U kafiću nije bilo skoro nikog. Ništa čudno, bilo je tek 9 pre podne. Svega dva tri stola na kojima su, nagnuti nad novinama, sedeli tipovi sa plastičnim kašičicama u ustima. Moj čovek sedeo je odmah do prozora sa tri telefona ispred sebe koje je stalno poravnavao i proveravao ekrane. Do njega je sedela plavuša peglane kose, loše prepumpane gornje usne, premalenom košuljom ispod bundice koja je isticala neprirodno napumpane grudi. Našminkana kao da je tek došla sa splava na kome je pevala, umornih ali pažljivo iscrtanih očiju. Nasmejala se vrlo neprirodno kada smo se upoznali. Tačnije napravila je grimasu koju sam shvatio kao osmeh. Zubi A1, čisto da upotpuni sliku.

„Otkrio sam da mi je dozvoljeno da budem slab, a da pri tome ne izgubim svoju muževnost.“

(Dario Rutilio Delgado Rodriguez, Centro Bartolomé de las Casas, El Salvador)

Dario Rutilio Delgrado Rodriguez

Susrela sam Daria na Konferenciji za mir i obrazovanje u Gvatemali. Zračio je svojim širokim

.

Dugi niz godina, film u Srbiji traga za svojim identitetom. Što zbog minimalnog novca u filmu, što zbog nesnalaženja u tim novonastalim uslovima, što zbog okruženja dovoljno nadrealnog, a u isto vreme filmski neopisivog, što zbog nakaradnosti estetike koja preovladava, što zbog povlašćenosti nekih autora, što... I tako bih mogao do sutra.

On je bio teatar.

Autor: Rodoljub Šabić

"Kao prvo da se predstavim : zovem se D.V. i otac sam sedamnestogodisnjeg decaka koji je zverski a bez ikakvog povoda pretucen od strane pijane starije osobe u areni 19.10.2013 a za vreme odrzavanja koncerta Aca Pejovica . Ne zelim nikakvu reklamu i jako mi je tesko dok ovo pisem i znam da je krivac najveci pijanac koji mi je izmasakrirao dete.Misljenja sam da je napravljeno i dosta drugih propusta u organizaciji do nekontrolisanog tocenja alkohola na manifestaciji u zatvorenom prostoru gde je prisutno i dosta maloletnih osoba .

autor: Rodoljub Šabić
Nije ništa neobično da tragični događaji mobilišu emocije i energiju velikog broja ljudi, naprotiv. Potvrdu toga imali smo nedavno i kod nas, povod je bio nedavni stravičan zločin u kome je izgubila život nesrećna devojčica Tijana Jurić. Ali, uz dužno poštovanje prema bolu svih koje je tragedija pogodila i očekivanje da zločinac bude adekvatno kažnjen, čini se da je ta potvrda dobijena na bizaran način.
Prvo se u direktnoj vezi s tim događajem pojavila inicijativa "Smrtna kazna za ubicu Tijane Đurić". Na različite načine inicijativu

Javnost je od ubice i dželata godinama pravila mučenika i junaka. Sramota je u kakvoj državi živimo, priča starica,Obrenija Krstić, supruga pokojnog Dragomira, koja do detalja pamti dramu u trosobnom stanu u Ulici Ilije Strele.

Pre tačno godinu dana formirani su Ujedinjeni regioni Srbije, nevladina organizacija koju predvode funkcioneri Vlade.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja u svom parlamentu ima značajan broj predstavnika civilnog sektora i koji, pri tom, učestvuju u vlasti!

Na današnji dan, 14. juna prošle godine Ujedinjeni regioni Srbije upisani su u Registar udruženja građana APR.

Za tako kratko vreme ova nevladina organizacija uspela je da uradi stvari na kojima im treba odati priznanje. Sakupili su preko pola miliona potpisa za decentralizaciju, predali čak 5 predloga zakona, održali veliku konvenciju u Beogradu, formirali poslanički klub u Skupštini Srbije. I, sve to za manje od godinu dana.

Da, bre, odavno se nešto nismo pitali gde je Bogoljub. U prijateljskoj Rusiji, ili kod druga Mila u Crnoj Gori, ili na nekom toplom XL ostrvu sa udobnim ležaljkama i dugim peščanim plažama..? Bilo je zanimljivo to nagađanje, koje se s vremena na vreme budilo, kao dobra, a zapostavljena mentalna igra.

Okončanje sedmogodišnjeg čekanja na povratak svog supruga objavila je Milanka Karić, dodavši kako će on najzad imati priliku da dokaže da su sve one optužbe bile zlonamerna konstrukcija.  

Svako je nevin, dok se ne dokaže da je kriv. Važi to i za Bogoljuba. Ne znam zašto je onda nevini ovoliko dugo bežao po belosvetskim destinacijama (ako isključimo da je sve vreme ovde, u Srbistanu).

Ispunio građansku dužnost.

Srbija predgrađa, vaspitavana na balvanima i barikadama, nebeska i mitska Srbija, prepuštena sama sebi, očigledno nije u stanju da se samoartikuliše - baš kao što ni oni koji su propustili da se tom vrstom artikulacije bave na vreme u toj i takvoj Srbiji danas nemaju nikakav autoritet.

Između preambule Ustava, mantri o tome da "taj narod dole najbolje zna šta je u njegovom interesu", između višedecenijske politike zasnovane na:

1. nećemo 
2. ne damo i
3. ne pristajemo

i današnje želje vlasti da za vlastitu političku konfuziju krivce pronađu upravo u toj i takvoj Srbiji negde se, očito, zagubila i naša evropska budućnost. Konfuzne poruke ne mogu imati nikakav drugačiji feedback osim umnožavanja konfuzije.

Moj omiljeni bubnjarist Jojo Mayer u ulozi TED predavača, neprocjenjivo. A tek kad pređe na praktični dio ... XD

Naš istorijski voz

"Šta su čelnici vlasti, pre svih Vlada Srbije, pošto je glavni organizator puta vladina Kancelarija za KiM i vladin službenik Marko Đurić, tačno hteli da postignu pokrećući 'promotivni' voz Beograd-Kosovska Mitrovica, nije pitanje nad kojim treba gubiti vreme. Jer, tom neuspešnom vožnjom oni su