Pre neku godinu došlo bilo vreme da se sa porodicom zaputim put Grčke, na možda zasluženi a sigurno, preko potreban odmor. Onda se desilo nešto što me je zadužilo da napišem ovaj blog, mada, red je bio da ga napišem odmah. No, šta da se radi, tako ispadoh nekako da sam kao pravda, spor ali dostižan. Daklem, evo ga sad.

Kada 12. avgusta na otvaranju ovogodišnjeg Nišville jazz festivala, uz natčovečanske napore (i uz pomoć Strongmena) iznesemo na binu pretežak kraljevski tron i više od 200 kila žive mere aktuelnog kralja soula Solomona Burke-a, mnogi od nas zapitaće se zašto nijedna od američkih recept-dijeta bar malo

Budi primer za ugled

 ...

U anketi sportske redakcije BBC na temu ko će biti pobednik  finala Vimbldona, Mari ili Đoković, od 16 poznatih svetskih tenisera i sportskih komentatora čak 12 je tipovalo na Marija, svega trojica na Đokovića, a Navratilova je ostala uzdržana.

Skroz su na s pogreshno uchili!

 Mislim ne prichu, svi je znamo, nego tumachanje. Ono shto izvuchesh kao pouku, pa spakujesh u fijoku, pa se podsetish kad dodje momenat, kako vec funkcionishe ta manipulacija josh od malena. I onda ispadne da si pravilno usmeren-a nisi!

A evo, sve se uklapa. Mlada, dobra i sirota devojka, zivi negde na periferiji-dobro, dobro, tada su svi tako, rinta ceo dan bez perspektive i uvece se samo pruzi na krevet u maloj sobi, sa svojim jadom, brigama i umorom.

I onda shta, stigne taj poziv za bal, jer je to tako tada bilo i ona shvati trenutak

 

I kada su prepelice skoro gotove, obilno ih začinite bahatošću

Ima kod mene u komšiluku jedan mini market koji u žargonu zovemo Šupa. Nije to bezveze, stvarno je ofucana i štrokava i sve u njoj bazdi na buđ, a i prodavačice im se nekako utopile u enterijer, pa ne znaš od čega ti je veća muka – od njih ili robe kojoj je odavno istek’o rok. Dobro mesto za izbegavanje, al’ nekad ti lakše tu da svratiš, nego da šipčiš do grada i čekaš u beskrajnom redu sterilisanog mega marketa za kilo ’leba i litar mleka.

Onomad čujem da su promenili vlasnika i da je sad na mestu legendarne Šupe, jedan od onih slatkih porodičnih 

Pošto sam ustao u vrlo necivilizovanih 3.45h, u sam cik zore sedim u kolima pored pašnjaka sa tekunicama. Još je hladno. Ni tekunica nema - i one čekaju prve zrake sunca. Ja, doduše, ne čekam tekunice, već orla krstaša, da dođe na doručak. A krstašu je brojnost u Srbiji toliko opala, da se gnezda na prste jedne ruke mogu izbrojati - i da vam nekoliko prstiju ostane višak. Ali, ni od njega ni traga.

Budimir Ničić, dopisnik Glasa Amerike sa Kosova, nakon incidenta sa Bernarom Kušnerom u Gračanici. 02.03.2010. godine:

Lud li sam?
Šta se desilo videli ste. No comment, ali imam pitanja koja postavljam samom sebi.
Lud li sam?
Što sam iskoristio jedinu moguću priliku da tokom posete Kosovu, bivšeg šefa UNMIK-a Bernara Kušnera pitam o njegovoj eventualnoj umešanosti u trgovinu ljudskim organima, za šta ga optužuju mnoge porodice kidnapovanih Srba.
Lud li sam?
Što i sada ne razumem dilemu Kušnerove koleginice sa njegove desne strane, koja

Dragi moj ministre,

Dakle, ja sam u šoku. Apsolutnom i totalnom. Da se statistika pegla od vajkada, kako u svetu tako i kod nas - ma, to mi je jasno. Ali da mi peglamo statistiku tako da to svaka šuša koja zna da gugluje može da otkrije, e pa to mi je totalni šok, dragi moj ministre. To vređa inteligenciju. Morala sam uzimati šećera i vode da se povratim!

Evo šta vam je ova šuša juče i danas izguglovala:

- Dok godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta Batut tvrde da je u 2007. godini u Srbiji umrlo 0 (nula) porodilja, Gradski zavod za zaštitu zdravlja u svom statističkom godišnjaku tvrdi da su SAMO U BEOGRADSKIM USTANOVAMA (mada su porodilje iz unutrašnosti) umrle njih 2 (dve).

- Dok godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta Batut tvrde da su u 2004. godini u Srbiji umrle 2 (dve) porodilje, Gradski zavod za zaštitu zdravlja u svom statističkom godišnjaku tvrdi da je SAMO U BEOGRADSKIM USTANOVAMA (mada su porodilje iz unutrašnjosti) umrlo njih 6 (šest).

 

Noćas sam se vratila u bračnu postelju koja me potpisom i državnim štambiljom obavezuje već četvrt veka. Razlog izbivanja je bio više no egzistencijalno opravdan, jer se radilo o opstanku dve trećine moje dece, mlađi sektor. Pomenuti su došli nama, roditeljima

Teško je poznati život a slikati je lako treba samo započeti posle sve ide samo slaže se jedno na drugo i kada svršiš sliku vidiš da je na njoj šareno sve kavo u životu i da svaka istina ima dva lica.
Ilija Bašičević Bosilj

Posle niza izložbi koje su poslednjih godina održane u svetu (Venecija, Njujork, Cirih, Hajdelrberg) na kojima je Ilija Bašičević Bosilj izlagan zajedno s Pikasom, Kleom ili Klimtom, kao i nakon što ga je ugledni londonski časopis Raw Vision proglasio za jednog od klasika svetske art brut umetnosti u organizaciji ULUS-a i Fonda Ilija&Mangelos uz produkcijsku podršku Galerije O3ON-e u umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić od 10. do 31.oktobra biće održana velika studijska izložba Slike sa Ilijade, čiji sam autor i kustos.

Posedujući svest o slikarstvu svog školskog druga Save Šumanovića, takođe, budući da je od sina Mangelosa slušao i o Generaliću i u Jugoslaviji tada popularnom pokretu slikara seljaka, neznano kako 1957, u svojoj 62.godini i Ilija Bašičević počinje vlastite slikarske pokušaje. Za razliku od slikara naivaca sa kojima je često bio poređen, ili pak među koje je pogrešno svrstavan i sa njima izlagan, Ilija Bosilj umetnošću se nije bavio ni iz kakvog hobija. Kod njega nema nezgrapnosti ni prostodušnosti karakteristične za umetnost naivnih, niti je pak kao umetnik Ilija na bilo koji način bio protekcionisan od strane države. Naprotiv ─ do svega u svojoj umetnosti Ilija Bosilj došao je na najteži mogući način: slikarsku tehnologiju uglavnom je učio sam, baš kao što je i njegova međunarodna umetnička karijera došla kao splet (srećnih) okolnosti.

 Osporavano na najrazličitije načine, u više navrata čak izloženo pravom medijskom linču, Ilijino slikarstvo često je korišćeno i kao sredstvo za obračune s njegovim sinom Dimitrijem Bašičevićem Mangelosom. Sve je kod Ilije Bosilja bilo neobično i jedinstveno u tolikoj meri da je u vreme trajanja njegove zagrebačke izložbe, februara 1965.godine, on čak bio primoran da pred specijalnom (inkvizicionom) komisijom demonstrira sopstvenu slikarsku veštinu, odnosno da dokazuje vlastiti identitet i autentičnost svog dela. Na slici nastaloj tom prilikom autor je čak ostavio i natpis: Ovu sliku sam naslikavo pred Komesijom...

Danas mi javljeno da je Predah proradio. Nadam se da će i našoj Kleinemutter uskoro pozitivno rešiti zahtev, (ako ne reše, eto nas da pišemo žalbe), pa se valja malo opustiti.

Sutra, 16.09.2011. godine može početi jedan čudni rat. Taj mogući rat će biti borba jedne sile protiv jedne ideje. Tu se neće voditi borba za pobedu jednog ideala već borba za pobedu jedne mračne strasti. Ta stvarna sila koja je neumitna i jaka, probaće da bez žrtava postane stvarnost, za koju svi znamo da već postoji, ali nikako ne želimo da verujemo da je taj dan došao, kada će svi morati da se pokore pred mačem.

Već se najavljuje i termin izbora, a izborna kampanja je uveliko počela. Veliko je pitanje da li će se , kao svih ovih godina izbori dobiti ili izgubiti na prodaji magle o krupnim nacionalnim interesima ili konačno govorenjem istine i okretanjem konkretnim životnim pitanjima. Zato  ne bi bilo loše da stranke i političari razmisle da li će dobiti više glasova ako narodu kažu istinu ili ga i dalje budu zamajavali. To posebno kada je u pitanju Kosovo jer kako god urade rizikuju.

 Ako kažu da Kosovo definitivno nije u Srbiji izgubiće jedan deo birača, ako kažu da jeste i da će ga „braniti ako treba i ratom“ takođe  rizikuju da izgube jer narod zna da to nije tako.U suštini, narod na Kosovu je baš briga koja će stranka dobiti a koja izgubiti, za njega je važno kako će se njihov problem rešiti, a vreme je da se reši.

Upravo o Kosovu danas u intervjuima imamo stavove jednog  političara i jednog  analitičara, pa vredi analizirati i političara i analitičara.