Svaki trenutak života je raskršće na kome se donose odluke. Meni je skautski duh dao pravi odgovor: odlučio sam se za život! 

Najstariji učesnik poslednjeg 21. Svetskog skautskog džemborija, održanog avgusta 2007. godine u Hajlands Parku, istočno od Londona, bio je Miloš Miović, iz Slovenije. Tada devedesetšestogodišnjak, Miloš je insistirao da spava u sopstvenom šatoru i da ima posao. Radio je na prijemu u šator Zveze tabornivkov Slovenije, gde je veselo i energično dočekivao goste i vodio ih kroz izložbu o taborništvu u Sloveniji. 

Eidan Džons, rukovodilac Džemborija, posetio je Miloša koji je bio posebna atrakcija ove smotre. Prilikom posete, pitao ga je planira li da učestvuje na narednom Džemboriju, 2011. godine u Švedskoj. Miloš mu je jednostavno odgovorio: "Ne gubim nadu, ali ako me nešto spreči da odem u Švedsku, učestvovaću na onom sledećem".

 

   Godina je 1992., prošli vek. Imam 22 godine, mrtva sam bolesna i isto toliko zaljubljena. Priča je manjkava u svakom pogledu, osim u moći predikcije.

   Tog proleća je Mesec bio u u konjukturi sa Merkurom, a Venera u trećoj kući. Saturn je izlazio iz pete kuće i ustupao mesto Suncu. Grad je uništio useve, ratari blokirali puteve tražeći od vlade gorivo, studenti protestovali, a Mali Đokica je našao devojku. U nizu događaja koje će sledeće generacije učiti kao presudne, desio se i taj prelomni trenutak za sudbinu jednog dečkića i jednog naroda. Narodu

 

Postoji selo, srpsko selo, do njega je selo s hrvatskom vecinom. Zivjeli su jedni do drugih, ako ne jedni sa drugima tri vijeka. Pili su vodu s istog izvora. Isto meso jeli i salate iz svojih vrtova. Radili neki na zemlji, neki u fabrikama. Radjala im se djeca, umirali bliznji. Obicaji im se razlikuju jer datume drugacije slave, i nosnje su im drugacije. Jedni kolo zaplesu i bez muzike, drugi ne. Neke pjesme pjevali i jedni i drugi.

Druzili se, isli i do kafana skupa. Voljeli neki i popiti i zapjevati. Nevezano s nacijom kojoj su pripadali

 

 

 

 

 

 

 

 

Kada neko našem čoveku pomene Evropu, niko ne krene da razmišlja o tome šta sve Evropa nudi i može da ponudi. većina običnog sveta prvo pomisli na duge redove ispred amabasada, maltretiranje ispred šaltera, vraćanje u neku službu po neki dodatni papir.... Spisak je podugačak.

U dijaspori je mnogo bolje što se svega toga tiče. Tačno se zna šta se od papira traži, znaš koja su tvoja prava ali i ograničenja. Igrom slučaja i ja sam upao

Rad je stvorio čoveka, u to nema sumnje. No šta on misli o tome? Ukoliko bi sudili po izrekama, sve najbolje. „Rad je otac ugleda" (Euripid). „Svi veliki ljudi su veliki radnici" (Niče). Starogrčkog pesnika Hesioda najrađe citiraju kada kaže: nije rad sramota, već lenjost.

 branje maslina   posao pesnika

No iako su sve ove izreke odraz merila ljudskih vrednosti, stvari nisu baš tako jednostavne.

Direktor nečega koji sedi pored mene se okreće i počinje nešto da mi priča, onako vidno ljut. Niko nije savršen ali ovom baji smrdi iz usta kao da se taze izbljuvao. Ne znam da li je čuo za osveživače daha, Orbit, šta bilo... Prilično ošamućen držim ruku preko nosa da se ne bi onesvestio, samo mi se oči vide. Da imam maramu umesto ruke preko nosa izgledao bi' kao nindža. Klimam glavom u znak odobravanja šta

Ovo je eksperiment u blogovanju. (I sama se pitam kako je muž uspeo da me nagovori na ovo.)

 

Ovo nije blog o tome kako da prestanete da pušite. Ovo nije blog o tome zašto treba da prestanete da pušite. Ovo nije ni blog o tome kako sam ja prestala da pušim. Ovo je blog o tome kako sam  ja počela i zašto sam prestala da pušim. ..

            Na početku beše, naravno Classic.. prva kupljena kutija... Druga godina gimnazije, neki februar 1994. Zašto? Zato što je to bilo zabranjeno, zato što je to od malene

tekst pisao moj uvek dragi gost, loader

 

Ima i ova legenda, gde se kaže da je u praistoriji, na tlu današnje Srbije, bio raspisan nagradni konkurs za osmišljavanje nekog načina kojim bi se lokalni šaman prevozio lagodnije, jer mu jahanje koščatih praistorijskih konja beše em dosadilo, em postalo krajnje neudobno.

Kaže se da je nekoliko godina taj konkurs bio otvoren bez uspeha. Nije se odmaklo dalje od velike kotarice za sedenje pričvršćene na bok konja. Nešto složenija varijanta behu dve drvene oblice, koje jednim krajem behu privezane za konja, dok im se druga strana vukla po tlu, a između njih je bila zategnuta koža na kojoj je sedeo "korisnik prevoza", odskačući po džombavim lokalnim i regionalnim praistorijskim putevima. Komisija beše u gotovo stalnom zasedanju. Iz mnogih su krajeva dolazili nekakvi šarlatani u želji za slavom i priznanjem, nudeći svakojake, nesuvisle predloge. Šaman se sve češće vajkao što nije postao inženjer, pa da sam osmisli neko zadovoljavajuće rešenje.

"Vreme je da se okrenemo budućnosti, da zajedno predano radimo na bržem razvoju, da ne ostavljamo probleme svojoj deci nego da ih sami rešavamo", rekao je Cvetković.

"Nemamo vremena za političke razmirice, ovo je vreme kada odlučujemo kako će naša zemlja izgledati za 10, za 20 godina. Srbija ima snage za to, a ta snaga leži u bogatoj tardiciji, pre svega, i u jasnoj viziji i u dobro osmišljenoj startegiji"

 

Bitka da zaposleni u porodilištima nose bedževe s imenom, prezimenom i funkcijom polako poprima razmere Kosovske bitke. Uprkos tome što je ministar Milosavljević, prilikom našeg zajedničkog gostovanja u emisiji "Stanje nacije" rekao da je nošenje bedževa zakonska obaveza medicinskog osoblja, na poslednjem sastanku održanom u Ministarstvu zdravlja (početkom februara), saznasmo da NE POSTOJI