...nek ne lupa glavu stvarima koje su prošle, prošle,reče on, prošle, priblizuju mu se gomile likova koje uzvicima zeli da zadrži, nije u stanju da ih gane, one ga sabijaju u malo klupko sećanja, onda ga uznemiruje prošlost koja se odvojila od svog korenja, pretopila se u formule, znake.
Šta je preostalo od njega?
...živeo je odvojen od sebe, mogao je da o sebi piše kao o nekom drugom, časovi, dani i godine njegovog života zbijali su se u kristal,

Poštovani učesnici tendera za kumu ili kuma (nemoj slučajno da je neko opet zvocao zbog polne iliti seksualne nekorektnosti), ponuđači neobavezujućih ponuda i svi zainteresovani, saopštavam vam da se ovaj tender privodi kraju, suprotno poslovnim običajima koji predviđaju njegovo trajanje od bar tri meseca. Razlozi su: sajam knjiga samo što nije, ja sam načisto pobrljavila od pokušavanja da mi ne promakne neka ideja i, naravno, odgovor na istu u onoj gunguli na prošlom blogu, obaška što tek sad imam takvu gužvu u glavi da noćima ne spavam jer na mene nasrću reči kao pobesneli svici.

Daklem, moj uži izbor za naslov knjige koja čeka ime je:

Peto lice množine

Slatko kao so

Kućni savet pod tačkom razno

Kako sam postala gusarska carica, strah i trepet Južnih mora

Svakodnevnik

Čekala sam, danima, da neko potvrdi da je ovaj snimak u stvari neka montaža. Nije mi, prosto dolazilo do mozga, da neko TO radi iz – zabave?

 

 

Na žalost, moja očekivanja su se pokazala kao neopravdana, jer policija proverava navode o mogućem zlostavljanju, a snimak

 

Prust kaže da naše svakodnevno iskustvo, gde sve iščezava u prošlost i nikad ne znamo šta će se sledeće dogoditi, ne može da nam pruži osećanje realnosti, a ipak mi to iskustvo zovemo realni život. U svakodnevnom iskustvu, svi smo mi u položaju psa u biblioteci, okruženi jasno vidljivim svetom punim značenja za koji ni ne znamo da postoji. (N. Frye)

Za površnog

Dok ja berem majčinu dušicu po Istri i švrćkam se po maslinjacima i rovinjskim plažama, moje dete Marijana na prijemu kod predsednika* pije vino, pola Šarcu daje, tj prosipa ga po sebi i još mi šalje dokaz fotku i istu kači po FB:) I još kaže nije to ništa, skinula se fleka, pa mi za utehu šalje uslikanu ekipu u mojoj, rođenoj kuhinji, sa sve psetom, kako poziraju ispod postera Paklena pomoranža koji sam lično zakačila pred put.

Moja gošća:  dusanovaiivanovamama

 

   Velika je čast poznavati Branka. Sticajem okolnosti znam ga od 1981.godine, obećala sam da ću doći u njegovu Slavoniju i popiti njegovo vino. Na žalost, obećanje nisam ispunila. Ko je Branko? Branko Radunković je rodjen 1941.godine kao šesto dete Ilije i Desanke Radunković. Umesto radosti tog dana je u porodici zavladala tuga. Ali ne zadugo, Branko je vrlo brzo postao miljenik porodice, jer je uz majčinu veliku ljubav, očevu podršku, naučio da se bori kroz život. Čuvao je stoku, radio je sve kućne poslove, a u školi je najviše voleo likovno. Svoju prvu izložbu maketa imao je 1961.godine u Novoj Bukovici. Izlagao je po celoj SFRJ.

Stara engleska poslovica kaže: "Only fools and horses work", zbog poslovice je Džon Saliven i nazvao tako sada već legendarnu seriju, koja je kod nas prevedena 'Mućke'.

U našoj zemlji Komitet za bezbednost saobraćaja predlože Ministarstvu za infrastrukturu da vozače automobila proizvedenih pre 1. januara 2000. godine oslobodi obaveze da nabave zimske gume sve do 1. novembra 2011. godine,  dok za ostale,

Zasedanje Generalna skupstina Un je tu, iza coska, samo sto nije pocelo. Sve su glasnije spekulacije da se ovo troje mogu naci za istim stolom. (odvojeni susreti  sa Baronesom garantovano)
No Srbija, kad je vec prihvatila pregovore, i kad  kao i EU, porucuje:”Pregovore sto pre”  treba da povuce najtezi, najkomplikovaniji potez odmah. Da preuzme inicijativu, zbuni protivnika, i zabije gol.
Susret  Tadic-Taci. I to u zgradi Ujedinenih nacija. Pred citavim svetom.
Bez obzira bilo to sad u Njujorku, Briselu, Pristini, Beogradu, bice to kraj jedne ere na Balkanu.
Bice

In case you did not see it in evidence all around you we are in the POST-CRISIS.

The Serbian prime minister told AmCham this last week, so it MUST be true. Maybe the post-crisis period started on that morning and I was just too sleepy to notice.

Up until recently, we had only been in the POST-TRANSITION. We would use the word post-transition because it would indicate that there is still a little clutter lying around in the corners from the transition period. In fact, until it is all clear up, we might say that we are actually still in the transition but we have been so many years in transit that post-transition feels better. Maybe this is the pre-post-transition. Likewise the crisis. Pre-post-pre-crisis.

Ovo je još jedan blog o eUpravi i upotrebi lične karte sa čipom u kontekstu infrastrukture "elektronskog identiteta" . Radi se o predlogu eUpravi za uvođenje nove usluge posredovanja u identifikaciji, između organizacija koje nude robu i usluge preko Interneta (nazovimo ih eTrgovci) i njihovih korisnika - fizičkih lica, tj. građana - nazovimo ih mušterije.

U početku sam hteo da napravim kraći post sa ovim predlogom na forumu eUprave, ali sam rešio da ipak napišem blog, pošto mislim da je tema interesantna i "široj javnosti", kao i da se problem koji se rešava, a i samo rešenje, može opisati na popularan način - a da se, kao dodatna korist, osim edukacije, možda dođe do ideja dodatnih načina upotrebe cele stvari, iz raznih tački gledišta čitalaca i komentatora. U tom smislu bih vas pozvao da pročitate ovaj blog i priložite svoje mišljenje o temi.

Одрастао сам слушајући приче о храбрости и части свог покојног деде, једног од најмлађих партизана, човека који је са 16 година командовао водом који су углавном чинили одрасли људи. Читао сам о њему у књизи о Буковичким партизанима, где је описан као најспретнији, најхрабрији, најмудрији. Причали су ми о њему и многи мештани, који

 

U susednoj Bosni i Hercegovini tamošnja RRA zvana Regulatorna agencija za komunikacije nekoliko dana pre početka emitovanja tamošnjeg glupirity šou programa „FARMA" uputila je pismo upozorenja o prekidu prenosa TV „PINK BH". Ovo pismo je poslato zbog pritužbi gradjana tokom prethodne sezone emitovanja „FARME",

 

Gost autor: Srđan Lukić

U četvrtak 16. septembra  pred Višim sudom u Beogradu održano je prvo ročište u procesu rehabilitacije četničkog generala Draže Mihailovića. Podnosioci zahteva su u obrazloženju istakli da je general bio unapred osuđen i da je suđenje bilo samo forma, da Draža nije imao kontakt sa svojim advokatom pre suđenja, da nije imao uvid u spise i da je suđenje bilo održano samo u jednom stepenu, bez prava osuđenog na žalbu i zbog toga traže da se presuda poništi.

Foto: Boris Bajčetić 

Počelo je slučajno, na internetu. Nabasao sam na Dejvidov blog o ptičarenju s Tornja 42 i ideja mi se svidela. Ptice se obično posmatraju iz žablje perspektive, dok one na nas gledaju odozgo, a ponekad rade i više od pukog gledanja. Dejvid Lindou, a.k.a. The Urban Birder, je poželeo da bude na ravnoj nozi i da ih gleda iz ptičje perspektive. Otuda ideja visokih zgrada, a najveće šanse da se odatle šta i vidi jesu tokom seobe ptica. Toranj 42 je isto toliko spratova visoka kula koja dominira pejsažom Londona. A u meni je počela da tinja ideja da to isto uradimo i u Beogradu: potreban je minimum dobre volje, ne košta ništa i može biti zabavno.

Kome god je svejedno što je Srbija ostala bez Kosova taj nema srca, ali ko god misli da će ga vratiti nema pameti. Pošto je izgubljeno ono što se nije znalo sačuvati , krajnje je vreme da se sačuva ono što još nije izgubljeno. To je moguće samo u neposrednim pregovorima Beograda i Prištine i dobro je što se oni najavljuju, a još bolje što iza njih stoji EU i UN i još bolje što je Srbija  napustila politiku konfrontacije sa EU i nastupila sa onom zajedničkom rezolucijom. O štetnosti inaćenja sa Evropom pisao sam još u januaru 2008., a o EULEX- u oktobru iste godine. .).

Konačno se shvatilo da  kosovsko pitanje mora da se rešava kao srpsko-albansko i evropsko,a ne rusko-američko. Prema tome treba biti optimista  pa i u problemu videti priliku, a ne samo probleme u svakoj prilici.

Bez obzira šta ko mislio, sviđalo mu se ili ne, ali odluka predsednika Tadića da nađe zajednički stav sa EU je hrabra, mudra i pametna a bilo bi još pametnije da je to bilo ranije.

Dobro je što se shvatilo da bi  najveći gubitak, veći čak i od gubitka Kosova, bio ako Srbija u borbi protiv nezavisnosti Kosova , žrtvuje sopstvenu nezavisnost, svoj evrposki put i svoju poziciju u regionu.