Постоји јасан моменат кад журка почиње. Неки гости су стигли, неки још нису, светло је још увек прејако, ништа још није просуто или упропашћено, шавови на чарапама још нису пошли, жуљеви од неудобних ципела су тек у почетном и неприметном стадијуму, моја будућа девојка има у плану неког сасвим трећег ... и ту се негде прекидају звучне пробе, светло се пригушује, појачало одврће на праву меру (која је преко сваке мере) и пушта се прва песма, песма која отвара журку.

Моменат у ком журке завршавају је много мање препознатљив. Крај се обично развуче, у истом тренутку неки људи скупљају чаше и носе их према кухињи, љубе се у ћошку, љуљају се ван ритма на средини собе, разговарају и пуше уз прозор, повраћају у купатилу, навлаче капуте и полазе на бурек, моја нова девојка размишља да ли је било паметно што ми је дала прави број телефона, ... Делом због ове недефинисаности краја, а делом и због извесних хемијских и биолошких процеса који уз крајеве иду, много се слабије памте песме које су затвориле добре журке.

Slučajno ili ne (ja naravno ne mislim da je slučajno), baš ovih dana se odvija najveća novovremena kampanja borbe protiv kriminala. Srećom, tu je televizija, pa sve može da bude transparentno. Dakle, to su ti strašni kriminalci, a mi vas od njih, evo, branimo. Sklonite decu dok vas branimo.

Pa, mogli su da ih hapse bilo kad. Nije ta kriminogena kamarila od juče. Visoki funkcioneri partije znaju šta je ko o njima lanuo na društvenim mrežama, a ne znaju, jadni i čedni, ne znaju za promet milijardi i milijardi crnog novca koji se odvija godinama? Da, da...  

Ne čini li se da se (baš) ovih nedelja medijska borba protiv kriminala odvijala (i) iz tog razloga što se bližio 12. mart? (On u trenutku pisanja ovog bloga pada sutra.) Kakve to veze ima?

Travestija, cross-dressing i "nevolje s rodom" teme su današnjeg bloga. Prenosim skraćen tekst Biljane Kosmogine, porno-spisateljice, koji opisuje how it feels like for a girl less ordinary.

CIGANKE LETE U NEBO

Hajmo polako, kao u školi. Što da ne? Redom, lepo, jedno po jedno, da prodiskutujemo sva najčešće postavljana izborna pitanja. Da počnemo ovako.

1. Zašto da glasam kada od toga ništa ne zavisi ?

Izgledalo je kao da smo se jedva oporavili od prošlogodišnje maratonske predizborne kampanje, koja je počela gubitkom dragocenog vremena oko izrade i prihvatanja Ustava, zatim oko samih izbora i tromesečne krize i ucena, koji su predvodili formiranju vlade, kad sad - opet glasanje.
Ljudi i to s pravom kažu - dosta više ili dokle više izbori?

Živimo u svetu u kome se kreacija i pristup informacijama drastično menja zbog raznovrsnog tehnološkog napretka čiji smo savremenici. Generacija koja je porasla uz internet ceni konsumaciju informacija, distribuciju i kreaciju istih na način koji je u direktnoj suprotnosti sa tradicionalnim visoko obrazovnim gledanjem na proces učenja. Po velikim univerzitetskim bibliotekama se sve više ide prema tome da se štampana izdanja

Od svih tradicionalnih medija koji su nekada bili slobodni, pa čak i opozicioni, preživelo je svega par uporišta nesputane pisane reči. Tu se, na razmeđu između tradicionalnog i novog medija, nekako zatekao i ovaj naš Blog B92. Iznenađeni? Iako kuća B92 odavno više ne može da se pohvali da je bastion medijskih sloboda, ostala je ova okućnica u kojoj autori mogu da objave šta god požele, bez prethodnog odobrenja uredništva ili "menadžmenta".

Listovi poput Danasa, nedeljnika Vreme i Vranjskih još uvek nekako odolevaju naletima "cenzure tržišta" i "dobronamernih sugestija" iz Nemanjine 11. A koliko dugo će izdržati ne zavisi toliko od nas čitalaca koliko od moćnih oglašivača čiji krupni poslovni interesi idu ruku pod ruku sa političkom agendom najmoćnijeg među nama.

Sloboda one javne reči koja nije u saglasju sa politikom stranke na vlasti, pre svega se preselila na nezavisne internet portale i self-hosted blogove. Na njih je nemoguće uticati "soft power" metodama jer ne primaju političke naloge i nemaju velike troškove održavanja skupe emisione opreme ili štampanja tona i tona papirnih izdanja. Zbog toga se pribeglo čvršćim metodama u nameri da se i njima stavi čizma za vrat -- kao što su hakerski napadi u slučaju Peščanika i CINS-a, pretnje iscrpljujućim tužbama kojima su bili izloženi Autonomija.info i autori Psihopatologoije, ili besomučna maltretiranja različitih inspekcija kojima su iznurivane Južne vesti.

Milan Nikolić

Mitropolit SPC, Amfilohije Radović, ima trideset dana na raspolaganju da odluči da li će uputiti izvinjenje učesnicima beogradske Povorke ponosa po preporuci poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Nevene Petrušić. Ukoliko mitroplit propusti rok, moraće na sud. Biće interesantno pratiti ovaj slučaj.

Gost autor: GajaR

Данас википедија слави свој 10. Рођендан. Дакле, славимо десет година успешног раста ове слободне енциклопедије, која је у међувремену постала пети најпосећенији сајт у свету.
Википедију на српском

 Uz svu ovu kakofoniju razgovora o Koronavirusu meni se vraca pitanje : Ko smo mi jesmo li samo posude u kojima DNK putuje kroz veme ili i nasa iskustva definisu ko smo mi.

Pomenuh na drugom blogu seriju "Counterpart" koja govori da su nasa iskustva  itekako vazna.

Druga serija je "Orphan Black" mnogo "laksa" ali serija koja definitivno tvrdi fuck Experience , DNK je sto odredjuje nase zivote ma sta ti pokusao.

Poslednjih par dana mi je apsolutno jasno.

Kao i uvek, to je

                                                                          Nemo' da se lažemo! Sve je u tome da li neko ima ili nema ono što Španci nazivaju cojones  (doslovno: muda)

Ako sve bude u redu, a izgleda da hoće, uskoro ćemo imati Paradu ponosa u Srbiji, kao što to imaju mnoge civilizovane zemlje Zapada. Neka bude! Znam, neki će slegnuti ramenima i reći da ni mi u Srbiji, izgleda, ne možemo živeti

Evo me posle nekoliko nedelja opet u ulozi "filtera" sa interneta. Ovoga puta nisam mogla da odolim, a da ne podelimo mišljenja o nekim stavovima Penelope Trunk, i istraživanjima na koja je ona naišla. Ona je Amerikanka, vrlo uspešna žena, pokretač nekoliko web servisa, koji pomažu kompanijama u izboru kandidata, i savetnica, koja piše u preko 200 novina i magazina, širom Amerike - Time magazine, Boston Globe, San Francisko Chronicle idr. Meni se jako sviđa kako ona na njenom

"...stajao sam medju njima ne osecajuci da im pripadam,
u gomili misli koje nisu bile kao njihove..."
LB

Za Spiridona, jedinog ovde sa stavom.  

Going to a Town, Rufus Wainwright

Na blogu s nazivom „Više se mre od slomljena srca", krkarova nervozna gošća napisa između poljubaca i dirljivih panegirika domaćinu da blog "smrdi", jer "tek kad si unutra, osetis sav smrad ovog mesta", pa još kako "ovde zavist hara", a blogere proglasi "polupismenim budalama", što je sasvim legitimno, jer svako ima pravo na svoje mišljenje:)

Međutim, Krkar joj zapuši usta, obrisa gnevni komentar brže od lakopotezng moderatora, što nije fer