Govor Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovica)  na opelu  Zoranu Djindjiću

"Rana Zorana Djindjića opominje i podseća - dosta je bilo bratomržnje, dosta je bilo rata, svako ubistvo je bratoubistvo, zlo nikom dobro ne donosi, rat nije nikome brat. Svet je ovaj tiran - tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj. To su reči, draga braćo i tužni zbore, koje nam naviru ovde, pred odrom Zorana Djindjića, postradalog predsednika Vlade Srbije. Utoliko

Kao srpski pravoslavni peder ovog srpskog pravoslavnog kišnog dana nisam imao pametnija srpska pravoslavna posla, osim da srpski pravoslavno klečim na srpskim pravoslavnim kolenima i srpski pravoslavno obrađujem jedan srpski pravoslavni veliki neobrezani #BIP#. Usred te srpske pravoslavne radnje na moj srpski pravoslavni um pala je srpska pravoslavna ideja. Iz sveg srpskog pravoslavnog glasa povikah „Srpska pravoslavna eureka“ i u tom srpskom pravoslavnom trenutku poprska me srpska pravoslavna sveta vodica.

Ustadoh, kvrcnuše mi moja stara srpska pravoslavna kolena, dadoh srpskom pravoslavnom momku 20 srpskih pravoslavnih evrića i izbacih ga kroz srpska pravoslavna vrata. Dok je srpski pravoslavno odlazio reče mi da se možemo srpski pravoslavno videti opet sledeće srpske pravoslavne nedelje. Ali ja srpski pravoslavno ne obratih pažnju na njega, jer mi je na srpskom pravoslavnom umu još uvek bila srpska pravoslavna ideja. Uzeh u srpske pravoslavne ruke srpski pravoslavni telefon te srpski pravoslavno pozvah svog srpskog pravoslavnog brata Bobana, te mu srpski pravoslavno ispričah o svojoj srpskoj pravoslavnoj ideji, da bi bio srpski pravoslavni red da preimenujemo ovaj blog u srpski pravoslavni blog. Moj srpski pravoslavni brat Boban je bio srpski pravoslavno oduševljen, tako da vas u duhu srpskog pravoslavlja obaveštavam da ovaj blog nosi novo srpsko pravoslavno ime.

 gost autor: Stjepan Mimica

Ma ništa, samo neke fotke. Takoreći foto-blog.

Nemam fotoaparat, kabasto je to meni, a sem toga, tolike sam po kafanama i taksijima ostavljao, da sam već sasvim odustao. Imam samo tanušni mobilni za ćiju bi se kamericu jedva moglo reči "ipak nekakva". Vazda mi u džepu, vazda je iz džepa potežem, povazdan nešto snimam.

Snimam da ne zaboravim - mobilni mi k'o mentalna proteza, bez mobilnog, k'o bez pola mozga. Kad god ga negde zaboravim, setim se svoje učiteljice i njenog čuvenog "jednom ćeš, Stjepane, glavu da zaboraviš". Eto zašto sa šalama valja oprezno, svaka se kad-tad, bar na pola obistini.

Želim da se ovaj post shvati kao poziv da se narodu kaže istina o svemu, ništa ne idealizovati ni satanizovati, jednostavno ne lagati narod i omladinu radi uskostranačkih interesa.

Nije mi namera da ovo bude uvod u izanđalu raspravu o četnicima i partizanima već da ukažem na neprimerno prećutkivanje istorijskih činjenica i nemušto saopštavanje kako je Srbija odana antifašizmu, kako je dala ogroman doprinos borbi protiv fašizma, a da se izbegava svako pominjanje Narodnooslobodilačke vojske  i partizana. Srbija više zvanično nema ni Dan ustanka pa koje su se to onda snage niotkud pojavile i dale doprinos pobedi nad fašizmom?

Eto, juče je obeležena 67.godišnjica oslobođenja glavnog  grada  Srbije u 2.svetskom ratu.

Izveštaj o tome RTS pokaza u 31 minutu udarnog dnevnika ,a gradska TV STB u 16-oj minuti udarnih vesti.

Na Đurđevdan 2005. godine, prešao sam Albansku granicu na prelazu Morina. Sam. Peške. Noć pre proveo sam u Manastiru Svetih Arhangela, što je bilo izuzetno duhovno iskustvo, pogotovo jutrenje na koje je došlo troje od šačice preostalih Srba iz Prizrena da osvešte slavski kolač, a onda na kratko obišao Goransku proslavu u brdima iznad Prizrena.

Policija je pratila poznatog dilera Šoneta. U trenutku primopredaje vataju ga sa nekom ženom:
"Gospođo ispraznite džepove i dajte ličnu kartu."
U tom trenutku policajci naravno da nemaju pojma ko je BS kao ni 98% Srbije. Piše se zapisnik, izveštaj, šta već, uzimaju se otisci. Prvom prilikom BS obaveštava moćne prijatelje i ceo slučaj se najstrašnije zataškava uz tvrdnju "našeg" policajca da je izveštaj pocepan. Nije. Uvek postoji kopija. Posle laganog šoka od 20-dana BS nastavlja da radi ono šta najbolje zna, da se upljuvava u odabrane nepravilnosti u vladajućeoj koaliciji. Nekom puca film, vadi kopiju i predaje novinarima. Alo to objavljuje bez ikakvog moralisanja, suvoparno, crno belo, kao da je tekst iz Politike ili Danas. Ništa tabloidno. BS šokirana. Dačić šokiran. Koalicija u šoku. Kreće pljuvačka. Pljuje se po onima koji su objavili a posle i po onima koji su je hapsili. Na kraju se pljuje po onima koji su osudili njeno ponašanje.
Pretpostavljam da će se određen broj čitalaca ovih redova pogledati u ogledalu i setiti čaršijake priče o hapšenju BS koja se knjižila kao trač. 

Druga varijanta je da je murija zamolila za tišinu jer se radi o široj akciji u kojoj je Šone samo mali Šaraf. međutim predmet curi iz tužilaštva.

Već neko vreme razmišljam o ovom tekstu i svaki put odustanem, bojeći se dve stvari: da neću biti dovoljno jasna u onome što hoću da kažem (a ne jednom mi se desilo da ne ne procenim kako treba sagovornika i  da rasprava ode u pogrešnom pravcu) i da će priča postati previše lična jer o onome o čemu planiram da pišem skoro svako ima lično iskustvo.

U sredu (29.8.2012.) Danas je u rubrici «Pitanje-odgovor» postavio pitanje: kako komentarišete izjavu Nebojše Krstića da je Jelko Kacin «pokondirena tikva»?

Na to je Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, odgovorio:

«Ovo nije prva ovakva izjava ili komentar sada već bivšeg predstavnika kabineta ptredsednika Republike, odnosno vlasti koja je vodila Srbiju u protekle 4 godine. Samim tim nije iznenađujuća. Ako neko misli da ovakvim i sličnim komentarima doprinosi evropskom putu Srbije, taj se vara. Jelko Kacin je profesionalac i svoje stavove ne gradi na komentarima političara, već na osnovu onoga za šta se zalaže i što mu je kao zvaničniku EU u opisu posla, tako da Krstićeva izjava neće uticati na njega.»

Na prvoj godini medicine osećao sam se očajno. Izvađen iz ležišta, u svetu koji mi je delovao hladan i neprijateljski, išao sam na vežbe i predavanja, svakodnevno, od trolejbuske stanice na Čuburi, Mačvanskom ulicom do zelenog proplanka koji je počinjao ruševinom od koje će kasnije nastati Hram Svetog Save, a završavao Nebojšinom. Taj komad puta bila je i jedina stvar koja mi je tih dana delovala smisleno u čitavom mom životu.

Srećan Uskrs svima koji veruju i nama neverujućima koji, bez obzira na obzir, vredno farbamo jajca i kupujemo čokoladne zečeve. Doduše, ja moram da priznam da, iz godine u godinu, uredno zaboravljam celu dobitnu Uskršnju kombinaciju sastavljenu od jaja i zecova. Za jaja uspevam da zapamtim da su simbol života, crvena zarad Ješuine krvi, al' šta tu rade zečevi nikako da mi se utisne u memoriju sećanja. Znam da su, inače, simbol plodnosti, al' mi to nešto ne ide uz ovaj praznik...brzi su, al' ni to nema puno zajedničkog sa jajima, obaška skaču, pa bi mogli da ih polupaju...jesu simpatični, meki i ušati, al' ni to sa jajima nema mnogo veze. Kako god, zajedno sa autorkama jaja, kokoškama u svim fazama razvoja, zečevi su sastavni deo Uskrsa i shodno tome valja ih deci poklanjati, naročito u čokoladnom izdanju, ne bi li se podržao zubarski esnaf.

 - Srpski brend - lenjost i neznanje
 - Studenti brkaju ćirilicu i latinicu
 - Intelektualci postali prilagodljiva i kvarljiva roba
 - Nema nastavnog i naučnog kadra za više od dva dobra univerziteta
 - Ovde je najgore biti uspešan, jer to ističe osrednjost drugih
  - Mladi ne znaju da misle jer su ih u školi kažnjavali kad to čine

TEKST
- Na našim univerzitetima zaposleno je mnogo

Desetog januara 2020. godine ugledni kineski stručnjak za zarazne bolesti prof. Džang Jungdžen, nakon neprekidnog rada na sekvenciranju genoma tada još uvek svetu manje-više nepoznatog koronavirusa, čekajući u redu na aerodromu telefonom šalje rezultate istraživanja prijatelju, virusologu Ediju Holmsu sa Sidnejskog univerziteta. Nakon desetominutnog telefonskog razgovora koji je usledio, i dozvole koju je prof. Džang dao Ediju da slobodno raspolaže pomenutim podacima, prof. Holms je objavio čuveni tvit u kome je čitavom svetu obznanio genom novog virusa, i tako ga učinio opštim dobrom. Viralna objava je prikazana na gornjoj slici, i po mnogima će ostati zapamćena kao tvit koji je spasio svet.

Gore zgrade Vlade, državne uprave, partijskih centrala; u Tuzli, Sarajevu, Mostaru, Zenici. Arhiv Bosne. Verovatno će ova noć biti odlučujuća za dalji razvoj događaja.

 Nemoć i paraliza političkog sistema donele su  plamen, pljačku i haos. Kapuljače umesto transparenata.  Desetine i stotine povređenih. A nema ni jasnih zahteva ni izabranih pregovarača.

Dan je protekao u znaku podrške Sindi Loper, potvrda dolaska još dosta važnih ljudi (ali čija imena za sada ne smeju ići u javnost), ali i prvih nepristojnih ponuda, pritisaka da odustanemo, pa sve do „zabrinutosti" ljudi koji su ranije dokazivali da ih ne zanima nijedna manjinska zajednica pa ni LGBT. Sve je to bilo filovano Kosovom (po treći put u poslednjih par meseci), policijskim sindikatima (drugi put u par nedelja) i huliganima (koje mediji opisuju otprilike kao fine momke iz komšiluka koji, eto, nedeljom idu u crkvu & related walk) .

Pride Week je ušao u drugi dan svoje druge godine „života", stigla su nova pisma podrške, a različite grupe ljudi žele da pošalju zajedničko pismo podrške.