Prije teksta koji slijedi, obavezno pročitati: 

Emir Kusturica Kusta:

Bio je sve samo ne običan čovjek 

 

 

 

 Gost-autor: Nowhereman

Ovo pišem u teškoj konspiraciji. Ako me provali Tatina Princeza, ugasila sam. Ova dva dana je, doduše, nešto bolje volje, čak mi se i osmehuje. Taj pubertetski izuzetak je izazvan dužim računima za njenu garderobu, tako da na njegovu dugoročnost ne bih računala. Dugo stajanje pored blagajni, Princezi je otvorilo srce i tom prilikom sam saznala nešto više o Princu, koga je nedavno našla.

 

Princa sam videla u dva maha. Izgleda kao što

gost autHor: stef

 

                                      ( pola sata nakon ponoći ned/pon )

Одмах да кажем како навијам за Филаделфија Иглсе, и Чарлс Баркли, такође, и Роки Балбоа! Тако и овај тим изгледа у плејофу.

Pre neki dan imali smo jednu lepu vest

Građani Srbije mogu da pazare Fiat 500L Nacionale uz popust od 3000 evra.

Zašto se u Briselu, u okviri dijaloga Beograda i Prištine, ne bi odvojilo i nekoliko minuta na ideju da se osmisli mehanizam  po kome bi i Albanci za Kosova, takođe, mogli da kupe ovaj automobil po povlašćenoj ceni?

Od ovoga bi svi imali koristi. Fiat iz Kragujevca proizvodio bi, odnosno prodavao, više vozila, a Albanci, i svi građani sa KiM, mogli bi da dođu do novih kola za manje para.

Ne znam da li je predlog realan, ne znam da li bi bio odbijen, ali mislim da bi govorio o jednom novom mentalnom pristupu rešavanju kosovskog čvora...

 Oni prvi i dalje misle da se Pavlovićevom mašću, anti-age kremicama, regeneratorom za kosu i manekenskim treptanjem u kameru mogu rešiti najteži i najbolniji problemi naše države i društva. Ubeđeni su da sa nekoliko napabirčenih i loše upotrebljenih fraza, koje su naučili gledajući američke političke filmove B produkcije, mogu šarmirati i prevariti briselske diplomate, kao što već sedam godina varaju svoje građane.

Status kandidata bez datuma početka pregovora, ako se to potvrdi u decembru, jeste jasan dokaz nesposobnosti onih koji, direktno ili indirektno, upravljaju Srbijom od marta 2004. godine do danas. To je i dokaz da njihova bleferska, šibicarska politika može da prevari samo deo srpskih birača, a da su svi iole svesni ljudi u Srbiji i van nje imuni na to bedno operetsko glumatanje. A imali su šansu i mogli su i više i bolje.

 

Ne mogu da se otrgnem utisku jednog prizora iz hladne zimske večeri kada sam na ulici ispred kontejnera za smeće, iza Skupštine u Kosovskoj ulici, ugledala mladu ženu romske nacionalnosti kako jednom rukom u naručju drži usnulu bebu, dok drugom pažljivo po njemu pretura. Pored njih je stajala i mala devojčica, lako obučena, ćerka verovatno, koja je drhtavim glasom pevušila neki folk refren. Osetila sam se jako loše gledajući usnulu bebu dok lebdi nad smrdljivom kantom i slušajući pesmu deteta koje cvokoće na hladnoći. Devojčica me je spazila kad sam prolazila pored njih, i ispružila ruku: "Daj neki dinar da jedem teta!" Nisam imala ni cvonjka u džepu, ali ni dan danas sebi ne mogu da oprostim što ih svo troje nisam pozvala kući i pružila im gostoprimstvo bar na jedan dan. Nisam sigurna da bi na to pristali, ali mogla sam bar pokušati.

Beograd je jedna od retkih prestonica u Evropi gde su vrlo vidljivi pojedinci, tandemi, pa čak i cele porodice, kako znalački, studiozno pretražuju ulične kontejnere i iz njih odnose najrazličitije stvari. Siromašnim grupama građana oni zamenjuju šoping centar, pijacu, supermarket; predstavljaju im nezaobilaznu stanicu, pa i glavni izvor snabdevanja. Na rizik od zaraze niko od "potrošača" se ne obazire, na smrad se čovek brzo navikne, a posle dobrih ulova brzo nestaju početnički stid i gađenje.

Gledam ovu konferenciju za štampu mandatara za predsednika vlade Republike Srbije i tema nije ni malo bitna koliko utisak umora i nezadovoljstva koje on ostavlja svojim pojavljivanjima u javnosti. Bar u većini. Trenutno o sebi priča u trećem licu i žali se na... pa recimo svašta i ništa. Ali neprekidno se žali.

I to mi je potpuno nejasno. Zašto se toliko žali, zašto neprekidno ostavlja utisak nezadovoljenosti, neostvarenosti, frustracije? Ima skoro pa apsolutnu većinu u parlamentu (sam SNS) a sa partnerima s kojima je izašao na izbore ima i čistu

 

 

Prirodu volim i trudim se da je razumem, čak i kada je krakata, dlakava, krastava, ljigava, bode, spotiče, ima višak očiju ili manjak nogu. Shvatam da je priroda lanac oko vrata planete i da svaka alka te ogrlice ima svoju svrhu i potrebnost, da je sve povezano, da jedno bez drugog ne može.

Dakle, percipiram svim svojim snagama skromnim al nikad nisam i teško da ću razumeti čemu komarci služe. Koliko mi moje iskustvo govori, njihova namena je pijenje tudje krvi i to bi bilo sve. Pre i posle nema nikakve koristi od njih za ostatak planetarnog življa, ma kojoj sorti pripadalo. Sve što za njima ostaje je nepodnošljivi svrabež i niži nivo krvostaja.

U senci Jarinja i Brnjaka, dobijanja kandidature za EU, termina za naredne izbore...:

 

Broj nezaposlenih ljudi u Srbiji dostigao je  istorijski maksimum. Nacionalna služba za zapošljavanje evidentirala je oko 730 hiljada nezaposlenih.

A prema nezvaničnim podacima u Srbiji je bez posla više od milion ljudi.

Poslednjih godina, u Srbiji je mesečno bez posla u proseku ostajalo 3 000 ljudi, a bilans krize, koja je počela pre tri godine, jeste 240 000 otkaza!

Do kraja 2011. godine u Srbiji bez posla moglo bi da ostane i do 150 000 ljudi.

Nemam vremena da pišem blog, uostalom i sami znate šta treba :)

Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovaće danas u Tripoliju proslavi 40 godina libijske revolucije, na poziv libijskog predsednika Moamera el Gadafija. Uz četrdesetak šefova afričkih država i predsednika Venecuele Uga Čavesa, predsednik Srbije biće jedini šef države jedne evropske zemlje.

Kako je saopšteno iz pres službe predsednika Srbije, Tadić će u Tripoliju prisustvovati svečanoj vojnoj paradi, na kojoj će učestvovati i 26 pripadnika Vojske Srbije. U delegaciji predsednika Srbije biće i ministar odbrane Dragan Šutanovac, državni

izvršena je potpuna deblokada Lenjingrada.

 

"U jednom iz dječjih domova Kjubiševskog rejona desio se sljedeći slučaj.

Dvanaestog  marta  osoblje doma skupilo se u sobi za dječake da posmatra tuču dva štićenika.

Do tuče je trebalo doći zbog "principjelnih", dječačkih razloga.

Sukoba je istina bilo i do tada .., uglavnom zbog hljeba.

Drugarica Vasiljeva, upravnica doma, rekla je da je to najradosniji događaj u posljednjih šest mjeseci.

U početku su djeca ležala i u tom položaju počela su se i prepirati, a zatim su ustali i onda se desilo nešto do tada neviđeno - krenula je tuča.

Ranije bi zbog ovakvog nečega svi mi izgubili posao, a danas, ne da samo tuču mirno gledamo, nego smo zbog nje još i sretni.

Oživio je, dakle i taj najmlađi dio našeg naroda."

Anatolij Petrovič Griškijevič, vaspitač

.. ili, kako je sve lakse nego mucnuti sopstvenom glavom, makar i pogresno...

Evo, ima vec neko vreme, a bogami i duze, svi pljuju po kapitalizmu. Drvlje i kamenje na liberalnu ekonomiju, slobodno trziste, demokratiju, ljudska prava, istoriju, geografiju... Smetaju nam ujedinjene nacije, evropska unija, smejemo se pokretu nesvrstanih, preziremo arapsku ligu, gnusamo se cionisticke zavere u srcu Vatikana. Srcu su nam prirasle kvazi-revolucionarne-kvazi-intelektualne 'mislece' novokomponovane (i po koja starogradska) opoziciono-principijelne gromade koje redovno i nadasve konzistentno na sve te opasnosti modernog sveta ukazuju jos od svojih profesorsko-akademsko-lingvistickih dana.

Jedna od najvažnijih uloga - tako reći misija - skautskog pokreta je pomoć mladima da uče, saznavaju i tako se oblikuju u odrasle osobe. Kroz (evo još malo pa) četrdesetogodišnje bistvovanje u izvidjačkoj organizaciji, naučio sam mnoge stvari. Neke od njih su bile ključne za razvoj moje ličnosti: vera u sebe, sticanje samopouzdanja, veštine planiranja, odlučivanja, organizacije, dogovaranja... Izvidjaštvo je po svojoj definiciji i laboratorija koja omogućava da se iskuse mnoge stvari u sigurnom okruženju. Neke stvari su, opet, izgledale sasvim jednostavne. Jedna od njih je i spremanje pijanog šarana. No, doći ćemo do toga.