Odlazak u svoju jedinicu lokalne samouprave svecan je, ako li ne i najsvecaniji dan u zivotu svakog podanika u Republici. Bicu slobodan predloziti vam nekolike savete kako da ovaj okazion ucinite i zaista najposebnijim trenutkom vaseg zivota!

Milan Nikolić

.... a može biti bilo gde...

Na područiju cele Srbije, provejava slab sneg...Bruno se vrti u krug i stavlja mi do znanja da želi što pre napolje...Pre dva dana, moj pas je doživeo svoj prvi sneg...Bio je to mnogo lep prizor...toliko da bi ga pokušaj opisivanja samo oskrnavio...

U međuvremenu, saznajem da se Boris Tadić povredio  dok

I sometimes eat at a popular paladar, La Cocina de Lilliam, in Havana's upscale Miramar district. And whom do I find there? Diplomats, tourists, and other business owners. (José Luis Alonso: A Nation of Entrepreneurs?)

Kola se zaustavljaju u stambenoj četvrti sa jednospratnim porodičnim kućama. Iako su dosta oronule, kao i većina kuća u Havani, vidi se da su u njima nekada stanovali dobrostojeći pripadnici predrevolucionarne srednje klase. Sada je kvart, međutim, nalik mnogim drugim delovima grada, sa rupama na kolovozu i rupčagama na trotoaru, između kojih se deca probijaju igrajući bejzbol. Urbana geografija Havane, pogotovu kad se izađe iz turističkog centra, u sebi stalno donosi izazove nepredvidljivog. Ništa u toj ulici ne govori da se u njoj nalazi jedan od najčuvenijih kubanskih restorana, osim tri-četiri nova automobila sa privremenim tablicama koje se daju strancima i jednog sićušnog čoveka od šezdesetak godina koji sedi na šamlici na trotoaru poluotvorenih očiju.

Iza njega nalazi se zelena drvena taraba, sveže obojena, što je već samo po sebi anomalija koja može da privuče pažnju izvežbanom oku. Klimam glavom kratko u pravcu čoveka na šamlici, on ustaje sa nje, otvara vrata tarabe, i pokazuje na teška drvena vrata, očito zabravljena, koja vode u unutrašnje dvorište. Na vratima se nalazi interfon sa jednim dugmetom, interfon koji radi! Zvonim, i tridesetak sekundi kasnije masivna vrata se lagano otvaraju. Unutra je La Cocina (Kuhinja) de Lilliam.

Imaš pravo!

 

Imaš pravo da budeš ogorčen.

Imaš pravo da se ljutiš

i da se osecaš uvredjeno! 

Imaš pravo da ne slušaš.

 

 

 

 

 

 

 

Onda je ovaj kraj Srbije bio gotovo sasvim pust, ne znam:ili je to bilo zbog kakvog iselenija, ili su Turci narod rasterali, ili je kuga pomorila.

Prota Mateja Nenadović

 

Šta ćeš da učiniš vladaru moj? Kuga je svuda oko nas. Šta ćeš da preduzmeš? Umiru ljudi svakodnevno. Neki su već odavno pobegli, vladaru moj, a ovi koji su ostali sede i čekaju. Valjda tvoju odluku, tvoju pomoć. Ili pomoć od Boga. Eno, crkve su pune. Hiljade se mole i iščekuju milost. Ispred tvoje palate, stoje mnogi drugi. Obećao si im život, a smrt im svakodnevno na vrata kuca i decu im poziva.

S vremena na vreme sin mi kaže: Nikad neću zaboraviti ono kad si mi pekao ribu na užarenom kamenu!

Imao je tad sedam, osam (?) godina. Ne sećam se više razloga ali na more smo išli sin i ja. Drugaricina drugarica, inače rodom iz Sućuraja na Hvaru, dogovorila se s majkom da nas ova primi na dvadesetak, mesec dana, naravno uz plaćanje. Nije bilo skupo a i u ono doba sam imao pristojnu lovu. Avionom do Splita, autobusom do Drvenika i feribotom do Sućuraja. Drugaricina keva imala kuću na grebenu, s jedne strane se spuštali na plažu a s druge silazili u luku i grad. Bilo nam lepo al' ovaj moj k'o priključen na struju!

Napoleon je još za vreme Direktorijuma, već od svojih prvih značajnijih vojnih uspeha u Italiji bio viđen - usled stalnog smenjivanja izbornih uspeha jakobinaca i rojalista što je proizvodilo unutrašnju nestabilnost - kao stabilizator prilika, prvenstveno od strane krupnog građanstva. Stoga je „njegov" državni udar tzv. 18. brimera najentuzijastičnije podržalo upravo krupno građanstvo - ona sintetička sila koja je, obzirom na mesto u društvu, pokušavala da posreduje između sila akcije i reakcije (Revolucije i Restauracije), zalažući se zdušno da revolucija pređe u stabilan poredak, prvenstveno težeći da zaštiti sopstvena imovinska prava. Imućni slojevi, umorni od tolikih prevrata i strahova, tražili su jakog i sposobnog čoveka koji bi ih mogao zaštititi od ponovnog početka revolucionarnog procesa, ali i od povratka monarhije i njene ultrakonzervativne aristokratije koja bi mogla imati sopstvene posedničke zahteve, te su ovog čoveka pronašli u Napoleonu Bonaparti.

Znate zašto ne volim goste? Zato što uvek odu. Vrate mi sećanja bolnih rastanaka sa starim, autobuske stanice, smrad nafte, pikavce zalepljene za sivi beton, jednolični ton dispečerke koja daje netačne informacije. Miris putne torbe od oker kože, zatvaranje vrata u zoru i moje neutešno plakanje danima nakon toga.
I uvek ostane nekoliko stvari koje ukazuju na to da će se ipak vratiti: do pola popijena kafa, brijač na lavabou, zaboravljen dezodorans, peškir na kadi. Par cipela dolazilica.

izložbu otvara priganica, ovom sjajnom slučajnom grafikom ...

Kroz Beograd teku dve reke i on zato ima četiri obale, ali ga je već nekoliko decenija teško privesti njima, posebno tamo na desnu obalu Save i Dunava. Nikako da središnji deo grada dodirne reku, valjda zbog toga što je sa reka i obala odvajkada dolazilo neko zlo, neprijateljske vojske, poplave, podzemne vode, pa se otpor ka obalama utkao u biće ljudi. Primer kako prirodno okruženje generiše genetsku formu. Vekovima unazad tamo su se gradile fortifikacije, privremena pristaništa, pruge, magacini, industrija i ostali za to dragoceno gradsko mesto neprimereni objekti, pa ni nekoliko pokušaja u proteklim decenijama da se to promeni nije urodilo plodom. Ipak, sada je to jedan grad, i Stari Beograd i Novi Beograd i Zemun, a biće i Treći na levoj obali Dunava, prilike su se promenile, ali da bi se obale mogle gledati u oči i da bi zaista bile deo Beograda desna obala će morati da se promeni da bi se tu grad zaista spustio na reku i ogledao se u njoj.

 

ja se ne  slažem sa đilasom

Odoše kući... 

 

Nagledaše se, nauživaše, odmoriše, nahodaše, čuše svašta, videše divna mesta. Oči ovolike, vilice kao fijoke. Meni srce puno.

Nekako se namestilo da najnovija emisija "Mućni glavom" bude baš 23. novembra, na 11-godišnjicu neprekidnog emitovanja na talasima Beograda 202. Jubilarno izdanje imalo je posebne goste, braću Nikolić, Vladimira i Nenada, pokretače i vlasnike našeg najvećeg portala za web trgovinu LIMUNDO.

I Vlada i Neša su rođeni tokom lepih osamdesetih. Na sreću, ratne devedesete su proveli u Berlinu.

Kao da je bilo tu. Da, danas iz ko zna kog razloga počeh da se sećam svojih studentskih dana. Eeee, nekad sam bio strašan dasa. No to nema veze. Ima jedna stara priča koja dobrim delom oslikava ove dane priličnog broja studentarije pa bih hteo da je podelim sa vama. Neki je znaju a neki ne, za one koji je ne znaju evo da se upute. Dakle ovako:

Upoznali su se u subotu uveče u mračnom delu disko kluba i razmenili brojeve telefona. U ponedeljak ju je on nazvao i neformalno pozvao na kafu u utorak u 8 kod Konja. Spuštaju slušalicu...

ONA

Pogledaš me, pogledaš kroz mene, izgledaš sebi kao da si sama sebi dovoljna, i okreneš se i odeš

Ne odeš na tramvaj broj 13, u pičku lepu materinu ili tamo gde te svi znaju

Odeš na moj jebeni hodnik, meni pod kožu jer tvoj je pogled infektivan, pa dobijem ikterus, koprivnjaču, dobijem herpes, da je makar genitalni, znao bih da sam te imao bez razmišljanja i te bi me sanke vozile, do Laponije i nazad

Čekam te ispred zgrade, kažeš