Стари текст

Nesvakidašnja slika dolazi nam sa Wesser stadiona u Bremenu.

Često se znalo događati da su huligani znali maltretirati ostale navijače na tribini, no ovaj put su navijači Werdera bili ti koji su sa svoje tribine odstranili nacistički nastrojene navijače svog kluba.
Uz glasne povike 'Nazis raus!' (Nacisti van!) navijači Werdera iz Bremena skoro su linčovali pripadnike jedne neonacističke podgrupe, također navijače kluba iz Bremena tijekom utakmice s Bochumom ovog vikenda,prenosi Spiegel.
Huligane obrijanih glava specijalci su doslovce spasili u zadnji trenutak te

Dok zaštićeni rezervat Veliko Ratno ostrvo izgleda ovako

http://www.songofthepaddle.co.uk/forum/showthread.php?t=17812 ,

nedaleko odatle, treća reka beogradska - Topčiderska - izgleda ovako (foto: Sever Nagulov):

A

koautor  bloga: maksa

koji mi  je poslao navedeni test, znajući da volim da se bakćem mozgalicama i glavolomkama. 

"umolomnici"

 Da bih  zavarao trag onima koji bi gugl prečicama da "požure" do rješenja, neću spominjati o kojoj firmi, koja  kandidatima za posao postavlja ovako freaky heJvi pitanja, je riječ. A i sam prevod sam malo odbukvalio od originala.Ovo je moj izbor 5 od 10 pitanja sa pomenutog testa. Ostala možemo da razmotrimo kasnije kroz komentare.

Naravno, suština i težina zadataka  je ostala netaknuta. No, da mi skratimo priču i krenemo sa testom, vremena će vam ionako trebati ... podosta :

(најмамљивија ствар на овом Свету је . . . . његова пролазност)

Брауново кретање копирајући, усмери ми ево одскора, мили Газда, надасве у одлукама практичан, моје радно лутање по Србији (наново) у Таково јер приводи се вишегодишњи путарски посао крају,па је ред ( како додуше и уговори прецизирају) резимирати урађено.

As much as the city is being held in the grip of Nature and the adamantine grip of her snow, so do I - after having resisted for several days - feel inexorably pulled into the Snow Trap. I have to write about the snow. I do not WANT to write about the snow! I rebel against its banality in subject matter! I push against its encroaching walls!

Yet here we are....

Snažan je bio medeni miris procvetalih nešpula, koji mi je golicao nozdrve, kad su me uhvatili za ruke između sebe, i poveli u sumrak.

- To je Venera, ili večernjača...ili zvezda Danica, odgovorio je moj otac,  - više ćeš o njoj učiti kasnije.

Govorili smo još puno o svemiru, zvezdama i suncu. Mama se  samo zadovoljno smeškala i ćutala. Odjednom je stala i čučnula ispred mene, popravila mi mašnu u kosi i kragnu na haljini, stegnula me u svoj slatki zagrljaj, odmakla se od mene, i gledala me pogledom kojim se uči ljubav.

Uoči šestogodišnjice smrti pokojnog premijera dr. Zorana Đinđića, odlučio sam da postavim jedan moj stariji tekst u nešto izmenjenom obliku.

Približavajući se šestoj godišnjici od njegove smrti, stiče se tužan utisak da je naša zemlja prilično udaljena od vizije i puta koju je on imao za nju. Nije to više Srbija reformi, promena, čiji je politički kurs jasno trasiran prema evrointegracijama - „na dobrom putu", već Srbija koja je postala žrtva tromog i rastrzanog političkog organizma sa jedne strane, egocentričnog nacionalnog zanosa i frenetične retorike sa druge, u konstantnom raskoraku između vizije i praktičnih dela.

koji je počeo danas i traje do 8. juna. A vi?

          Pokušavam uporno da zamislim jednu situaciju. Jednoga dana u dalekoj budućnosti, dalekoj i ne verovatnoj, sedim na promociji svoje knjige (šbb-kbb, dakle), i na tu su me promociju verovatno naterali da dođem jer su mi književne promocije po pravilu veoma neprijatne, i neka sam na toj promociji, recimo, trezan (to bi mi bio prvi put da trezan pričam o svojoj prozi). Dakle, smeškam se i odgovaram na ona

    Milena, lepa i hrabra  devojčica, duge crne kose sa pletenicom i crvenim obrazima,  volela je neobične  igre kojima je dokazivala svoje straplejnje, istrajnost  i odlučnost, gotovo redovno birajući mene za rivala, odnosno saigrača. Šezdesetih godina prošlog veka  nije bilo igračka iz prodavnica  ili  su se  čuvale na ormanima i kredencima, a dolaskom gostiju oživljale bi na kratko  u dečjim rukama. Zato smo znali da napravimo lukove i strele, drvene puške, praćke, lutke od kukuruzovine i blata, lopte krpenjače...ipak, najlepše igre bile su  u prirodi i sa prirodom.

Nisam planirao ovaj post, al sam se,  na insistiranje pojedinih bloger putem pp, a posebno zbog samih utakmica druge runde PO-a, iznebRuha samoodlučio na taj korak. Skuckah ga jutros iz ruke, na prvu, a pun sadržaj  blogeri će mu već po tradiciji uobličiti  komentarima...

Davno je to bilo, kada sam vozio bubu dvajes i kusur godina staru sto mi kupili mama i tata za odlican uspeh na studijama. I primerno vladanje, naravno. Cim zahladni, buba nazebe, pocne da kasljuca, da se trese i mi pravac kod Tomice. Buba onako pod kasljem, obuvena u stare letnje gume zanosi dupe u krivini kao klinka na stiklama. Obojica kasnimo "samo" sat vremena i otvaramo radnju u 10. Unutra ladnije nego napolju. Ukljucujem reso i pravim kafu