Ovo nije blog o "kokainskom slucaju Biljane Srbljanovic" - takvih vec ima vec (vise) nego dovoljno. O tome sam vec nesto malo rekao kod  Ane Radmilovic. Ustvari opisao dva slicna slucaja iz Nemacke i rekao da bi si o tome pisalo u svakoj zapadnoj zemlji i o svakoj javnoj licnosti.

Pa sam se danas prilicno iznenadio kad sam video da se to skoro nigde ne pominje - bar ne u onome sto bi se moglo nazvati mejnstrim mediji. Ok, znam mnogi ce reci: ma to je tracarenje, srpski mediji se ne bave takvim pitanjima nego samo bitnim stvarima. Mozda bih takvo objasnjenje i ja "progutao", ali mi onda upade u oci da je na mnogim naslovinim stranicama "ozbiljnih medija" udarna vest "Ceci skinuta narukvica". Hm, ako to nije tracarenje sta je onda?

Prerano pisem ovaj blog jer niti smo jos zvanicno postali kandidati, a jos manje da smo postali clanovi EU. Ali nekako imam potrebu da napisem par reci o tome sto ce, bez obzira na svo kocenje domace elite (one PROTIV, ali i one ZA), Srbija ipak nekako da se primakne korak blize ovoj "porodici".

Igrom slucaja zivim u drzavi clanici EU, ali i u drzavi u kojoj je opozicija prema EU takodje mozda najsnaznije izrazena od svih zemalja clanica, barem dok Srbija ne udje skroz. Naravno, rec je o Velikoj Britaniji. Protesti i zamerke Uniji se krecu od imbecilnih da ne smeju banane i krastavci da budu zakrivljeniji od evropskih propisanih precnika, do ozbiljnih od kojih je poslednji primer sprecena ekstradicija radikalnog imama Abu-Katade u Jordan, koju je odobrio britanski vrhovni sud, a zabranio evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

Polemika je velika, zestoka, konstantna.

Počev od 1. novembra odbrojavamo sitno do Londona 2012. Mereno u danima spustili smo se na trocifreno vremensko rastojanje do najvećeg sportskog događaja koji će se na planeti desiti u narednoj deceniji.

U Srbiji politički obojenih e-peticija gotovo i nema, ali zato e-peticijaši zahtevaju skejt-park u Odžacima i Kraljevu, pivski festival u Babušnici, normalan vikend u Sremskoj Mitrovici, uvođenje slovenske mitologije u srpske škole, da Batajnica bude opština, a "Dubioza kolektiv" dođe na Apatisnke ribarske večeri, da se skine zabrana prodaje alkohola posle 22 h, a bojkotuju turske serije, nošenja krzna, smanji cena autobuskih karata za Beočin i pokretanje Srpski svemirski program radi osvajanja univerzuma.

Četiri jahača Apokalipse su četiri mitske figure i pojavljuju se u Bibliji u šestom poglavlju Otkrivenja Jovanovog. Stihovi opisuju 4 jahača i konja, od kojih svaki predstavlja jedno zlo, i koji će se pojaviti na Zemlji na dan Apokalipse, nagoveštavajući smak sveta.

Četiri jahača predstavljaju neizbežna zla koja se pojavljuju kako ljudi na Zemlji gube humanost i odlike ljudskosti. Oni su prve četiri od ukupno sedam zapečaćenih poruka.

Gel, Yine Gel !

Ne olursan ol, Yine Gel !

İster Kâfir ol , ister putperest ol, ister Mecusi ,

İstersen yüz kere bozmuş ol tövbeni ...

Yine gel ! Bizim dergahımız

umutsuzluk kapısı değil;

Umut kapısıdır. Yine gel...

MEVLANA

Dođi!

Dođi ko god da si,

ne mari i ako si nevernik,

1) Deridin iznevereni testament

U pretposlednjem broju NIN-a imao se pročitati zanimljiv feljton, odnosno prevod teksta „Arhivska groznica“ (Archive Fever) T. Bartleta (inicijalno objavljen 20. jula u magazinu The Chronical of Higher Education) u kojem glavne uloge igraju pokojni francuski filozof Žak Derida i Dragan Kujundžić, profesor slavistike na Univerzitetu Floride u SAD. Rečeni profesor Kujundžić bio je dugogodišnji Deridin kolega na Univerzitetu Irvajn (SAD), što je informacija od eventualnog interesa za poneke belosvetske univerzitetske uposlenike, ali

                               пиши одабрано и.... не очекуј аплауз ( Аn English proverb)

инстиктом блогер аутора постирани текстови им се напросто сортирају по сродности имајући на уму да састав мора имати полазну полемичку идеју (но да јој не недостаје и трачак духовитости) коју даље треба подупрети са каквим, потенцијалним читаоцима, препознатљивим примерима, али свакако прихватљивим и за оне не баш вичне рекоиграма аутора, но једно је јасно, да најбољу блого прођу имају текстови срочени на основи актуалних друштвено-политичких догађања.

ukratko - zato što je bila siromašna i zato što je, sudeći po onome šta je pisala, tome bila sklona.

pre oktobarske revolucije pripadala je sloju kojem je gotovo sve bilo dostupno. pisala je pesme, čitala ih na sedeljkama, večito zaljubljena. tada je napisala, radujući se revoluciji, kako je samo "izvesnost nadolazećeg rata spečava da izvrši samoubistvo". napisala je ’’ja jedino u vatri pevam!’’, ’’kad bi samo izbio rat, kako bi život postao uzbudljiv, treperav, iskričav! tada bismo mogli živeti, tada bismo mogli umreti’’ i ’’nema pesnika bez ljubavi

 ili Srećan nam Dan državnosti

Sram vas bilo sve vas koji optužiste Olivera Antića za učestvovanje u aferi Indeks.

Srbija časnijeg nema, po čojstvu, junaštvu i poštenju -- da ima, bio bi predsednik komisije za odlikovanja. 

Pravo je samo u bunar, reče moja baba -- i umre. 

P. S. Svaka čast i čestitke odlikovanima!

Tekst objavljen u današnjoj Borbi: http://www.borba.rs/content/view/3344/123/

Nasekirao me ministar zdravlja Milosavljević. Baš, baš me nasekirao. Kada me je prvi put pozvao na razgovor povodom Peticije kojom se od njegovog ministarstva zahteva da disciplinuje zaposlene u porodilištima, da osavremeni zastarele i nehumane protokole za porođaje i da se aktivnije bori protiv korupcije, delovao mi je iskreno, pun entuzijazma, spreman da čuje "glas naroda". Hvala Bogu, mislila sam, što institucije sistema više ne služe

            Odavno mi se po glavi mota ova tema. Ne bih je vezao isključivo za ekonomske i privredne probleme. Ideja profita lako se može proširiti i na odnose među ljudima, na osećanje moći, emocija, raznih vrsta zadovoljstava uostalom. Ima ljudi koji mogu unazad da ocene svoj dotadašnji život pojmovima kao što su profit ili totalni gubitak. Ne bih išao toliko daleko, ali ne mogu da se otrgnem od osećanja da je i izraz „biti na svome" nekako izmišljen kao svojevrsna  psiho-ekonomska uteha.

            Šta danas u Srbiji uopšte znači

Ovaj bi trebalo da je moj! Dan mislim. A vidi kakav je. Beo i siv. Volim ja tu kombinaciju, ali u autfitu.Ne u ovom autu sad napolju- tu mi treba barem malo zute, one od gore shto greje i rastvara tmurne valere.

Da je chovek predvidjen za minus, valjda bi drugachije izgledao, kao pingvin npr, ili bi barem imao krzno kao medved i uvecane lojne zljezde da se uredno vaksuje kako bi preziveo. Lepo priroda uredila, kad postane aprijatno, a ti brate preselenje na plazu ili pecinica pa pajkish, dok se stvari ne povrate na podnoshljivo.

Dobro, secam se i boljih ovih mojih dana, na plazi,

Bilo je oko 30 učesnika (uključujući i prvu blogersku lastu :), posmatrano je 18 vrsta ptica, a najbolje su bile vodomar, koji se neprestano pokazivao, svaki čas proletao, lovio, pa čak i dva vodomara koji su se jurili nad vodom; i mladi belorepan nad Ratnim ostrvom, koji je malo kasnije, kod kule Nebojše, iz Save izvukao i ribu!