Sada već davne 2005. godine, na poziv nedeljnika NIN, napisao sam kraći tekst koji je trebalo da, suprotno uvreženom mišljenju, pokaže da za Gej Prajd nije rano, nego da on, naprotiv, kasni, kao i da ponudi neke argumente zbog kojih je postavljanje prioriteta što se tiče ostavrivanja određenih prava pogrešno (važnije je ovo, prvo da ostvarimo ono, itd) i predstavlja formu nasilja. Moje mišljenje se od tada dosta promenilo, ali o tome u nekom drugom blogu. U ovom, zarad aktuelnosti nekih tezi, donosim u integralnoj verziji tekst star četiri godine, ali i dalje potreban, budući da se slične reakcije javljaju svake godine kada se pominje održavanje ulične parade ponosa.

ČEMU JOŠ GEJ PARADA?

Druga „parada ponosa" gej i lezbejske zajednice u Srbiji, zakazana za 17. jul tekuće godine, odložena je na neodređeno vreme. (Još nije umrla, a kad će - ne znamo!) Udruženje „BG PRIDE", formirano sa ciljem da organizuje manifestaciju, obrazložilo je, u saopštenju upućenom javnosti, da „nakon ponovnog divljanja desničarskih ekstremista na ulicama Beograda i paljenja džamija, postalo je očigledno da Srbijom ne samo da i dalje dominiraju ekstremne nacionalističke i konzervativne političke snage, koje ne prihvataju različitost po bilo kom osnovu, već i da vladajuća struktura nema nameru da zaustavi nasilje i gradi demokratsko društvo u kome ima mesta za različitosti". Dalje se navodi da je izostala podrška političkih stranaka, kao i nevladinog sektora, ali ključni razlog i dalje ostaje radikalno diskriminativna situacija (koja često eskalira do fizičkog nasilja) prema svim „manjinskim grupama". Vlast je, s druge strane ekstremističkih grupa i dominantne patrijarhalne ideologije, pokazivala (in)direktnu naklonost homofobiji, od blage nezainteresovanosti („Pa zar oni uopšte postoje?"), preko stalnog odlaganja odgovora na zahteve istopolno orijentisane populacije („Srbija ima pametnija/važnija posla!") pa sve do otvorenog satanizovanja („Srbija još uvek nije zrela za izražavanje takvih perverzija!"). 

 Video sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, izgladnele histerične gole,
kako se vuku po crnačkim ulicama u zoru tražeći besni fiks,
anđeoglavi mangupi gore za drevnu nebesku vezu sa zvezdanim dinamom u mašineriji noći...

           Ono što me privlači u džezu jeste upravo sloboda, neizvesnost. Od onog trena kada pesma počne, vi joj se prepuštate, ali ne znate

nesto malo o rodnoj ravnopravnosti...:

gledam danas ovog naseg tadica sa sapaterom i sutanovca sa karme chakon pa sam se setio kada je sapatero postavio karme za ministarku odbrane a ona je bila u 7mom mesecu trudnoce. znam, znam sad ce neko reci kako je losa poruka sto se vratila na posao nekoliko nedelja posle porodjaja i skorije se dosta pisalo o tome. tada sam zapisao i ovo pa da se ne ponavljam:

"...meni licno sapatero je postao politicki (hajde necu reci idol jer idola nemam ali jako simpatican) kada je postavio chakon za ministarku (a inace

Verovatnoća ulaska u kuću 25%

-Isidora Bjelica, pisac i voditeljka
-Katarina Ostojić - Kaja, pevačica
-Jadranka Živanović učesnica drugog VB
-Ajs Nigrutin, reper
-Milan Strongmen, bodibilder i pisac
-Daliborka Milanković, učesnica prvog VB

 

Pošto je interesovanje za ''Beogradskog Fantoma'' u prethodnom blogu o njemu bilo poprilično, prilažem ovde nekoliko fotografija napravljenih u vreme fantomskih dešavanja. One će, nadam se, razjasniti i neka pitanja koja su se pojavila na ranijem blogu. Recimo:

CUB ' ''Ono sto sam ja cuo da je bio vlasnistvo nekog iz danske ambasade (da je imao danske table)''

CUB ''Druga verzija kaze da je imao nemacke table i da je bio od tenisera Ivka Plecevica ''

Pominjao se i G. Bregović kao vlasnik, itd.

Evo malo

Tekst objavljen u današnjoj Borbi: http://www.borba.rs/content/view/3344/123/

Nasekirao me ministar zdravlja Milosavljević. Baš, baš me nasekirao. Kada me je prvi put pozvao na razgovor povodom Peticije kojom se od njegovog ministarstva zahteva da disciplinuje zaposlene u porodilištima, da osavremeni zastarele i nehumane protokole za porođaje i da se aktivnije bori protiv korupcije, delovao mi je iskreno, pun entuzijazma, spreman da čuje "glas naroda". Hvala Bogu, mislila sam, što institucije sistema više ne služe

U j*****, ovo je bilo blizu.

Najgora stvar kad se brijate u rovu, nije to sto se brijate u rovu, ni cinjenica da to radite "na suvo", ma ni ovi crvi sto izlaze iz zidova nisu neki problem. Ako cemo iskreno ni cinjenica da se nedelju dana niste okupali ne smeta puno, jer toliko vam smrdi sve oko vas a posebno ljudi koji se isto tako nisu okupali da se jednostavno naviknete na sav taj smrad.

Nista gore nego kad se probudis a ne mozes da se protegnes, nekako nista ne smeta dok ne dodjes do tog otvaranja ociju, i onda taman kad krenes sa protezanjem zapnes za nesto, ma sve ti ceo

Kako je EURO unistio Republiku

Jos uvek na godisnjem odmoru, u blazenom neznanju okruzen velshkim planinama i u okoliom izazvanom iscekivanu da Heatkliff zakuca i na nasa vrata, tek su mi danas dobri ljudi iz Domovine ukazali na skandal sa povlacenjem antidiskriminacionog zakona iz procedure na insistiranje Ljudi u Crnom (the uncool version).

Osim sto je jako smesno sto bi SPC&Ekipa da drzava Srbija za njih obavlja deo njihovog posla cuvanja pastve od prebega u tudja stada (vidi clan 18. zakona), urnebesno je ovde zapravo da ta labava konfederacija

Nisam je pitala da li hoce da zurkaishemo, malo pre sam saznala za datum, pa mi se uchinilo da je zurka iznenadjenja odlichan izbor.

Ja je ne poznajem drugachije nego sa bloga, po komentarima kod kojih uvek zastanem i najcheshce se slozim. Nekada i ne, ali ne menja na stvari.

Nikad pretenciozna a uvek jasna i otvorena, meni prosto znachi da je tu. Zrachi tom svojom energijom kroz slozena slova. I doziranim  humorom. Skroz je razumem i uvek joj se obradujem.

A ona, nenametljivo, skoro da na prsticima ulazi. A onda je svi primete.

 Verujem da ste  spremni da

Kada sam doneo odluku da pišem blog, rekao sam sebi da ću pisati o književnosti i o kulturi. Da ne bismo mislili o popovima i bitangama, da ne bismo trošili energiju i reči na glupost, jer je već dosta toga rečeno i ja ne znam šta bih dodao osim besa - a moj bes neće nikome pomoći, ovaj blog posvećujem muzici i ovoj kratkoj priči iz zbornika mladih ex-yu pisaca Rukopisi 31. Autor je Vladimir Miletić.

Iz saoštenja NVO Centar za otvoreni dijalog, Novi Sad

Prethodnih dana mnogo se govorilo o povlačenju antidiksriminacionog zakona iz skupštinske procedure nakon pritiska tradicionalnih crkava i verskih zajednica na čelu sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Bilo je veoma mnogo rasprave u medijima o spornim članovima predloženog zakona, (18 i 21) kao i njihovih eventualnih implikacija kada zakon bude pravosnažan. Međutim, ono o čemu se u medijima nije posvetila dovoljna pažnja jeste jedna druga vrsta diskriminacije koja provejava u ovoj svojevrsnoj apologiji konzervativno-tradicionalnih vrednosti sa jedne strane i liberalnih sa druge.

O čemu se zapravo radi. U zvaničnom saopštenju kojeg su sastavile sve tradicionalne crkve i verske zajednice jedna od primedbi je da nadležni organi prilikom sastavljanja predloga zakona nisu o njemu konsultovali tradicionalne verske zajednice. Ono što izaziva čuđenje jeste činjenica da u celokupnoj javnosti niko nije primetio da je ovde došlo do svojevrsne duple diskriminacije i to tzv. malih verskih zajednica jer je dobro poznato da su u bliskoj prošlosti upravo one neretko bile predmet verskih diskriminacija, diskvalifikacija i etiketiranja.

Ilustracija: Nikola Grulović

Često možemo čuti da se žene generalno opisuju kao lepši pol. Muškarci, da se ne bi uvredili što su ružniji, dobili su utešnu titulu jačeg pola. Naravno, oni muškarci koji su umislili da su lepi, srde se na ovakvu nepravednu podelu epiteta. Mada, patrijarhalni sistem može ponekad biti oštrije prema ženama te ih nazvati i slabijim polom. U svakom slučaju napravljena je podela da su žene krhki ukras sveta, dok su muškarci njegovi snažni vladari. U toj raspodeli patrijarhalni sistem je odredio pojedine obaveze i uloge koje nudi muškarcima i ženama.

Jedna od ponuda ženama, kada je u pitanju profesionalna afirmacija jeste brak, sa mogućnošću napredovanja u majčinstvo. Neke žene nisu uspele u tom poslu, neke su dobile ili dale otkaz, neke nisu čak ni uspele da se zaposle u toj branši, dok su pojedine uspele da ostvare neverovatne rezultate. Mnoge žene iskoristile su svoju lepotu i ženske atribute da se dobro udaju. Naročito dobar primer su one koje su našle muževe multi-milionere s jednom nogom u grobu. To su one prebogate dekice koje šetaju svoje dvadeset i nešto godina stare supruge, mahom plavuše, koje se smeše pred kamerama i trude da reporterima objasne kako su do ušiju zaljubljene u svoje mužiće i da to nema nikakve veze sa veličinom bankovnog računa. Kada bolje pogledate te devojke videćete im sreću u očima i iskrene osmehe motivisane idejom da izdrže još malo, jer će uskoro postati bogate udovice.