I deo

Ovih dana me zvahu iz Sony-ja, kažu imaju jedan posao ko za mene pa da dođem na razgovor. Lepo, pomislih se, daj da vidimo o čemu se radi. Na razgovoru svi lepo uparađeni, odelca, što bi se kod mene reklo muva da se satre.

Kažu oni samo da im kažem šta sam radio ovo vreme dok nisam bio kod njih, ostalo već sve znaju. Naravno da znaju mislim se ja, pa kad sam poznata ličnost, ko ne bi znao. Lepo popričasmo,

Naš predsednik kaže da niko ne gradi koliko i mi... Da li zato što su se ostali već izgradili? Ili je glavna razlika u tome kako se gradi? Evo kako to izgleda u jednoj beogradskoj ulici kada majstori donesu harmoniku dok renoviraju ulicu... Žurka može da počne!

Godinama me ubedjuju da je Srbija deo Evrope,  i da je clanstvo u istoj samo pitanje nekih sitnih formalnosti, poglavlja, da je Srbija daleko odmakla u tome, ali da zlotvori, briselski eurokrati  nikako to da shvate.
Elem,  rekoh sebi, ajde da uzivam u blagodetima novih tehlologija i EU standarda u Srbiji. Predjem na on line banking, fenomenalna stvar, ne moram vise da se guzvam po bankama, postama, da mi duvaju za vrat, gledaju uplatnice , a zuta linija kao da ne postoji., Sledece, razmisljao sam o on line rezervaciji karata i e-ticketing. Takodje fenomenalna stvar, odstampas kartu,

 Ови бију, а жене ни гађају с јајца. Све ми усраше капут. Она моја Косара неће да ме верује да сам бил у Београд у демонстрацију за Милошевића. До мене, Циганин Најдан исто сав усран, а с јајце га погодили у око да га исћораве, а он ради у фабрику "Бајрам"; прави мотичице и секирчићи. "Јеба ти Милошевића, ће ме ишћораве због њега!! Јеба ти и дневницу и суву рану! Зајеба ти мене, Драгане, да пођем с тебе да изгинемо овди!" Ја му кажем: "Ћути, Најдане, ако смо у окупацију преживели Бугари и Немци, ће преживимо и Београђани! Важно је да ми не ударамо!" Јел онај Бошко поштар поче да им враћа тепање па га још више тепаше. Не мож сас њи кад их има много ко Шиптари. И мало што ни тепаше него ће ни воде код Драшковића да ни "покрсте". Водише ни поред Скупштину што ју је још мајстор Аца правијо, кад тамо, уфатили шефа на СПС из Бамбурек па га учу да плива у фонтану, а сувомразица. И овај из Бамбурек научи се да плива. Плива, испред Маркса и Енглеза. Па казујем на Најдана Циганина: "Видиш ли да од лоше и полоше. Нас су само тепали, а овај из Бамбурек ем бијен, ем мора да плива у децембар на сувомразицу!"

Imala sam farmu u Africi, u podnožju Ngong brda. Ekvator prelazi preko njih, nekih sto milja na sever. Farma leži na na visini od preko šest hiljada stopa. Tokom dana, imaš osećaš da se uzdižeš, sve do sunca, ali rana jutra i večeri su bili jasne i mirne, a noći tamne.

Muzej Karen Bliksen je jedno od najzanimljivijih mesta u Najrobiju. Najpre zato što nosi sobom zanimljivu priču koju je glavna učesnica kasnije pretočila u hvaljeni roman, po kome je snimljen izuzetan film. Nekako se sve poklopilo u toj priči: sled dogadjaja koje samo život može da osmisli, elegija jedne žene pretočena u reči koje plene, i izvrsno vidjenje prikazano svima nama na filmskom platnu.

Uopste nisam imao nameru da pisem o fudbalu….bar ne neko vreme…Ne bih svakako cekao otvaranje sledeceg Mundijala na Marakani u Riju, ali se ne bih bas ni oglasavao neko vreme…

Prvo, fudbala je bilo dosta ovog leta…kakvog takvog po kvalitetu, ali kolicinski sasvim dovoljno. Zatim manje vise je sve receno…a mnogima sam na blogu i dosadio (za sta me bas briga), pisuci o fudbalu i side stories oko istog dok Kosovo neumitno odlazi…dakle, prilicno sam nemoralnu poziciju zauzeo…al dobro…licni izbor…

Sve u svemu, verovatno bih se oglasio cim kompletna lepinja dobije

Republika Srbija je svetovna država.

Crkve i veske zajednice su odvojene od države.

Ni jedna relegija  ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki.

Otpisalo mi moje milo i drago Ministarstvo zdravlja.

Međutim, čim mi je poštar predao kuFertu, znala sam da nije ništa dobro. Tražila sam da mi pošalju dva debela izveštaja (vidi prethodni blog), a kuFerta laka ko pero. Takođe mi nije jasno ni što su smarali siroma poštara i trošili pare iz budžeta na poštarinu, kad sam lepo napomenula da informacije želim dobiti u elektronskom obliku. Izgleda da su kompjuteri državnoj upravi još uvek najveća moguća Babaroga. Ili je, pak, u pitanju dosledno držanje za onu staru narodnu: "Zašto da bude jednostavno (i jeftino), ako može da bude komplikovano (i skupo)."

Elem, piše meni moje milo i drago Ministarstvo zdravlja 'vako:

Mnogi antropolozi veruju da je populacija ljudske vrste (homo sapiensa), pre oko 100 000 godina bila spala na oko 12 000 odraslih jedinki. Ovaj bottleneck u ljudskoj populaciji neki osporavaju, ali postoje brojne indikacije da je, negde u to vreme, broj ljudi na planeti bio veoma mali - uglavnom se sporovi vode oko detalja.

Pre oko 2000 godina, početkom Nove ere, ukupan broj ljudi na Zemlji je bio oko 300 miliona, i oko tog

Umoran, i prilicno usamljen od cestih bezuspesnih pokusaja da pogledom ulovim bar neku poznatu facu u moru slicnih a toliko drugacijih lica, priblizavao sam se velikom platnu na kojem su trcali preplaceni sportisiti raznih zemalja sveta. Mislim da je u pitanju bila utakmica Engleska - Slovenija, jer je kafic bio pun, a mesta za sedenje nigde (zbog Engleske, razume se). Skeniram sve stolove i ljude koji sede za istim ne bih li opet mozda nasao neku poznatu facu, iako znam da je to nemoguce. Naravno da primecujem da me svi posmatraju, ali sam vremenom uspeo na to da oguglam, ali jedno lice odskace

нећу у цркву, хоћу да председник, премијер и министри воде грађане србије у европу, а не да ме воде у цркву после проглашења независности косова и метохије да се молим богу да поништи одлуку о независности 

Sta je istina? Da li ona postoji? Ako postoji istina sa jedne strane o jednom pitanju, kako se onda zove dijametralno suprotan stav s druge strane o istom tom pitanju? Isto istina? Mozemo li istinu apsolutizovati? Imamo li pravo na prisvanje istine? Koliko nas istina usporava u zivotima?Koliko svi gubimo zbog dogmatizovanja istine? Treba li istinu staviti po strani, a pitanja resavati na potpuno drukcijim osnovama i principima? Treba li se prema istini odnositi sa destruktivnom strascu ili na to pokusati gledati racionalno? Kako uciniti da razlicite istine o istom pitanju prestanu da budu prepreka

Autor: Rodoljub Šabić

Pročitam u novinama da je „Povereniku za informacije u nekoliko navrata od početka godine objašnjena procedura upisa u posebne biračke spiskove". I, što se retko dešava, budem zadovoljan zbog toga što jedan ministar, jer reč je o izjavi ministra za ljudska i manjinska prava, dezinformiše javnost. Izjava je potpuno neistinita, na moju sreću, jer da je tačna imao bih ozbiljnih razloga da se zabrinem za sopstvenu inteligenciju. Naime, procedura upisa u poseban birački spisak za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina uređena je zakonom potpuno