It was Earth Hour (I learned today, a few days ex post facto). During this hour, we were meant to turn off all our electric conveniences including the lights, television, and phone chargers (I am not sure if we could use phones or not... I did not read the rules yet). And somehow someone was supposed to count all the kilowatt hours we saved during this hour.

Postulat koji stoji na početku ovog teksta je da nije moguće ne komunicirati. I stvarno, ljudska bića, ako pogledate malo (pa dobro, ne baš malo, već mnogo) bolje nisu u stanju da ne komuniciraju. Jer, i kada ne dobijete odgovor na pitanje - dobili ste odgovor - ne želim da odgovorim. Razlozi za to što neko ne bi odgovorio na vaše pitanje su, sa jedne strane tako subjektivni, a sa druge strane tako podložni situaciji da u njih nećemo zalaziti.

Iliti,

Jedna sitna vest kaze daje u Subotici probadjen mrtav bivsi clan Otpora Branimir Nikolic.

Na kraju vesti stoji:

 Branimir Nikolić je tokom 90-tih bio poznat kao borac protiv Miloševićevog režima, prvo kao član Lige socijaldemokrata Vojvodine, a potom kao aktivista Otpora.

Posle 5. oktobra 2000. godine bavio

Zamislite ovakvu scenu. Pijaca u nekom gradu u Srbiji. Pijačni dan, gužva, kupaca ko pleve ali slabo kupuju. Prodavaca isto kao i kupaca ima  ko pleve ali slabo šta prodaju. Svega ima na pijaci, i voća i povrća, i našeg i uvezenog, i prirodnog i in vitro (znate kako se gaji na vodi i dodaju mu se hranljive materije, kao infuzija pu, pu, pui, daleko bilo). Ima i jaja i sira i kajmaka i očišćenih pilića - šta da vam pričam. Ko nije bio ne vredi mu pričati, a ko je bio džaba pišem.
A seljacima potreban svaki dinar. Ko hleb. Sve bi uradili da zarade neki dinar. Logično,

Udruženje građana "Dokument" i Građanska inicijativa "Majka Hrabrost" ostvarile su zajedničku saradnju, podržanu grantom USAID-a i ISC-a (Institute for Sustainable Communities), kao i doprinosima Agencije "Creative Gemini", Ebarta i kompanije Renault-Nissan, s ciljem proizvodnje 10 televizijskih emisija o problemima u srpskim porodilištima, načinu na koji je "Majka Hrabrost" u javnosti pokrenula debatu o njihovom postojanju i mogućem rešavanju, kao i onome što je do sada učinjeno i onome što tek treba da se učini. Projekat će biti realizovan do februara 2011. godine. Proizvodnja emisija biće propraćena posetama raznim gradovima Srbije u kojima postoje porodilišta, javnim debatama i javnim događanjima.

Od deset predviđenih emisija, jedna će biti uvodna, a devet će biti tematskog karaktera.

Uvodna emisija treba da predstavi suštinu opšteg problema, istorijat nastanka inicijative "Majka Hrabrost" i najavi posete gradovima u Srbiji u kojima će se održati javne debate i javni događaji. Ona će se emitovati na lokalnim televizijama, kao najava tih debata i događaja.

Devet tematskih emisija biće montirane od materijala snimljenih prilikom poseta gradovima Srbije. Gradovi koje ćemo obići su:

Autor: Rodoljub Šabić

Odete na spavanje kao Mađar, a probudite se kao Bunjevac. Ili zaspite kao Hrvat a probudite se kao Nemac. Odete na spavanje kao pripadne jedne nacije, a probudite se kao pripadnih druge. Možete li to da zamislite? Jako teško, zar ne?
Naravno, nije sporno da čovek može promeniti svest o nacionalnoj pripadnosti. Stavovi o tome odavno su evoluirali, od ultra-konzervativnih po kojima je ta svest objektivno determinisana, zadata i nepromenljiva, do savremenih po kojima je ona, pre svega, stvar subjektivnog osećanja. Ali, razume se, svest o pripadnosti nekoj

Primerak najviše kopnene životinje na zemlji stigao je iz grada u kojem je svojevremeno 16.000 policajaca ulicama jurilo Džordža, gde je košarkaš sa brojem 23 na leđima fascinirao ceo svet, ali i gde živi veliki broj pripadnika našeg naroda. Iz dalekog Čikaga, žirafa je završila u gradiću čiji predsednik voli da sluša Mocarta, a dobrodošlicu i doček simpatične životinje organizovao je jedan od aktuelnih srpskih kompozitora, poznat i po tome što zbog njegovog sukoba sa dvoje

Godine 1665., u februaru mesecu, jedan od najvećih fizičara sveta, Kristijan Hajgens (Christian Huygens), ležao je u krevetu zbog neke manje bolesti. U dokolici, posmatrao je dva časovnika s klatnom koji su, jedan pored drugog, bili okačeni na zidu sobe u kojoj je bio. (Hajgens je, inače, izumeo časovnike s klatnom i ovi su bili napravljeni po njegovom nacrtu.) Privuklo mu je pažnju to što su dva nezavisna klatna odvojenih časovnika

Ja da, hvala. Večeras sam napravio prve potpise*.

Za potpisivanje su vam potrebni:
 - Računar
 - Čitač smart kartica,
 - Lična karta sa aktiviranim "drugim parom" ključeva i sertifikatom "javnog ključa"** iz tog drugog para, izdatim od MUP Srbije
 - Programi, koje možete skinuti sa sajta Sertifikacionog tela MUP, koje je ovlašćeno da ove sertifikate daje.

Kako bi izgledala ekonomski utemeljena diskusija o tome da li ili ne prodati Telekom Srbije? Sve što smo do sada slušali sa obe strane argumenta je: zlatna koka, dvojnici, cene će porasti, ko još prodaje dok je kriza, kupuje NATO, ko će naterati kupca da investira, potrebne su veće investicije ...

Kako se procenjuje vrednost kompanije?

 piše: Nikolina Ljepava

Pisala ovih dana njanja o cyber šikaniranju poznatom na engleskom kao cyberbullying. Nasilje nažalost nema granica a kroz nove tehnologije ono dobija svoju novu formu u obliku maltretiranja putem pretnji i prozivki koje stizu preko mejlova, telefona, društvenih mreža...maltretiranja od koga je teško pobeći i koje može da ostavi teške tragove i na odraslima a kamoli na deci. Ova nova forma nasilja sve

Eh, taj crveni pasoš. Za nekoga je i danas pored svih promena ostao skoro nedostižan. Zašto? Pa razlog je vrlo jednostavan. Treba otići do SUP-a i predati papire a ako radite ili imate neke druge obaveze onda ovaj cilj ostaje nedostižan. Da se ne vraćam u prošlost i pominjem kakva smo banana republika ispali pred par stotina država kada smo prvo ograničavali važenje pređašnjeg plavog pasoša a onda produživali i to dva puta

Danas nije lako ni u jednoj profesiji. Ako zanemarimo svakodnevnu jadikovku i ako se osvrnemo na Svet oko sebe, zapazićemo da se ljudi spore oko različitih  važnih tema vezanih za etičke dileme sa kojima se u svom radu sreću. Tako kako je u medicini, u advokaturi, biologiji, genetskom inženjeringu, fizici...filozofiji...tako je u svakoj drugoj oblasti života. Svuda se javljaju dileme oko kojih se debatuje. Nigde nije sve jasno, čisto i nedvosmisleno. Koplja se lome oko eutanazije, korišćenja lakih droga u medicinske svrhe, abortusa, genetski modifikovane hrane, presađivanja organa,