Za par nedelja će biti otvoren novi državni fond za lečenje teško bolesne dece u inostranstvu. Iako takav fond već postoji, zove se RFZO. Doduše, najavljeni fond će biti državno-javni. To znači sledeće: za prvi fond RFZO se odvajaju pare iz državnog budžeta koji se puni obaveznim plaćanjem poreza od strane građana smernih. Novi fond će biti državno-javni, što znači da će se jedan deo puniti kao i RFZO, novcem iz budžeta, dakle obaveznim plaćanjem od strane građana, a drugu deo će građani plaćati dobrovoljno. Jedino što niko ne pominje hoće li se taj dobrovoljno dati novac i dalje oporezivati, jer donacije su u Srbiji još uvek porezu podložne. Što znači da će građani za oba fonda em davati sve pare, em za novi fond i porez na porez plaćati.

Koliko god sitkomi nekima možda delovali trivijalno, puni stereotipnih likova i tema, površnih prikaza svih mogućih slojeva urbanog i ruralnog stanovništva, kao i plitkih i predvidljivih poruka, mnogi su odavno uvideli da bi ih trebalo shvatiti krajnje ozbiljno. Kako zbog prilično složenih političkih, ideoloških ili društvenih poruka koje se njima prenose, tako i u smislu formiranja nekakvog globalnog kolektivnog pamćenja, možda čak i više nego bilo koji drugi medij. Jer, popularna kultura je odavno postala glavni prenosnik ideja, po nekima i više nego što su to danas formalno obrazovanje ili umetnost. A opet, televizija je kraljica popularne kulture, uz sitkome kao nesporne kraljeve televizije.

Kralj Petar II Karađorđević

U dramaturškom (i faktografskom) smislu najveći gaf prve epizode je zanemarivanje događaja od 27. marta 1941, što je poražavajuće kako za nas, potomke antifašističkih demonstranata sa beogradskih trgova i ulica, tako i za čitavu srpsku naciju, koja je II svetski rat okončala ne na strani poraženih, već među pobednicima, u društvu antihitlerovske koalicije.

Opšta mesta, dugi, dosadni kadrovi, scenaristički klišei i bezočno zanemarivanje istorijskih činjenica neprijatna su iznenađenja, pogotovo ako se zna da je ceo TV projekat finansiran iz kase Javnog medijskog servisa Srbije.

Gost-autor: Aleksandra Pavićević

Oд тренутка када је теорија еволуције постала призната научна теорија, хришћански свет подељен је у два табора: еволуционистички и креационистички. Било је то време снажног духовног преокрета европске цивилизације који се дешавао на таласу друштвених, политичких и технолошких револуција које су карактерисале

 - o transplantaciji i donaciji organa -

Na svojoj poslednjoj sednici Narodna Skupština je donela odluke o velikom broju zakona i od svih izdvajam tri:

Zakon o transplantaciji organa

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva

i

Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja

Sve što znam o transplantaciji i donorstvu organa sa stručne tačke gledišta (osim čitanjem svih meni dostupnih informacija) saznala sam od dvoje novosadskih lekara koji se time bave - Zorana Miloševića i Jelice Alargić.

Sve što znam o regulacijama i uporednim pravnim okvirima koji se bave transplantacijama i donorstvom, saznala sam od predstavnika vlade (ministra Tomice Milosavljevića i njegovih saradnika) tokom rasprava na skupštinskim Odborima i u plenumu.

Čini mi se da naša javnost o temi transplantacije i donorstva još uvek malo zna i to je bio razlog zašto prostor za tekst o raznim informacijama o toj temi ustupam - Jelici Alargić i njenim koleginicama i kolegama iz "Donorske mreže".

Da sam ja neko ko se pita u DS, izbacio bih Borka Stefanovića jer on na poziciji potpredsednika stranke i ne sme da je razbija ili cepa. Čak ni u nagoveštajima. A nagoveštaja je bilo dosta. U jednom intervjuu Stefanović demantuje novinske napise da mu Jovo Bakić piše program i kaže da mu nije ambicija da cepa DS, a paralelno s tim Jovo Bakić u potvrđuje da piše Borku program i dodaje kako u budućoj Stefanovićevoj stranci neće biti mesta za sve, već samo za elitu. Sve liči na igru dobrog i lošeg policajaca. Jedino nije jasno koji je ovde dobar.

Ljudskost i intelektualno dostojanstvo jednog (svakog) društva dokazuje se i brani ISKLJUČIVO gestovima kojima se neslobodi gleda u lice i kaže joj se: "Ja se ne plašim"!

Stoga apelujem na sve koji rade u medijima da ovih dana od političkih zvaničnika u Srbiji zatraže odgovor na pitanje: šta misle o ovoj presudi i Putinovom totalitarizmu. 

Čik da vidimo odgovore!

Završna riječ Nadežde Tolokonikove na suđenju Pussy Riot

Na moju veliku žalost, ovo lažno suđenje je blizu standardima staljinističkih trojki. Dakle, mi imamo svog istražitelja, advokata i sudiju. I onda, šta više, ono što svo troje rade i kažu određeno je političkim zahtevom za represijom. Koga okriviti za performans u hramu Hrista spasitelja i za to što je protiv nas pokrenut politički proces nakon koncerta? Kriv je autoritarni politčki sistem. Ono što Pussy Riot radi je opozicijska umetnost ili politika koja se naslanja na forme koje je umetnost ustanovila. U svakom slučaju, to je oblik građanske akcije u okolnostima kada su osnovna ljudska prava, građanske i političke slobode ugušene od strane korporativnog državnog sistema.

SAŽETA VERZIJA:

Scabies je bila u pravu. Htedoše da me živu pojedu.

Ali, i ja sam bila u pravu. Ministar me branio.

A nije ni da se sama nisam snašla.

Konačno - ime mi je Branka.

OPŠIRNA

Da, tema je ... kako ono beše ... Da - "Zašto smo prsli od Španije?"  

Zato što se nismo oporavili od poraza prethodne večeri od Portugalije u sportu koji je za nas odavno više od smučanja. A onda smo sve nade opredelili, tako emotivno roviti, u košarku, da zacelimo rane od prethodne večeri. Tu odigramo (kao da je neko bajao) ispod svih očekivanja, a Špancima svaki bačeni šporet prođe kroz koš. Oni odigrali svoj maksimum, mi 40% svog potencijala. Slučajno? Ni slučajno. Vratilo nam se kolektivno nepoštenje. Jer: za sve to vreme zaboravljamo ono najvrednije, najiskričavije - naše devojke, odbojkašice, koje se večeras opet bore za zlato. Kako da ne budemo onako, generalno-sportski kažnjeni porazom u ovome ili onome? Ne bi bilo pošteno reći da nismo prizivali. To izokrenuto vrednovanje stvari vratilo nam se u obliku kazne za fudbal i košarku. Odbojkašice su vrh. A mi ne poštujemo tu činjenicu, nego pišemo, čitamo, ogovaramo, uzdišemo oko i zbog fudbala, najviše, pa zbog košarke ... Odbojkašice su opet onako neprimetno ispraćene na takmičenje. Da li je tako? Jeste. Svaka čast guranju lopte po livadi, svaka čast parketu i košarci, ali prioritet je ono što je sada evidentno uspešnije. I dolazi kao prvo po redu. U finalu smo. U finalu.  

...na parkingu ispred porodilišta na Zvezdari, dok smo Zorka i ja bile u poseti istom u okviru projekta "Mapa porodilišta":

Od ruke mu ništa ne rodilo,
Ni u polju pšenica bjelica,
Ni u brdu vinova lozica!

Epizio-gumo-tomiju ustranu, ostatak doživljaja vezan za posetu "mom" porodilištu bio je više nego ugodan. A imali smo i religijsko iskustvo. Odmah na početku!

Ovo vam je, verovali ili ne, nekakav, valjda, oltar, šta li, ne razumem se baš najbolje u terminologiju, nasađen na kasicu-prasicu u koju ljudi mogu da ubace, valjda, dobrovoljne priloge, šta li, ne razumem se baš najbolje u terminologiju, za spas duše, valjda, šta li. A ta karakondžula od oltar-kasice-prasice, e to vam je parkirano u prizemlju porodilišta, pored prostorije za otpust beba (vidi gornji levi ugao). Na to smo natrčale čim smo na glavni šalter došle, pre nego što se i javismo gde je trebalo. Posle pitasmo glavnu sestru šta je to, otkud to... a ona kaže da je nekom svešteniku pre izvesnog vremena "dodeljen" prostor u podrumu, za šta, ne zna, od koga, ne zna, zašto, ne zna.

Неки број људи не може да развије имунитет и поред вакцинације. Ја, на пример, немам довољан број анти-тела за мале богиње. Ти људи су заштићени такозваним „имунитетом крда". Наиме, они који су вакцинисани и развили су анти-тела не могу да буду носиоци вируса, а кад је удео таквих у популацији висок, око 95%, вирус изузетно тешко, готово никако, долази до оних чији је имунитет слаб или га уопште немају. Дакле, кључна ствар да би имунитет крда постојао је изузетно висок проценат вакцинације, идеално 100%.

Imbecilno do ludila! Pa gde se nalazi, od Kelta na ovamo, Beograd, prvoimenovan kao Singidunum? Na vodi bre lunetici! Na hridi ušća Save u Dunav. Na možda najlepšem mestu u Evropi i svetu! Beogradova silueta je remek delo koje odoleva i odolevalo je kojekakvim belosvetskim rušiteljima a sad se nađoše OVI, ne mogu reći naši jer nisu moji a nisu i većine od vas, da ruše i raseljavaju Sava Malu i savamalce, da bi u sprezi i uz finansijsku pomoć proverenih arapskih (mogli su da budu i neki drugi) lopina, usrećili žitelje glavnog grada skalamerijom koja bi bila ruglo i

- Zašto i mi ne uzmemo kredit kao baba i deda i kupimo nova kola? Ova stara se raspadaju.
(vraćamo se iz grada, noć je i pada kiša, a brisači se konstantno zaglavljuju, pa moram ručno da ih gurkam ili da se nadam rupi, onda se opet pokrenu...ništa ne vidim, počinjem ozbiljno da se brinem i rešavam da stanem sa strane dok pljusak malo ne umine)
- Zato što je rizično, mrmljam kroz zube i uzdišem.

Prvi deo drugog poluvremena Mundijala je iza nas…sa manje vise ocekivanim ishodom…tacnije potpuno ocekivanim. Iako je Chile igrao jedan od atraktivanijih fudbala tokom prvog dela turnira to je bilo manje nego potrebno da se cak i rezultatski tesko oprosti od Mundijala, na kome je sasvim finu epizodu imao. Meksiko takodje, s tim da je prilicno ostecen/pokraden. Slovaci i Japanci idu kuci kao heroji (za sebe); u Americi se fudbal ponovo (i dalje) smatra dosadnim sportom i tako ce biti do 2014 kada ce promene uslediti na dve nedelje dok se ponovo ne vrate kuci; Korejci se pridruzuju sunarodnicima