pa nas prekidaju hitnim pozivima, pitanjima... (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Stoga smatram da je prigodno ovaj blog početi opuštajućom muzičkom numerom, da umanjimo stres:

Što se tiče posla kojim smo došli, vesti su uglavnom dobre!

1. Prisustvo oca deteta

Нема ничег необичног у епидемији грипа. Сваке године на хиљаде људи умире од грипа и у нормалним условима, друштво је научило да се носи са том претњом. С времена на време, епидемија грипа претвори се у планетарну пандемију која однесе ужасан број жртава. Ипак, не постоје докази да ће се тзв. свињски грип, који је за сада однео релативно мали број живота, претворити у пандемију. Пре ће бити да се суочавамо са здравственом кризом која се претвара у моралну драму. 

Иако је свињски грип релативно уобичајена опасност када је у питању гајење свиња, треба рећи да, за сада, здравствени инспектори нису пронашли заражене свиње нигде у Мексику. А зашто га онда зову "свињски грип?" Главни разлог јесте тај што је последњи сој грипа који је генетски подсећао на овај био пронађен код свиња. Но, то не значи да га морамо звати "свињским грипом". Израелски заменик министра здравља, Јаков Лицман, рекао је да у његовој држави неће прихватити овај назив, будући да јеврејски верници не једу свињетину. "Зваћемо га мексичким грипом", казао је. Оно што Лицманов коментар показује јесте то да су име и представа коју стварамо о болести чврсто повезани не са науком, већ са културом.

Autor: Rodoljub Šabić

Pretpraznični radni dan završio sam, kao što je red, potpisivanjem „hrpe" rešenja donetih povodom žalbi koje su građani, novinari ili neko treći podneli zbog uskraćivanja informacija od strane raznih organi vlasti.
Ta „operacija" potpisivanja uvek me podseti na nešto što, bar na prvi pogled i iz usta Poverenika za informacije, zvuči gotovo jeretički ali je istina. Situacija u kojoj se od vlasti traži i dobije neki nosač informacija upućuje uglavnom na razmišljanje o sadržini tih informacija. Situacija u kojoj se traži a ne dobije upućuje,

U vreme kad nepotrebna administracija ponovo maltretira celu naciju sa svojih ustavom danih 7%, kada male interesne grupe, nazovi stranke, bile one penzioneri ili nepotrebni administratori, uništavaju svaku priliku za konzistentnu politiku vlade, u vreme velike krize, u vreme potpunog ludila administracije, pokretanje diskusije o spornim odredbama ustava i pratećih zakona koji cementiraju ovakvo stanje, mi se čini više nego primereno.

  - Zato što je Kinez. Ok, iz Hong Konga, ali Kinez. Potpuno lični razlozi - opčinjenost kineskom kulurom i radnom etikom.

 - Zato što je na rođenju imao celih 5,5 kg, a jedan od nadimaka mu je Pao Pao.

 - Zato što je preživeo izuzetno naporno školovanje za Kinesku operu (pevanje, balet, gluma, borilačke veštine), a onda napravio filmsku,

I

Da li bi čovek koji je u stanju da baci ženu kroz prozor mogao da svira ljubavne balade?

Stan Getz (1927 ­ 1991, ts) ovo pitanje nije razumeo kao retoričko. Veći deo svog života je bio postojan u dve discipline: neumorno je maltretirao žene, i podjednako zagriženo svirao balade. Ne bi bilo sasvim pogrešno predstaviti Stanlija Gajeckija, sina ukrajinskih iseljenika koji će skratiti svoje ime kad stupi u svet šou biznisa, kao Stanlija Kovalskog iz Tramvaja zvanog želja. Stanli džez muzičar se odnosio

http://www.petitiononline.com/GSALBRS1/petition.html

Svojevremeno dok sam čitala i prevodila Hanu Arent naletela sam na jednu za mene ključnu priču, koju ću slobodno prepričati... Za vreme Hitlerovog režima u Nemačkoj sreću se dve prijateljice , jedna Jevrejka jedna ne/Jevrejka. Upravo zato sto su drugarice pominju tu razliku.
    Toliko o jednakosti, ne postoje apstraktna a priori jednakost izmedju živih/ mrtvih, žena/ muškarca, gejova/ strejtova, bogath / siromašnih, zdravih i bolesnih...Od konteksta,

U nekoliko prethodnih tekstova, pokušao sam da objasnim svoje stavove o mentalnim poremećajima, o tome koliko prezirem svaki pokušaj nedvosmislenog definisanja normalnog. Sada želim da pokušam da ispričam ono što bismo možda mogli nazvati drugom stranom medalje. Pokušaću da ispričam nešto o istoriji psihijatrije i istoriji „ludosti". Neću ulaziti u to kako

Krenucu od mehanizma nastanka masnih naslaga. Hrana koju unosimo je gorivo potrebno organizmu. Energetska vrednost unete hrane se meri kalorijama. Unete kalorije se trose za odrzavanje rada unutrasnjih organa i fizioloskih procesa u organizmu kao i za kretanje i sve druge fizicke aktivnosti. Neutrosene kalorije, se deponuju u organizmu kao rezervno gorivo u vidu sala. Dakle salo nastaje kada se unosi vise kalorija nego sto se potrosi. Iz toga se jednostavno zakljucuje da se topljenje sala moze ostvariti samo ako se trosi vise kalorija nego sto se unosi. Deluje jednostavno.

Kako promeniti odnos unetih i potrosenih kalorija? Postoje dva nacina. Smanjenjem unosa kalorija koje se drugacije naziva dijetom ili povecanjem potrosnje kalorija sto je moguce samo fizickom aktivnoscu.

Barselona inspiriše umetnike.  A i grad sam puno ulaže u kulturu i umetnost. Vidi se to na svakom koraku - gde god je moguće naići ćete na skulpturu, mural, svirače... Pokušaću da ovde napišem nešto o slikarstvu, literaturi i muzici u Barseloni. 

*** 

Nema umetnosti bez erotike. 

Pablo Pikaso 

Ja ne silazim sa tog FOX Life kanala. Serija, komedijica, serija, komedijica - trach rubrikica...

Ako je bas dosadno tu je E!, history chanell i viasat kanali...

Odrekao sam se domace televizije. Evo naime i zasto...

Zanka Stojanovic, majka jednog od poginulih u Aberdarevoj za vreme NATO intervencije, sedi barabar sa Draganom Kuzmanovic, portparolkom zlocinackog udruzenja poznatog u narodu i kao JUL.

I sad se tu nesto polemise. Gradjanski uljudno, vaspitano - nismo varvari. Kuzmanovicka stav - Stojanovicka stav. Kuzmanovicki ziv sin - Stojanovicki nije, ali sad,