Ne volim da kacim blog za blogom - ali moram da odam postu velikanu komedije.

 Posto sam napravila mali izlet - da se vratim mom gostu autoru i poslednjem delu ove glave. Kao i ranije  PG 18

I, kao i uvek - svi komentari dobrodosli... 

Ujutru su me poslali Savatovoj ženi Helgi, a otac i stric, sa još tridesetak ljudi, u cik zore krenuše za zločincima. Posle dva dana potrage saznadoše u jednom mestu da je razbojnička družina Arnolda Ludog juče bila u tom mestu i da im, kad se pročulo da idu da haraju po zemlji Vanda, priključilo još dvanaest ljudi. Ulaf sa svojom grupom prenoći tu, pa ujutru udari dalje gde pronađe tragove njihovog kretanja. 

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Vlast je počela da deli sudbinu gradjana ... na one gradjane koji žive sve bolje ... i one koji žive sve gore...

Srk ...

Kod nas je politička scena podeljena ... na stranke centra ( one koje su se smestile

 Dragi moji,  s ponosom  (al baš s ponosom)  pozivam Vas na promociju  u  Kralja Petra 71(u bgd), u utorak, 30og novembra od 19 do 22h. Dozvoljeno je (kao što ste naslutili iz naslova): 1. pušenje; 2. naručivanje pića; 3. naravno kašnjenje; 4. potpuno ignorisanje promovisanog te ispijanje kafa i ostalih pića (ignorisanje filma i uživanje u nakitu, ignorisanje nakita i filma zajedno i vođenje razgovora koji veze s programom nemaju, uživanje u zapitkivanju priređivačice knjige tj mene; 5.  alkohol (uz garanciju da Vam niko neće brojati čaše)... i šta još beše?

Update:
Poceli su da "izranjaju" telegrami u kojima se spominje Balkan.
Kako se koji pojavi, bice postavljen kao zaseban komentar.
Vec sam stavio jedan iz decembra 2006

Brzo, kratko i jasno.Evo izvolite
Na linkovima  bice objavljeni svi, ukljucujuci i one sa Balkana

DEPESE

The Guardian

The New York Times

Spiegel

Nije

Zadovoljstvo mi je ugostiti st.jepana.

Teze nabačene povodom neobjavljene ankete o kiču iz 2007.

1.

Kič najčešće nastaje kao posledica odluke stvaraoca da iznedri nesto umetničko.

To je kič odluka koja teško da će rezultovati ičim umetničkim, naprosto zato što umetnost niti umetniku veruje, niti za odluke umetnika haje. Desi se samo onda kad prosto ne može da se ne desi.

Stoga mi je uvek bila sumnjiva priča o mukama umetnika pred belim platnom ili nad listom belog papira. Kao, mora on

Pre godinu i po dana na mom blogu Trujemo li naše bebe? Apel vlastima u Srbiji! apelovala sam na nadležna Ministarstva u Srbiji da razmotre zabranu kontroverzne hemikalije Bisfenol-A u bočicama za bebe iz mnogostrukih razloga koje možete pročitati u istom tekstu.  Do ovakvog zaključka došla sam na osnovu sopstvenog malog istraživanja i upoređivanja studija iz stručne literature.  Na sledećem blogu o istoj temi od pre otprilike godinu dana Na žalost, još uvek trujemo naše bebe, ponovila sam apel Vladi Srbije, navela nove dokaze iz najnovijih istraživanja koja ukazuju na to da flašice od PC plastike ne zadovoljavaju čak ni već postojeći "Zakon o ispravnosti namernica" republike Srbije

Bio je lep prolećni dan u Beogradu. Dok su ptice u njenoj bašti cvrkutale, a On još uvek spavao, Ona je izašla iz svoje vile, ubrala cvet iz svoje bašte i stavila ga u svoju kosu. Potom se uputila na prvu jutarnju kafu kod Vrednog Prijatelja, koji je u blizini već počeo svoj radni dan. Sedeli su tako u njegovoj kancelariji, Ona je strpljivo slušala njegove poslovne i druge probleme a On se skromno hvalio svojim podvizima. Biti na nekoliko funkcija ni danas nije lako, a tek u ono vreme! U jednom trenutku, čisto da protegne noge, Ona je ustala i došla do prozora, sa kojeg se prostirao pogled na lep plac sa kućicom u cveću. Vredni Prijatelj se povremeno nakašljavao, dok je Ona u tišini gledala u taj divni prizor. 

ONA (sa izraženom romantikom u glasu): «Kako bi bilo divno da ovde bude šetalište za bolesnike...»

VREDNI PRIJATELJ (skočivši iz svoje fotelje): «To je genijalna ideja. Tako nečeg samo ti možeš da se setiš!»

ONA (nezadovoljna idejom u celosti): «Ipak, možda ne samo šetalište, trebalo bi da bude još jedno ekskluzivno bolničko krilo, sa šetalištem pored...»

Klik na sliku da dobijete Google alat u kojem sam je napravio.

NISI - pesma sa DVD-a u pripremi

Pozdrav :)

D.

da, da.

retki su razumeli dada,

ali ipak jesu.

on je pomerao granice...

sobom.

neuporedivo sjajan slikar.

znam da je sreo

milosrdnog utešitelja. ako ga ima.

I eto, pregurasmo još jedan rođendan...

Kod nas je novembar praznični mesec. Prvo nam pada slava, pet dana posle slave je Biberčetov, a pet dana posle Biberčetovog rođendan moga Mudrice-Filozofa.

Ove godine, doduše, nismo stvarno slavili (DEKA, SEKA i tome slicni nesrećni faktori), ali smo, kao i uvek sedeli i malo ćaskali o danima prošlim...

Na primer, ove godine mom Mudrici rođendan pao u petak - baš kao i kad se rodio.

Povodom toga Mama je morala, po n-ti put da prepričava čuvenu Odiseju koja je prethodila njegovom rođenju. Kako je, te godine, dan pre njegovog rođendana Beograd bio pod mećavom, kako sam se našla zaglavljena u KC čekajući da mi urade ultrazvuk (koji nikada nije urađen), jer smo već bili prebacili termin, kako me je muževljeva tetka, zbog mećave, odvela kod nje kući i kako je Žmu, hrabro, došao da spašava zavejanu ženu i da me nekako prebaci sa Crvenog krsta na Novi Beograd što se, pošto su putari po običaju bili iznenađeni mećavom, završilo našim pešačenjem kroz sneg do kolena... Prvo smo se spustili do Slavije, pa pošto ni tu nije bilo prevoza nastavili smo da Terazija, pa smo onda sišli na Zelenjak gde nije bilo šanse da se ubacim u ona dva pretrpana autobusa koji su se ipak pojavili, pa smo produžili do mosta, pa preko mosta, a kad smo već stigli na tu stranu onda je, je li, bilo logično da nastavimo peške do Fontane.

Sreća te sam imala dobre čizme.

I, naravno, sledećeg jutra je moj Mudrica odlučio da je ipak vreme da se rodi.

Ali, ne pišem ovo zbog toga.

Nego zato što je Biberče onda tražio da se ponovo priča njegova omiljena - Kako je Mama učila logiku.

Pa, pošto mi se nešto ukazuje da nisam jedina koja je tako učila...

Umjesto da kose i plaste ljudi će kopati svude, de treba i de ne treba a te će sile biti svude oko njih, samo što neće umijeti da zbori i da im kazuje: «Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svude oko vas.» Tek poslje mnogo ljeta, ljudi će se sjetiti ove sile prave, pa će vidjeti kakvu su ludost činjeli sa tijem svojim rupetinama. Biće te sile i u samim ljudima, ali će proći podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe... Kad se to bude zgodilo, ljudi će se kajati što to prije nijesu doznali, jerbo je to doznanje sasvijem prosto. (Mitar Tarabić, Kremane, 1829-1899).