Možda ipak ima boga, mada bez državnog tužilaštva, suda i medija, ne bi od njega bilo neke vajde. Bar sudeći prema njegovom dosadašnjem tolerisanju zla koje najosetljivijem delu čovečanstva – deci, nanose njegovi zemaljski administratori. Najčešće nekažnjeno. Ili kažnjeno poput slovenačkog katoličkog paroha, Slavka Štefka koga je, onomad, sud u Ptuju kaznio sa godinu dana i pet meseci zatvora, zbog seksualnog zlostavljanja četvoro dece. Uz to mu je sud zabranio da ubuduće drži časove veronauke deci, kao i da im se približava na manje od sto metara, a ne sme ni da ih zove. Njegov poslodavac, katolička crkva ga, tim povodom, nikako nije kaznila, verovatno jer su aranžmani za letovanja na Baliju već popunjeni.

Ali je zato, njegov kolega po poslu i neljudskosti, 62-godišnji paroh Franc Frantar, juče konačno, fasovao aps. Kako njegov advokat reče, u ljubljanski zatvor »Dob« je došao dobrovoljno. Jedino što još mora da nađe nekog ko bi mu poverovao, jer pomenuti sveštenik već deset godina beži kako od suda, tako i od kazne koju mu je sud, zbog pedofilije odredio. Naravno da mu to ne bi uspevalo tako lako da mu njegov poslodavac, u bežanju od ovozemaljske pravde, nije zdušno pomagao. Iako je pomenuti sveštenik seksualno zlostavljao dete.

Ana, junakinja ove priče, je uvek žurila.

ovo su misli kojima sam započela današnji dan:

"dabogda  crkla ako još jednom izađem na ulicu posle 19h",

zatim

"ne probudila se dabogda ako još jednom sednem sama u restoran" (čuj, restoran - neka zovu oni to kako hoće, neka na vratima piše i dom kulture - ja mislim da je to ona stvar koja se zove  mehana)

pa još

 "ne videla više  bela dana  (dabogda) ako još jednom sednem u neku mehanu, ovde, u gračanici, sama, da jedem, i upustim se, povrh svega, u razgovor s nepoznatim" (nije greška - to jeste "razgovor s nepoznatim") 

pa

Opet u Beoizlogu, u „Paleti“ pijem produženi s mlekom, doduše posle podne i pišem, prisećam se. Zašto baš danas, novembra 2008 godine, zašto baš o tome? Bilo bi besmisleno i traćenje vremena tražiti nekakav logičan razlog. Kako reče P. Mabij (ponavljam se!) : „Logika odana sluškinja, nudi lažna rešenja.“

Elem, Subota, 18. April 2007 godine, pre doručka

MMF je oktobra 2009 objavio procenu Bruto domaćeg proizvoda po kupovnoj moći (gross domestic product, purchasing power parity, per capita) za, praktično sve zemlje sveta. Ovaj pokazatelj je adekvatniji za poređenje standarda života među zemljama jer inkorporira cene roba i usluga u svakoj od posmatranim država. Pored procene za 2009. date su i projekcije do 2014. godine. Svi podaci

"Ne verujem da će predsednik Milošević dobiti zasluženu Nobelovu nagradu. Tu nagradu, iako je zaslužio, neće dobiti, iz prostog razloga što voli svoj narod i državu. Sve dok Nobelovu nagradu dobija najsramnija organizacija, `Lekari bez granica`, a Pulicerovu nagradu najveći tvorci laži, ne verujem da će je dobiti oni koji su branili svoju zemlju i narod." - Ivica Dacic, 23. decembar, 1999.

"Nesumnjiv je doprinos Dačića u formiranju proevropske vlade i viznoj liberalizacij.Kad se pogleda njegov politički put, mogu da kažem da je Dačić najzad

Mejnstrim mediji su poput oglavine ["konjske naočari"]. Pokazuju samo ono što vladajuće elite žele da se pokaže. To je tako na lokalnom i globalnom nivou. Zanimljive stvari se dešavaju u Egiptu, sigurno ne beznačajnoj zemlji Bliskog istoka, a da se malo od toga probije u mejnstrim.

CNN će vas rado obavestiti o problemima pešaka u Kairu, pa čak i o hapšenju reformski nastrojenog izdavača [bez follow up-a, da je čovek pušten dan kasnije], ali vas neće obavestiti o talasu anti-vladinih demonstracija, uprkos zabrani političkih skupova, i brutalnom razbijanju istih. Naravno, nije uputno ljutiti starog prijatelja Hosnija Mubaraka, kome je nedavno odstranjena žuč. Osim toga izveštavanje o tome može stvoriti utisak da je nešto pogrešno u zemlji u kojoj je zagarantovana minimalna mesečna zarada čitavih 35 egipatskih funti [~6,5 $], a neskromni radnici traže povećanje na 1200 [~220 $]. Da nešto možda škripi u zemlji koja je u vanrednom stanju od 1981, gle slučajnosti, od iste godine od kada je aktuelni predsednik zajašio fotelju [poslednji put produženo na dve godine 28. maja 2008. Da l' da viknem "sitno"?].

Kada čovek pročita naslov pomislio bi da idem sa stočne pijace, a ja zapravo pričam o blogerima. Samo iskusni korisnici Brajove azbuke možda nisu primetili kakvim se tonom sve češće i sve više pišu komentari na blogu. Autori sve čećše dobijaju dojave u moderatorskom panelu da brišu neke komentare. Moj vispreni prijatelj Horatio, koga nema već par nedelja bi rekao “čemu?“. Ne znam ni ja, zar toliko ljudi

Sve što mogu reći
stane u dve reci
bolje je da misliš
da sam se umorio..

Idi ako možes
ja ti šifru ne dam
zašto da se predam
nisam se ni borio...

Sav sazdan od blata
s lica jos mi curi
ja izmedju dva sata
jedan kasni drugi žuri

Pokloni mi srce
nema šta da boli
trebalo bi neko barem
nekoga da voli

Sve što mogu reći
stane u dve reči
bolje je da misliš da sam se umorio

Idi ako možes
ja ti šifru ne dam
zašto da se predam
nisam

U Skupštini se nije desilo ništa što već nije viđeno i što neće biti ponovo viđeno. Menjaju se povodi i akteri ali se ružne slike ponavljaju.

Predsednik Tadić s pravom apeluje na političare da ne vređaju jedni druge, da se upristoje, da se uljude, da prestanu da se vređaju i psuju. Tadić je ocenio da je rasprava u skupštini bila "grozna" i istakao da političari imaju posebnu odgovornost da se ponašaju na pristojan način.

Ovo bi mogao biti opšti apel svim građanima Srbije, a i političari su građani koji misle da su političari.

Da je kao što nije,

 Poslednjih desetak martovskih dana stalno sam putovao do Novog Sada. Za tridesetak minuta putovanja upoznavao sam se sa novinama koje sam uočavao, prepoznavao mesta za koja me vežu lepe uspomene, a na kojima su izgrađene nove poslovne i stambene zgrade u betonu i staklu. Pomalo bezdušno za mene naviknutog na jednostavnost življenja, nenaviknutog na pompeznost, naglo menjanje stvari iako nemam ništa protiv novina ako imaju svrhu, upotrebnu vrednost u trgovačkom i etstskom smislu. Pa, čak i onda ako nemaju to, a drugima se sviđa, vide nešto što ja ne mogu.

   Naročito me se dojmila Temerinska petlja, još uvek nedovršena, tera se samo pravo preko auto-puta, prilazni putevi još ne funkcionišu, sade zelenilo, ispod, auto-put u jadnom stanju, od krpljenja, iako se godinama obnavlja, dopunjava...

Predsednici Obama i Medvedev potpisali su u Pragu sporazum koji bi trebalo da osigura dalju redukciju nuklearnih arsenala SAD i Rusije. Ukoliko (i kada) zakonodavci dve zemlje ratifikuju ovaj sporazum, on će zameniti ugovor iz 1991. godine, popularni START (Strategic Arms Reduction Treaty), koji je prestao da važi u decembru prošle godine.

Novi START je idejno usklađen sa američkom strategijom objavljenom