"Portparol Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je danas da je legitimno, ali da nije realno očekivati da Boris Tadić, kao predsednik te partije, ima protivkandidata na sledećim izborima u toj stranci"*

ne kapiram. zašto bi bilo poželjno smatrati normalnom situaciju da se za jednu tako odgovornu i snažnu poziciju neće niko kandidovati sem osobe koja je već tamo? demokratija je vid "uređenja" u kome društvo gaji različitost i pronalazi mehanizme da se svačiji glas čuje i odmeri a onda na scenu stupa "većina". kako smo se našli

U Srbiji mnogo lepe a i ružne reči  počinje sa čarobnim slovom «S», sreća, slava, sloboda, sloga, srpstvo, Srbin,sudbina, ali i  siromaštvo, sramota,strah, sebičnost , siledžijstvo. Stanje siromaštva u Srbiji podesća me na staru pesmicu koju su nam bake i majke poodavno recitovale “Sveti Sava sišo s neba, sanio svojoj sestri Savi sepet suvih smokava» pa i ona «Samo sloga Srbina spašava», pa kako izgleda ostaje da se sve više stanovnika pita da li nas još “Samo Sveti Sava siromaštava spašava“.

Prema pisanju Politike u Srbiji je broj siromašnih je premašio cifru od  700.000,odnosno 6,9%, "Ali ako bi se broj najsiromašnijih merio prema standardima EU, broj siromašnih građana Srbije dostiže gotovo milion ljudi! Ako je procena da  Srbija  ima  7.306.677 stanovnika, to znači da je, prema evropskim standardima   Svaki Sedmi Stanovnik Srbije Siromašan

Samo ove godine broj ljudi koji gladuje povećan je za 100.000. Broj nezaposlenih je porastao sa 16,7%  na 19,2 % u aprilu ove godine, odakle i dolazi porast siromaštva.

Dalji zabrinjavajući podatak je oko 1, 5 milion ljudi preživljava bez plate,  720.000 ne može da na nju računa jer su nezaposleni, oko  350.000 radnika redovno radi, ali zarađenu platu čeka najmanje tri meseca, a nekada i više od godinu dana. Oko 440.000

Ako nisam naseo na laznu vest ili naleteo na los prevod, ovo je zaista neverovatna izjava nemackog ambasadora:

Mas: Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje bilo ispravno

ili

- kako se stvari menjaju kad poveruješ u očigledno -

Muhammad Yunus je svetski poznat i svetski uticajan dobitnik Nobela za mir 2006., poreklom iz Bangladeša, obrazovanjem ekonomista, karijerom profesor u USA i - naravno, kreator "društvenog preduzetništva" i "banke za siromašne" (GrameenBank).

Sedamdesetih godina prošlog veka vratio se u Bangladeš i (po sopstvenim rečima) jednog je dana pomislio kako sav taj njegov profesorski rad, sve ono što radi - nekako nije dovoljno, nekako NE RADI ta slika koju sobom nosi i kojom obrazuje druge, sva ta ekonomska pravila, zakoni i teorije, sve to na čega bi svet trebalo da RADI, kao da ima "nekakvu grešku" i on mora da vidi GDE to sve ima "nekakvu grešku", da bi zaista sa uverenjima i ubeđenjima mogao da nastavi da - predaje, istražuje, uči druge, prenosi i širi znanja.

I - otišao je iz učionice u malo selo, nedaleko od univerzitetskog kampusa, da proveri - da li je u pravu, da li može drugačije nego što tadašnja ekonomska teorija tvrdi da je jedino moguće.

I - bio je u pravu. Moguće je. Samo treba poverovati u - očigledno i uključiti mozak.

Njegovo rešenje dobilo je ime i RADI, kako u Bangladešu, tako i u desetinama zemalja širom sveta u kojima se utemeljilo za poslednjih tridesetak godina. Rešenje se zove "društveno preduzetništvo" i "banka za siromašne".

Priča o Džeku Fenjerašu

tekst je objavljen na ovim stranicama pre dve godine

Koliko sam ja razumeo, dok je devedesetih jednima tekao proces akumulacija kapitala vesto zamaskiran bratoubijanjem, a drugima  zbog tog istog bratoubijanja masovno upropastavani zivoti - folk muzika i turbofolkovanje javne scene bili su kljucni softver za zombifikovanje drustva u cilju onesposobljavanja bilo kakvog otpora.

Gatare, vidovnjaci, beli magovi, pevaljke, te poestradizovani bivsi mafijasi i prateci acesoar njihovih droljetina i telohranitelja-ubica bili su ta pesadija kojom je izvrsen odlucujuci juris na sve vrednosti koje su stojale na putu prihvatanja i genocida kao patriotizma, te paljevine, silovana i pljacke kao ljubavi prema svom narodu ...

  Noćas će svakom od nas biti vraćeno ono što je proletos onako bezobzirno i divljački oteto.
Dobićemo 1 sat.
Neki od nas će pokušati da u tih sat vremena nadoknade toliko toga propuštenog, neko će biti sasvim ravnodušan, a neko će spavati jedan sat duže.

Danas na mom blogu gostuje Ivan Grujić iz NVO Narodni parlament.

U društvu se stalno dešavaju neke „bitke", pogledajte današnje vesti i naći ćete kako se neko za nešto bori... Ovaj tekst posvećen je „bici" za narodnu (građansku) inicijativu koja bi trebala da uđe u završnu fazu. Dve strane u „bici" su građani i vlast (ljudi na vlasti, bez obzira koja politička partija je čini).

nije mi simpatican lik rade bulatovic. jos od slucaja nestale tasne sa 50 000 dolara nicijih para. ali moram priznati da se savrseno uklapao u ekipu kojoj je pripadao: ljilja nedeljkovic, zorica radovic, gradimir nalic, "dragi aco" tomic, vojislav kostunica... adams family ali bez sarma.

Preko visećeg mosta me je odvukao glas neke ptice. Malo-pomalo, preko dasaka, sve me je dalje vodila. Glas detliću nalik, ali samog detlića nigde ne vidim. Konačno, sedam na klupu pokraj reke, u kanjonu posutom svim bojama miholjskog leta.

Četrdesetih godina prošlog veka idol mladih je bio Ivo Lola Ribar; pedesetih Bobek i Šekularac; šezdesetih Če Gevara, Đorđe Marijanović i «Bitlsi»; sedamdesetih Zdravko Čolić i «Bijelo dugme»; osamdesetih Lepa Brena, Car Lazar i vožd Karađorđe;  devedesetih Knele i Ceca. Ko su idoli mladima u Srbiji u prvoj deceniji 21. veka?

Znate, mnogo volim koktele, prijeme i ostala društvena dešavanja. Mislim, da budem iskren, volim sve gde ima da se jede i pije za džabe. Još ako ima paparaca da me slikaju za neke novine, pa šta ima lepše od toga? Ali moram da primetim da je kriza baš udarila. Odeš tako na neko modno dešavanje, a oni te ponude rol viršalama iz neke trećerazredne pekare, a dimljeni losos i kavijar su odavno nestali sa srpskih prijema. Ili mene na takve još uvek ne zovu (dočepaću se ja Belog dvora, kad tad).

Tako, bez kavijara i dimljenog lososa, je bilo i sinoć u hotelu „Kontinental" na proslavi dvadesetog rođendana magazina „Vreme". Ali, uprkos tom velikom i neoprostivom nedostatku, meni je bilo srce puno sreće i zadovoljstva. Sinoćni rođendan je dokaz kako svi prijatelji i neprijatelji, suprotstavljene političke struje, različiti finansijski interesi, NUNS i UNS, prva, druga... sedamnaesta Srbija, strejt, gej, bi, trans, svi mogu da se druže i zabavljaju, kad ima hrane i pića za džabe.

U celoj ovoj fami oko nove srpske političke mislenice, Jelene Karleuše (ne, nije blog o njoj ili bar ne samo o njoj) iskristalisalo mi se nešto pitanja i nešto malo zaključaka.

tvoj je
najdraži moj
najširi
pogled na pustinju, more
i svet