Živela sam na Krfu, negde do 2000. godine. Jedno od najlepših ostrva Mediterana, složiće se mnogi. Mesto gde su snimljeni najpoznatiji filmovi grčke kinematografije, ali i mnogi britanski i američki naslovi... Nekada prestižna destinacija grčkog i svetskog džet seta, a u poslednje vreme još jedan od sinonima jeftinog turizma... Prelepa scenografija istorije, te par vrhunskih hotela, podsećaju na slavnu prošlost. Nekada su na ostvrvo dolazili Marija Kalas, Aristotel Onazis, Elizabet Tejlor, Melina Merkuri, Đina Lolobriđida, Rudolf Nurejev, Albano i Romina, ali i Lord Bajron, Lorens Darel... Svoje kuće su na ostrvu imali Anjelijevi, Sofija Loren, Fredi Merkjuri... Na Krfu se venčavala Džoan Kolins, i mnogi drugi...

урадио сам свој први домаћи

Nizom spomenika iz različitih epoha smederevsko Staro groblje predstavlja jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu. Najstariji i najvažniji među njima je crkva Uspenja Presvete Bogorodice, sudeći po materijalu od kojeg je sazidana, podignuta u XV veku, najverovatnije istovremeno sa zidanjem smederevske Tvrđave, i to kao grobna crkva tadašnjeg mitropolita Atanasija. Ovu tezu potvrđuje i živopis nastao nešto kasnije, krajem XVI i početkom XVII veka. "Osim što je svedočanstvo naše srednjovekovne prošlosti, Staro smederevsko groblje sećanje je na ljude i događaje koji

Kraftwerk je nemacka pop grupa koja je zaduzila savremenu muzicku scenu zahvaljujuci nekoliko zaista revolucionarnih ambuma koji ne samo da su pripadali razlicitim muzickim pravcima vec su i mnoge muzicke pravce i sami osnivali.

               Događa se ponekad da joj se dan prosto zgruša među prstima kao letnje mleko u plavoj šerpici na tufne i umesto da teče i peni i miriše, cepa se na mlitave krpe sa kojima ne zna šta bi. Ili joj se razbije u paramparčad izbačen iz ravnoteže nečim naizgled sasvim nevažnim, pa silno vreme mora da provede prebirajući krhotine u besmislenoj nadi da se mogu zalepiti jednim iznuđenim osmehom.
               Katkad se jednostavno zgužva do neprepoznatljivosti, poput odbačenog staniola i nokti joj se umore od pokušaja da ga ispravi i dovede

Muzika je čudo. A pevanje magija.

U to sam uvek verovala, isto onako postojano kao što sam žalila što ne umem da pevam. A ne umem. Ne umem ni da potrefim ton, ni da uhvatim melodiju. Prosto ne umem. Pokušala sam (na žalost bližnjih) dovoljan broj puta. Posledice koje moja deca verovatno i dan danas trpe zbog dramatično pogrešnih melodija uspavanki kojima sam ih s ljubavlju obasipala, verovatno su trajne i nepopravljive. Na kraju, bila sam prinuđena da prihvatim da pored vožnje automobila, kupovine odeće i pijenja kafe sa komšinicama, ima još jedna stvar koju "svaki normalan

bez veze

dođe mi se vratim 

tamo su brda, lepši vazduh (ok obogaćen uranijumom, al se noću lepše spava)

znam, nisam normalna

možda sam u šoku i ne rasuđujem najbolje 

jes' bilo je grozno, 

sad je baš super grozno na severu - taman za jednu seriju  tekstova o tome kako, zašto i koliko je grozno.

(i kud sad da odem kad je najzad počelo nešto da se dešava) 

ok, nije normalno reći "najzad" kad je sranje. a sranje je. i tek će bude

i o čemu ja da pišem sad, u beogradu,  koji me je već smorio 

smorio

Moje juče nestaje, a moje sutra je neizvesno, pa za šta onda živim? Živim za svaki dan. Živim za sadašnji trenutak. Zaboraviću današnji dan, ali to ne znači da današnji dan nije važan, kaže Alis, u romanu i filmu  „I dalje Alis“.  Naime, Alis, profesorka lingvistike, je obolela od rane Alchajmerove bolesti koja ubrzano napreduje i poništava i njena sećanja  i nju kao ličnost.  Kada bi, kao Alis, bili primorani da, u desetak rečenica  u memoriju svog računara, zabeležimo ključne događaje iz svog života, dakle, one  koje  nikako ne smemo da zaboravimo, šta bi upisali? Naravno, mnogi smatraju da su svi događaji iz njihovog života toliko značajni da ne bi  mogli da stanu  ni u višetomni roman. Međutim, popis sećanja ne sme da bude opširan, svega  nekoliko rečenica,  koje ćemo čitati više puta dnevno i koje će nam poslužiti  da ne zaboravimo ono što smo nekad bili i šta danas jesmo. Dakle, neka gedankeeksperiment počne odmah, ne treba čekati dijagnozu. 

Danas nisam bio na ulicama Beograda pa ne znam. Večeras jesam bio na tim ulicama, ali opet ne znam. Gledao sam televizijske programe uglavnom i zato mogu jedino njima da kažem – svaka čast.

Dakle, svaka čast:

-          snimatelju Studija B što je u onolicki objektiv kamere uspeo da smesti onoliki stomak ministra za ljudska i manjinska prava dok je pozdravljao učesnike Parade

 -          Prvom programu RTS-a što je junački izdržao da ne prekine seriju Diznijevih crtanih filmova i makar tzv. „kajronom“ izvesti o milim

Gde je granica između lova i orgije ubijanja?

I 18 dana po slanju upita uspavanom Ministarstvu poljoprivrede, grupa NVO okupljena oko cilja zaštite ptica nije dobila odgovor zašto nije, shodno svojim obavezama i ovlašćenjima, posle ledenog perioda u drugoj polovini januara, propisalo zabranu daljeg lova na ptice (videti Mirno spavaj, Nano). Hladni period se nastavio i kroz februar, a i puške su nastavile da prašte (sezona se završila 15. februara). No, gosin Ministar ima tvrd san.

 Дар напрасный, дар случайный

 Ako su oči ogledalo duše, tvoja duša je bila čista. Počivaj u miru Miroslave. 

Aleksandar Sergejevič Puškin

Ruski                                                                                        

Nije beznačajno kada ljudi koji sasvim sigurno imaju pristup uhu predsednika SAD počnu da razrađuju [i razbacuju] ideje o dvo-državnom rešenju izraelsko-palestinskog sukoba, ma koliko one u ovom momentu izgledale kao konstrukcija na gomili pretpostavki koje tek treba da se realizuju.

Sudeći po dokumentu think tank-a, Centar za novu američku bezbednost[1], naslovljenom "Bezbednost za mir: Postavljanje uslova za palestinsku državu"[2], obnarodovanom prošlog meseca, neki novi vetrovi su počeli da pirkaju u Vašingtonu. Da li će dopreti do avenije Pensilvanija 1600 ostaje da vidimo, ali gledajući sastav think tank-a vrlo je verovatno da hoće.