Dnevni list "Danas" je juče objavio neke moje odgovore na njihova pitanja o odnosima Srbije i Kosova. I B92 je preneo moje odgovore, tako da su mnogi, na sajtu B92 komentarisali to što sam napisao. Iako sam odgovorio na neke komentare, mislim da nije lako reći sve u samo nekoliko rečenica, i zbog toga želim ovde da dam šire objašnjenje onoga što sam rekao.

Evo već treći dan za redom stavljaju ruž na svinju, a svinja tvrdoglava pa je još uvek svinja. Prvo ministarka na RTS-u, pa glavni sudija na RTS-u, pa predsednik na RTS-u doduše stidljivo, pa evo večeras i glavni političar koji je očigledno žario i palio pri izboru sudija u Utisku nedelje. Imam samo jednu reč: strašno.

Mislio sam da sam bušizam ostavio u Americi i da u međuvremenu i tamo izumire. To potpuno odsustvo logike, razumevanja problema, savesnog postupanja, razumevanja potrebe za transparentnošću, suštine demokratije, checks and balances. Cilj je izgleda da prođe svinja. Sa malo ruža. Sve, sve, samo da ne bude transparentno. K'o zmija noge.

Ovaj izbor sudija je nešto najgore što se desilo u Srbiji otkako sam se vratio. Ne za sudije, već za nas građane, poreske obveznike. Evo i zašto. Treći put.

 ps. ja od kad znam za sebe sanjam da letim. ovo je, uf, totalni svrs:)

Možda niste primetili ali ja i kolega Krkar vas driblamo blogovima naše drage gošće - mlekac.

Ovom prilikom nešto sasvim drugačije - tema je ne mešaj se u moje štipaljke!

mlekac:

 Kao i svi naivni belci, dugo sam smatrala da, ako nekom kažem da nešto uradi i dobijem odgovor „Ee, mma!“ (Da, gospođo), to znači da će ta stvar biti i uradjena. Naravno, nije bilo tako. Godinama

ВРЧ СВЕТОГ ЂОРЂА

Блокада је затекла речни брод Јајце на везу у Рушчуку, при истовару робе. Неколико дана су дизалице истезале своје дугачке вратове од утробе брода до великих магацина на обали, а онда је брод одвучен на сам крај луке, у устајалу воду где је већ рђало неколико напуштених шлепова и стављен под полицијски надзор.

Idem tako ja, hodam, gledam sebi pred noge, kad gle, dinar, sjaji se tek iskovan! Sagnem se, uzmem ga, pomislim sreća! Ko zna kad i gde sam to čuo i od koga ali se držim toga. Nekada, kad je bilo love do krova, prebacivao sam ga preko levog ramena ne osvrćući se, kao, doneće mi još više sreće. Sada ga turim u džep i nastavim da hodam. Nisam prešao ni deset koraka a ono ispred mene stotka! Osvrnem se, možda je nekome ispala, da vratim. Ništa! Oko mene ni mačeta. Podignem stotku i stavim je u novčanik, valja se. Nastavim ka Savi ali glavu ne podižem.

Uvek sam mrzeo muški šovinizam. Veliki švaleri i muškarčine koji posle raznih bajki ispričanih u trenutcima oduzetosti alkoholom, odlaze kući i svoju nemoć ispoljavaju bilo nasiljem, bilo kurčevitim ćutanjem. A iza svega je  zapravo stajalo  ogromno nerazumevanje funkcionisanja ženskog mozga. Zato sam posle 30-te godine života počeo da shvatam izreku “ Zrelost muškarca se određuje time, kojom glavom razmišlja, donjom ili gornjom”.

Da, ovu prvu rečenicu izgovorio je Isus za vreme poslednje večere na onaj Veliki četvrtak, a ovu drugu mogao je da doda, sudeći po istraživanjima braće Wansink, Craig i Brian.

Sigurno ste čuli za Ig-Nobel nagrade, nedavno je i Jeremija pisao o njima ( izvini Vojislave, stari nick mi bolje paše u ovom postu, he,he...). To su one koje se daju za istraživačke studije onima koji istražuju uticaj kantri muzike na samoubistva, zašto nema glavobolje u detlića, kako pacovi ne razlikuju japanski od dutch-a kad se oni govore unazad, i ob-la-di ob-la-da, life goes on. Ova braća kanda pretenduju da uđu na listu za dodelu.

Prema pisanju Sportskog žurnala, predsednik Teniskog saveza Vojvodine Milan Jerinkić je najavio da bi novi predsednik TSS mogao da bude ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić koji već obavlja jednu tenisku funkciju. Jeremić je prvi čovek Unije teniskih profesionalaca.

Izgleda da su za marketare svih boja i uzrasta stigla neka bolja i berićetnija vremena. Jer konačno je, po svoj prilici, došao kraj svim onim bezličnim ispitivanjima javnog mnjenja, prelistavanjima hiljada krajnje neinspirativnih anketnih listića, beskrajnim preturanjima po terabajtima korisničkih podataka skupljenih po društvenim mrežama i reklamnim banerima rasutim po internetu, ili, daleko bilo, organizaciji neretko prilično neinformativnih fokus grupa. Naime, klasičan marekting izgleda da već uveliko ustupa mesto jednoj potpuno novoj disciplini - neuromarketingu. 

Ovo je post kojim Ms Milić izražava podršku Povorci ponosa, ali i načelno naravno, i svim aktivistima, grupama i pojedinicma, javnim i anonimnim, GRAĐANIMA koji se zalažu za NEDISKRIMINACIJU, za jednakost ne samo pred zakonom već i u društvu. Ms Milić u njemu iznosi neka svoja razmišljanja, postavlja pitanja i daje par predloga.

 Potpuno mi je nebitno ko je organizator, ko nije, ko se povukao, ko ne. I jedno i drugo je sasvim legitimno. Svaki pokret je užasno široka i amorfna stvar bez ikavih „unutrašnjih obaveza ili pravila“ šta i kako. Pokret dakle, ne koalicija. Svaka rasprava u našoj javnosti povodom održavanja Povorke ponosa koja kao argument protiv ima razmišljanje tipa „ma ni oni nisu saglasni“ je bespredmetna. Kao da su u pitanju roboti a ne ljudi i organizacije sa razlicitim ciljevima, strategijama i taktikama.

Prvi put sam za Bitlse čuo u periodu detinjstva kad se postavljaju pitalice ko je najbolji na svetu. Ko je najbolji fudbaler na svetu, odgovor: Pele, koji je najbolji auto na svetu, odgovor Rols Rojs, koja je najbolja grupa na svetu, odgovor Bitlsi. Pelea sam preko TV-a lično ispratio u penziju, a i dan danas pamtim trenutak kad sam ispred sebe po prvi put u životu video pravog Rols Rojsa.

 Najjeftiniji Beatles antikvitet, razglednica štampana u Nemačkoj '60-ih

Kada sam kupio prvu gitaru