Velika podrška Gospodinu Dušanu Petričiću sprečenom da govori od strane FB a po želji vlasti koja se osetila ugroženom jer je kazivao istinu u opisivao stvarno stanje ovde ... Dali će i ovo da se prećuti ? ...

Zlo fašizma pobeđeno je u jednom času i taj čas zaista treba slaviti, obeležavati. 

Ali u Srbiji baš i nema mesta potpunom slavlju, jer tog časa nastaje nova nesreća, koja se samo krije iza one prethodne nesreće. Komunisti nisu bili antifašisti, već samo komunisti, kojima je demagogija o antifašizmu bila dobrodošla da učvrste svoju poziciju u javnosti, odnosno da izvedu društveni prevrat, što im je bio jedini cilj, u ratu i nakon njega. Za taj cilj su komunisti bili spremni na sve, u šta su pored ostalog uključeni saradnja sa fašistima, prizivanje i radosno dočekivanje rata u kome strada preko milion i po žrtava samo dve decenije nakon biloškog sakaćenja srpske nacije u Prvom ratu, zatim desetine hiljada pobijenih građana po okončanju samog rata ... 

Moj novogodišnji gost na blogu je profesor dr Ljubiša Rajić, šef Odseka za skandinavske studije Beogradskog univerziteta i član Norveške akademije nauka, čovek koga veoma poštujem zbog intelektualne i građanske hrabrosti, britkog uma i duhovitosti. Za unapredjenje nordijske kulture i uspostvaljenje veza sa Skandinavijom, profesor Rajić odlikovan je od Švedske ordenom Viteza kraljevskog reda polarne zvezde prvog reda, od Finske je dobio odlikovanje Vitez bele ruže, ima norvešku Medalju kralja Svetog Olafa, nagradu švedskog autorskog fonda, norvešku nagradu Akademika...

Srećnu

Ljubimo se na mosticu naslonjeni na bordo Jugo. Vetar se igra sa njenom crvenom kosom i podize joj haljinu. Koristim priliku da zavucem obe ruke ispod. Vetar, munje gromovi, cuda... Pocinje oluja. Svakim praskom groma sve se vise pribija uz mene. Grize me za bradavice, razvezuje mi kosu, skida mi majicu. Sevaju munje iznad nas, udaraju gromovu medju nama. Vodimo ljubav u sred Caira na najvidljivijoj tacki, na mosticu, na haubi juga. Od snaznog pljuska smo skroz mokri a ona klizi niz haubu i noktima se drzi za mene. Osecam kako nam se tela sjedinjuju kao sto to objasnjavaju stari Indijski teoreticari seksa. Priblizavali smo se tacki totalnog spajanja. U iscekivanju orgazma koji nam se se kao zahuktala lokomotiva neumoljivo priblizavao otvorio sam oci da uzivam u njenoj lepoti. Umesto ocekivane tame i bledo-zutog svetla javne rasvete iznenadila me je dnevna svetlog svanuca. Kroz kisu koja je posustajala ne mogu a da ne primetim copavu zenu, koja hoda prema nama u nameri da prodje ispod mostica i produzi svojim putem. Crvena nema pojma ni da je svanulo ni da nas neko gleda. Meni neprijatno ali nema sanse sada da stanem. Baba se klati kao metronom dok nam satim prilazi i sve vreme me fiksira. Kad je prisla toliko blizu da sam joj vido brkove, urokljiv pogled i Rudo cipele vec me je udario voz orgazma. Poceo sam da svrsavam svuda pobelom stomaku, po crvenoj kosi, jugu, po sebi... Svrsavao sam po celom cairu. Svrsavao sam satima.

Verujem da, u zivotu svakog od nas, postoji period kada se problemi resavaju skoro sami od sebe, kada se osecas odlicno, kada kako god da se obuces izgledas fenomenalno i pun si optimizma... Tada ti se cini da je tvoja harizma jaca od realnosti i da tvoja pozitivna energija nema granica i da ce to stanje da traje vecno. Kako starim sve sam sigurniji da me je taj period snasao oko moje dvadesete. Isto mi se cini da ga ja nisam prepoznao, razumeo i dovoljno iskoristio... Verovatno mladost i iskustvo jos dugo nece moci da koracaju zajedno.

Sada sam krupan covek od 145 kg ciste misicne mase, gusto naslahgane na skelet visine 193 cm, celav, sa ostrim crtama lica, sa pogledom koji solidno objasnjava na vecini svetskih jezika "Don't fuck with me!".

Evo me sada sa mnogo vise iskustva na sigurnoj tropskoj lokaciji, kao zasticeni svedok, cinkarim svoju proslost. Kada se zagledam u nju, vidim svasta. To je kao gledanje u soljicu nakon ispijene kafe. Zavisi kako tumacis i da li verujes sopstvenioj interpretaciji.

Шта сад?

У једном чланку о увођењу КОВИД вакцине, ЦНН је известио да ако људи почну умирати након примања вакцине, Американци не би требали бити забринути јер „могу се десити смртни случајеви који нису нужно повезани са вакцином ".

 Савет се појавио у чланку под насловом „Зашто вакцинисати наше најслабије? у којој др. Кели Мур (Dr. Kelly Moore), заменица директора Акционе коалиције за имунизацију (Immunization Action Coalition) упозорава да вакцине не делују баш добро код слабих и старијих људи у поређењу са здравим људима.

 „Не бисмо се нимало изненадили, када би случајно видели да, док је у току вакцинисање, неко умре недуго након вакцинације, не зато што то има било какве везе са вакцинацијом, већ једноставно зато што је дошао крај њиховог живота“, рекла је Мур.

 „Једна од ствари коју желимо да људи схвате је да не би требали бити непотребно узнемирени ако се након почетка вакцинације појаве извештаји, да је у року од једног или два дана од вакцинације, неко или више људи, који живе у старачким домовима, умрло. То би било нешто што бисмо очекивали као нормалну појаву јер људи често умиру у старачким домовима “.

Odnedavno vrlo efikasno razgovore kojima se stvaraju saveznici za ravnopravnost i ravnomernost započinjem ili vodim sa predlogom:
"Daj listu kojom si diskriminisan samo zato što si muškarac, daj postupke kojima te diskriminišu samo zato što si muškog pola"

Na kratkoj listi odgovora koje sam dobila stoji (ako bilo kome izazove smeh ili podsmeh, pročitajte dva puta):

1.ne mogu da se zaposlim kao sekretarica
2.moram

Da li vam se ikada desilo da ste plakali od lepote. Da li ste ikada doživeli da umetnost izazove tu emociju u vama. Ja sam sinoć plakala. Od lepote. Opet. Retko mi se dešava da nečija umetnost uspe da nađe to specijalno mesto odakle izvadi taj specijalan osećaj ultimativne lepote koji se izliva svuda po vama sa vašim suzama.

Često ljudi plaču kada čuju neku pesmu koja ima tekst sa kojim mogu da se poistovete ili ih podseća na neki događaj iz njihove prošlosti ili....nešto tome slično. To ne mora u svojoj suštini biti vrh umetnosti. To je nešto što samo u vama rađa tu emociju i nešto što je samo vaš doživljalj. Vrhunska umetnost izaziva istu emociju uzvišenosti kod svih onih koji su imali sreće da je dožive. Neke podigne toliko visoko da im ne preostaje ništa drugo nego da plaču.

Dok se brodić sa Crvenog otoka u kasno popodne približava rovinjskom malom molu, um se prazni od dnevnih briga koje nemilosrdno proganjaju još od Beograda, ogrne ih profanošću, i gurne duboko u podsvest.  Devojčica duge kose naslonjena na ogradu gornje palube i ja tik iza nje gledamo obrise Rovinja koji dobija nijanse crvene cigle zbog skorog zalaska sunca. Opet mi je žao što nisam slikar. Ništa veliko. Onaj što prodaje slike za 20 evra turistima na nekom trgu.  Dovoljno.  Nema te fotografije u koju možeš da utisneš sve što ti ovaj pogled budi.  Mašina je to. Briše intimnost. Devojčica rukom pokazuje crkvu Sv. Eufemije koja dominira rovinjskim prostorvremenom i kaže „tu smo negde mi".  More je mirno i brodica se ljuljuška.

Nemojte. Nije dobro. Ne treba nam nazad Služba Društvenog Knjigovodstva. Ni vreme koje ju je rodilo.

Problem nije u tome što mala i srednja preduzeća neće da plaćaju poreze i doprinose. Problem je u tome što nemaju.

Душко Радовић

КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС

Лица:
КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС
АРЧИБАЛД
СЕКИРА
КОРЊАЧА
КОНОВАЛ
ЧУДОВИШТЕ
ГУСАРИ
БРЗОГОВОРЕЋИ
СПИКЕР

(Ветар и таласи).
ГУСАРИ (певају):
Лепојке из Хаване

Bez analize. Bez odgovora. Čak i bez pitanja.

proba, proba, šes', šes'...

Toliko se nakupilo blogova o izborima da su vec totalno kontraproduktivni. Sve manje i manje znace, a niko ih vise i ne cita. Posto je vrlo lako ispuniti ta dva kriterijuma, a i sami izbori se blize, jos malo pa ce da nastupi predizborna cutnja/sutnja/patnja, evo i jedno moje konvolutivno misljenje (i ja slabo razumem sta sam hteo da kazem) da skromno doprinesem tronsko-pijedestalnom zaludjivanju i sveopstoj blamazi...

Kad su izbori u Srbiji u pitanju, niko ne glasa za opciju koja mu je u datom trenutku ekonomski i materijalno, pa cak ni ideoloski najbliza, tj. koja bi za njegov/njen konkretan zivot, u smislu poboljsanja istog bila najpozeljnija. Ne. Kod nas mali broj ljudi glasa racionalno, dok medjutim svi glasaju takticki i to na taj nacin da bi, ako je ikako moguce, uspeli da izdejstvuju da pobedi ona opcija koja im emotivno u tom trenutku najvise prija, a u isto vreme da najgore prodje ona opcija koju uglavnom iracionalno najvise mrze, i to sve bez obzira da li ce tako izabrana vlast zaista i da donese neko realno poboljsanje zivotnog standarda i drzavno-drustvenog okruzenja.

Zemlje Evropske unije nisu obavezne da „uvode ili priznaju" homoseksualne bračne zajednice, budući da takav brak ne spada u temeljna ljudska prava - tako glasi presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Vest o potpisivanju SSP (Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - pdf teksta za "download") između Srbije i EU obišla je 29.04. evropsku i domaću javnost kao iznenađujuća za mnoge, a za većinu - kao pozitivna, dobra vest, kao vest o početku pridruženog članstva Srbije u EU.

Jer to SSP donosi - status pridruženog članstva. Sledeće je - članstvo u EU.

Razgovarali smo o SSP (SAA) u januaru u tekstu "Diskretan šarm jednog sporazuma" i na taj razgovor se pozivam želeći da ga nastavimo razmenom informacija o tome - ŠTA ustvari potpis znači, kakva je korist od SSP, kada će početi da se primenjuje, kakva je procedura, kakve sve posledice proizilaze po sve nas iz pečata na jedan od najvažnijih Ugovora koje je Srbija decenijama unatrag - potpisala?

Šta dobija Srbija:

1. status pridružene članice

2. dvostrane obaveze EU - Srbija

3. zajedničke organe EU - Srbija