Ovog proleća je ustanovljeno da prokišnjava krov na terasi, onoj velikoj, nazad, što gleda u baštu. B. je našao majstora da sanira štetu, ali kad je već majstor tu, smatrao je moj muž, ne bi bilo loše da izvrši neke "male" promene, koje su ispostavilo se, bile sve, samo ne one neodložne prirode, kako sam ja mislila, i kako je meni objašnjeno, onoj koja po njegovom mišljenju, od kako je počela kriza u džepovima gaji kobre, i

Da ja jesam za, i glasaću za Sašu Jankovića. Pouzdano znam da se Saša nije nadao ovolikoj podršci kada je ušao u kampanju. Nije to bio odraz neiskustva, to je bilo realno sagledavanje činjenica koje govore o medijskoj blokadi i spremnosti da se shvati izreka da se „vlast i duša najteže ispušta“. Ali kao što obično u životu biva „čovek snuje bog određuje“, ogromno nezadovoljstvo koje je izazvano lažima i populističkim izjavama akutelne vlasti, personifikovanim

 

 

 

 

 

 

 

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

9-23. juli 2012

 I -- Tamo gde se rodio Čehov

Šolohovljev Tihi Don sam čitala davno, još u gimnazijskim danima, i teško da bih sad bila u stanju da se prisetim bilo čega osim okosnice glavne radnje, ali zbog te knjige prati me osećaj nečeg veoma velikog i važnog u vezi sa Rostovom na Donu. Sve mi se čini da tamo treba, da naprosto mora da mi se desi nešto sasvim posebno.

Ко се ових дана одлучио на грађанску непослушност и игнорисање покушаја да се из удобности фотеље освојене медијским манипулацијама одређује људско право на слободан избор дестинације за летовање, па тако непослушан отишао у Грчку сем мора, гироса и воде у флашама имао је прилику да се суочи и с причама о државном банкроту и реком људи која бежи на север. О овом другом феномену бих сада, феномену који постаје све видљивији и онима који протеклих нису ишли колима иили аутобусом за Паралију, сасвим је довољно отворити очи близу железничке станице у Београду.

 

Lud je grad taj Berlin. Glavna ulica se zove Unter den linden. Pod lipama. Umjesto Getea ili Direra, Fridriha II ili Bizmarka, umjesto Kanta ili mog favorita Baha, glavna ulica je ponijela ime tamo nekih lipa. Koje i dalje ponosno stoje i mirišu. I cekaju našeg Mugija. Da ih posijece. Kao što je Katalonac, mag operske režije Kaiksto Bieito, isjekao Armidu, poznatu

Gost autor : Justin Bieber

Kad sam konačno sela (u stvari legla) za tastaturu shvatila sam da ne znam ni odakle da počnem, ni čime da završim, da nemam nikakav koncept i da ću vrlo verovatno skliznuti u nekakvu patetiku i žal za mlados` a da neću uspeti da zaista prenesem nekakvu emociju, a nekmoli korisnu informaciju.

Pošto su mnogi od vas redovni posetioci B92 bloga i sajta, mnogi od vas su čuli za hrabru devojčicu po imenu Katarina Kranjc, pošto je B92 bio glavna medijska podrška akciji a informacije o akciji ste mogli da pratite na Humanost.org sajtu. Kako kažu Aleksandra i Ruška, dve najzaslužnije osobe za akciju za Kaju, najveći doprinos sakupljenom novcu u iznosu od oko 130 000 evra pripisuju Internetu. Samo preko banera na B92 sajtu je došlo preko 20 000 hiljada poseta na njen apel. Njeni baneri su imali 10 puta veći broj Click-thru ratio (broj prikaza banera/klika) u odnosu na druge banere. Za pomoć su se javili ljudi iz raznih krajeva sveta.

Devojčica je doživela tešku saobraćajnu nesreću, na nju je naleteo automobil. Za život se borila nekoliko meseci i imala je operaciju. Već mesec dana je u Beogradu, sve više i više napreduje, i stanje joj je stabilno. Predstoji joj još jedna operaciju u avgustu, isto u Londonu.

Katarina Kranjc je vedra devojčica, puna optimizma kojim zrači, a uz to je po rečima njenih najbližih vrlo hrabro sve podnela što joj se dešavalo (nije ni čudo ako se zna da je u horoskopu Strelac/Lavica). Video intervju sa Katarinom i njenim najbližim je jedan od prvih video intervju na prvom domaćem i regionalnom video podcasting sajtu Razgovori.com To je, zapravo, prvi video blog na ovim prostorima.

Preporučujem da svi zainteresovani pogledaju ova dva video intervjua kako bi se dodatno upoznali sa Katarinom i celokupnom akcijom.

Piše: Rodoljub Šabić

 

Često se, tražeći pomoć i zaštitu prava građani obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i povodom stvari koje su van njegove nadležnosti. Može to i da prija kao izraz poverenja u instituciju ali je uvek i "teret", stvara nekakvu obavezu da se odgovori, da se uputi na relevantne propise ili na "adresu" na kojoj bi pomoć trebala da se dobije.

Te situacije, uz ostalo, uvek otvaraju pitanje (ne)obaveštenosti građana i o elementarnim pravima koja u određenim situacijama imaju. To i učestala

 

 

Moje dete u Beogradu gledalo neke cudne reklame i odlucila cvrsto i neopozivo da za novogodisnje/bozicni poklon dobije neku pticurinu, kao neki papagaj koji ponavlja sve sto mu kazes i jos zna da umiljato frkne kad ga pomilujes po ledjima. Jao, koliko sam je samo ubedjivala da ne kupimo cudoviste u Beogradu i ne provedemo 10 sati u kolima sa plasticno/pernatim stvorom koji ponavlja (naravno preko nekog softvera) sve sto mu kazes. Mnogo sam se trudila. A bolje je da sam odmah kupila monstruma i da sam ustedela nekoliko sati prijateljskog ubedjivanja. I sve je bilo uzalud. I price da ljudi treba da se druze sa zivim stvorenjima i da je bolje ici i gledati ptice u prirodi i da ih je cak bolje gledati u nekom vrtu. Da su sve to izmisljotine za uzimanje jadnim rodteljima para...nista nije vredelo - ptica tacnije pticurina i tacka.

Onda sam okrenula da moje sestogodisnje dete ubedjujemo kako je ovaj svet ocigledno otisao bestraga kad se ljudi druze sa plasticnim zivotinjama na baterije, da se ljudima prodaju kojekakve gluposti da se zadovolje njihove potrosacke fantazije. Onda sam u kolima drzala predavanje o tome kako se slikaju pusta ostrva u sred Kariba i mame nesretne ljude izmucene hladnocom, radom i krizom u svetu da izruce poslednje pare nekoj agenciji i vrate se sa najdosadijeg odmora u zivotu gde su samo lezali na +45 stepeni i glumili kako im je lepo.

 

Did you read the Book?

The Book is not available yet. It is the subject of conjecture and wild surmise. The Book began eight years ago. The words are written. The pages, however, are as yet unassembled, unordered, and unbound. What is the Book? Who has the Book?

And will it cure my bunions?

U sitne noćne sate ljubav mog života mi je gurnula lakat u usta. Uzvratila sam kolenom u levi bubreg.

- Dragulju moj, da li bi se malo makla ka kanti za đubre?

- Naravno da ne bih, smislu postojanja mog, trule ljuske od krompira su mi već u kosi.

- Ti za koju srce moje kuca, ubiše me tablete za pranje sudova, prosule su mi se pod leđa.

- Znam gospodaru emocija mojih, ali sifon mi udara u krsta.

- Sunce neba mog, ne bi li mi ipak mogli da spavamo u našem krevetu, umesto pod lavaboom?

- Ne, ne bi mogli, mužu i gospodaru moj, tamo već spava pas.

- Zvezdo oka mog, a kako stoji stvar sa njegovom korpom?

- Odlično, jedino zlato moje, tamo hrče mačak.

- Dragocenosti moja, a balkon?

- Mišiću moj plišani, tamo su već kiseli kupus i pingvini.

- Lahoru mirisni, a kauč?

- Lepoto moja oči zaslepljujuća, tamo je druga mačka.

- Onda ništa, ljubičice moja plava, samo ako bi ipak mogla da mi izvadiš svoje koleno iz krajnika...i pazi, curi ti jogurt za vrat...

sa neprijatnim političkim protivnikom

Staro je pravilo da nema i da nikada nije ni bilo heroja bez dostojnog suparnika. U stvari, heroja verovatno nikada ne bi ni bilo da se pre njih nisu pojavljivale raznorazne nemani i ale, koje su izazivale sudbinu, ali i heroje da im izađu na crtu. Sad, izgleda da i u politici, kao i u bajkama, junaci i aždaje na određeni način ipak neretko i idu zajedno, opravdavajući međusobno postojanje, a, opet, i hraneći javno mnjenje suprotstavljenim stavovima, na kojima svako od njih može da poentira u očima svojih birača.