autor:Jasmina Lekić

Vest da je umro Bogdan Tirnanić zatekla me na ulici.U stvari, poruka : sad je javila Dara, umro Tirke.

Ma koliko se znalo da je dugo i teško bolovao, smrt Tirketova me je jako pogodila.

Iz mnogo, mnogo razloga.

Odrasli u istom kraju, poznajemo se iz detinjstva.

Išli u Desetu beogradsku na Brdu, samo

ON:
nešto mi se:
izmešalo

jedno u drugo
uteklo...sa raznih strana
glave...i još
sa drugih mesta unutrašnjih
pa jedno
mislim da vidim...
a drugo vidim

nego
hoćeš da mi budeš
ogledalo?
da bacim pogled samo...
malo samo...

ONA:
želim, ali:
videćeš – kaleidoskop.
šareno.zagonetno.
privlačno. a grize.

A sad malo ona...

Ili da prestanem da pričam o sebi u trećem licu.. ili ne (kad već Žmu nije tu, da me propisno najavi)

Tananana... Biljana FN:

 

Negde na pola puta između odluke da obrišem prašinu u dečjoj (ako je jedno, onda detetovoj?) sobi ili da sednem da čitam literaturu za bogznazašto podstaredane upisavše mr studije (koje već bezobrazno dugo razvlačim sve vadeći se na dete), rešim da je, od dva korisna, najbolje treće ( i potpuno beskorisno). Tj. da se požalim na opštu nepismenost u Srbalja. I pri tom ne mislim na one

 

Juče u londonskom FT-ju kolumnista John Kay piše o onomad političkom, pa moderno poslovnom žargonu koji se sve više, i još jednom, vraća i u politiku, i koji se sastoji od ponavljanja zvučnih fraza koje više nemaju nikakve veze sa njihovim literalnim značenjem. Od proletera svih zemalja koji treba da se ujedine, preko beskompromisnog traganja za perfekcijom do ljubljenja klijenata više nego što ljubimo bližnje svoje.

Ovo sa klijentima mi je odmah donelo i osmeh na lice pošto sam se setio jednog kreativnog kolege koji je jednom davno, posle višegodišnjeg zanovetanja raznih klijenata u poslu pisanja softvera, rekao da je samo mrtav klijent dobar klijent.

Pise: Branislav Radovic

 

 

Ima tome evo već nekoliko godina kako razni ministri i zamenici za dijasporu, od onog nesrećnog Čotrića pa nadalje, orkestrirano zapevaju, iako pripadnici raznih političkih opcija, da je odnos sa dijasporom, jelte, izuzetno važan, i da ima tamo para, pa treba, valjalo bi, da se ulože u naše nove limuzine-kombinacije-kampanje, dajte samo dijasporo, nemojte da zaboravite otadžbinu, unesite, donesite...

Moje dete u Beogradu gledalo neke cudne reklame i odlucila cvrsto i neopozivo da za novogodisnje/bozicni poklon dobije neku pticurinu, kao neki papagaj koji ponavlja sve sto mu kazes i jos zna da umiljato frkne kad ga pomilujes po ledjima. Jao, koliko sam je samo ubedjivala da ne kupimo cudoviste u Beogradu i ne provedemo 10 sati u kolima sa plasticno/pernatim stvorom koji ponavlja (naravno preko nekog softvera) sve sto mu kazes. Mnogo sam se trudila. A bolje je da sam odmah kupila monstruma i da sam ustedela nekoliko sati prijateljskog ubedjivanja. I sve je bilo uzalud. I price da ljudi treba da se druze sa zivim stvorenjima i da je bolje ici i gledati ptice u prirodi i da ih je cak bolje gledati u nekom vrtu. Da su sve to izmisljotine za uzimanje jadnim rodteljima para...nista nije vredelo - ptica tacnije pticurina i tacka.

Onda sam okrenula da moje sestogodisnje dete ubedjujemo kako je ovaj svet ocigledno otisao bestraga kad se ljudi druze sa plasticnim zivotinjama na baterije, da se ljudima prodaju kojekakve gluposti da se zadovolje njihove potrosacke fantazije. Onda sam u kolima drzala predavanje o tome kako se slikaju pusta ostrva u sred Kariba i mame nesretne ljude izmucene hladnocom, radom i krizom u svetu da izruce poslednje pare nekoj agenciji i vrate se sa najdosadijeg odmora u zivotu gde su samo lezali na +45 stepeni i glumili kako im je lepo.

 

Toliki broj vesti o najava ekonomske krize - dovodi do toga da se često pitam da li će to biti neki smak sveta. Kao i kretanja akcija na berzi, ili kao kretanje inflacije - i kod krize dosta toga zavisi od očekivanja ljudi. Ako ljudi očekuju smak sveta i da će im godina biti teška tako da će jedva preživeti onda neće kupovati nova kola (neće ni polovna), neće ići na letovanje, neće kupovati nove televizore, kompjutere, ići na koncerte, ili sl.. To znači da prodavci neće prodati kola, turističke agencije aranžmane, promoteri neće prodavati karte za koncerte, .... - što dovodi

Pričam ti priču...

Šut sa poludistance nije bio toliko loš. Evo, gađam, i ako pogodim, od danas prestajem da pušim. Pripremam se za šut, publika ustaje na nogeee, sirena svira kraj, iiii.... Ok, 2 od 3. Gužvam još jedan do pola ispisan list papira i okrećem se od kante. Prelazim sobu potmulim koracima do drugog kraja pognute glave. Glave nekog ko je usresređen samo na taj trenutak. Ako pogodim odavde računaće se za dva. Krckam vrat i lomim prste. Udahnem brzo i kratko. Polako izdahnem: Nije dobar osećaj u glavi. Govorim sebi da bi trebalo da udahnem dublje. Ispunim pluća

 

 

Objasniti nešto novo znači povezati sa nečim što je već poznato. (R. Feynman)

Pisati nauku i pisati o nauci, dve su različite vrste pisanja.
Kad naučnici pišu i objavljuju svoje rezultate, oni se najčešće obraćaju kolegama, ljudima koji se bave sličnom temom ili problematikom. Poznavanje osnovnih pojmova se podrazumeva, a očekuju se da su čitaoci upućeni i u ranije stručne rezultate iz oblasti o kojoj je reč. U takvoj situaciji,

Jeste li ikada putovali bez destinacije? Ja nisam, sve do pre nekoliko meseci kad sam provela gotovo mesec dana po aerodromima i gradovima Evrope kao i Amerike ne znajući gde ću da završim sledećeg dana. Spakovana tako da mogu da završim  mirno i bezbedno u severnoj ili južnoj hemisferi. Upakovana kao neki swiss army knife, multifunckcionalna igračka koja u svojim prevojima ima nož makazice pincetu, olovku, otvarač za boce, name it. Nosim čak i svoj čaj i vitamine koji se ne mogu uvek naći po hotelima hostelima apotekama i kafanama. Nosim kupaći kostim i japanke koji mogu da se

 

 

As you know, young Cubans often feel alienated from their Cubanosity roughly from ages 15 to 30. Then it comes back with a vengeance! (komentar korisnice pod nadimkom Victoria na stranici http://futuremd.blogspot.com/2006/02/smells-like-mistolin-spirit.html, posećenoj 4. januara 2009.)

Preskačemo turističke delove, opšta mesta o Kubi, zemlji boja, zvukova i slika, koju je naš junak pomalo opijeno razgledao i upijao. On je namerno odlagao, kao dobar kockar koji ni sam ne gleda svoje karte do poslednjeg trenutka, posetu bivšem domu svoje porodice. Dao je sebi vremena da malo vidi taj drugi svet u koji je došao kako bi bio spreman da se suoči sa svojim položajem u njemu i prema njemu.

Prvi

Srbi i Srpkinje su, u skaldu sa srpskom tradicijom, i ovu novu 2019. godinu dočekali u svojim domovima kraj bogatih trpeza uz srpska nacionala jela i srpsku šljivovicu, kao i na trgovima srpskih gradova, a oni sa dubljim džepom u srpskim restoranima uživajući u srpskim specijalitetima i srpskim trubačima.

Od kada je crkveni julijanski kalendar postao i zvanični državni kalendar, u Srbiji je dozvoljen samo jedan doček nove godine, čime je definitivno ukinuta podela na dve Srbije.

Tačno u ponoć, predsednik Republike se obratio

U američkom Senatu danas se održava pretres za potvrđivanje Hilari Klinton na položaj državnog sekretara SAD. Hilari će verovatno biti izvanredna na tom položaju.

Iz raznih razloga mnogi ne mogu ni da smisle suprugu bivšeg predsednika SAD, Bila Klintona i to nije predmet ove diskusije. Po svemu sudeći, Hilari će biti potvrđena i oni koji je ne vole moraće da se pomire sa tim. Ali ovo je pravi trenutak da se baci pogled u budućnost.

Hilari Klinton je već više puta pokazala da je iskusan i lukav političar. Da je inteligentna i načitana, i da je u stanju da žestoko

 

Vesele šezdesete i sedamdesete donele su lagodan život, pesmu i opuštanje širokih narodnih masa. Talas roka, koji se sasvim lako primio u tada naprednoj Jugoslaviji, nije zahvatio baš sve slojeve društva. Sećam se da je moja majka još tada sve dugokose rokere zvala "bitlusi" i jedva se mirila činjenicom da su njeni sinovi već u osnovnoj školi imali kose do ramena i ložili se na muziku koja nije baš prijala ušima naviknutim na dalapu i dvojnice. 

Narodna muzika, muzika širokih masa sklonih ćiriličnoj kulturi, do tada je prošla kroz tri glavne faze. Najduže su u sećanju naroda ostali guslarski deseterci. Za njima, sledile su "izvorne narodne pesme", koje su se takođe prenosile usmenim predanjem, uglavnom po prelima. Novi talas činile su starogradske pesme, koje su prve donele "gradski" šmek narodnoj pesmi, pod uticajem modernih vremena. Sve je to bilo nedovoljno da se tradicionalna narodska kultura odupre navali roka. Kao prirodan odgovor, posebno u vreme kada se sa sela masovno odlazilo u grad, noseći sa sobom specifičnu kulturu i običaje, pojavile su se novokomponovane narodne pesme.