iliti komentar koji je apgrejdovan u blog.

 Radi se inače, kao što neki već pretpostavljaju, a Gđa Klara - ZNA (cvijeće i bombonjera za nju), o poznatoj mozgalici, jednoj od najboljih na koju sam naišao tjekom dugih godina bavljenja tom problematikom i koju sam par puta već postavljao na blogu. 

Kako bi bilo da na jedno mesto postavimo Viktoriju Marinovu, Dafne Galiciju, Jana Kučaka i Džemala Kašogija?

I? Da li je važno?

Važno je. Važnije nego što je bilo ko od nas spreman da prizna.

"Od stepene ostvarivanja rodne ravnopravnosti direktno zavisi ekonomski razvoj i napredak zemlje...mora se nastaviti rad na iskorenjivanju tradicionalnih, patrijarhalnih stereotipa o društvenim ulogama žena i muškaraca u porodici i društvu."      Nevena Petrušić, Blic, 24 oktobar 2012

(iz komentara čitalaca)
"E, meni žena nece komandovati, niti biti računovodja u kući dok sam ja živ, a kasnije eto joj, neka komanduje sama sebi."     poglavica-kameno-tele

@poglavica-kameno-tele: "I ne treba da ti komanduje,

Franche-Comté

jedna od najmanjih provincija u Francuskoj (po teritoriji malo veća od Crne Gore), južno od Elzasa uz samu granicu sa Švajcarskom, skrivena od masovnog turizma (za 2 dana uočila sam samo nekolicinu vozila sa ne-francuskim registracijama), obiluje ali bukvalno, na svakom koraku prirodnim lepotama: crnogoričnim šumama, vodopadima, i livadama na kojima pase čuvena rasa krave Montbéliard. 

Nešto mi vreme izmiče...neobjašnjivo.

Već nedelju dana je prošlo, a nikako da objavim ovaj blog.

A bilo je zaista zanimljivo...

Moja sestra od ujaka zivi malo u Čikagu, malo u Kragujevcu.

Nedavno se vratila iz US, i baš sam jedva dočekala da je vidim...

Ovi praznici su bili prava prilika za to...

Ali:

Ona voli da se bavi raznim stvarima

kao što je ikonopisanje, slikanje na staklu,

izrada tiffany vitraža...i tako dalje...

Bila je pozvana na hepening

Pre tačno tri godine ubijen je Hrant Dink, novinar, intelektualac u najboljem smislu te reči, turski Jermenin. Kao sećanje na njega prevodim tekst kojim je grupa umetnika pod nazivom Kolektiv 19. januar propratila instalaciju napravljenu za godišnjicu njegove smrti. Instalacija se sastojala od blizu 8000 imena ubijenih (politička ubistva) od 12. septembra 1980. do tog momenta (broj je zapravo veći) ispisanih belim slovima na crnim karticama i pričvršćenih na crne zidove galerije. Međusobno su ovi kartončići bili povezani belim končićima.

Divno je to što o nauci u Srbiji ima ko da brine, a to su, kako vidim, sve neki mladi ljudi, pametni i obrazovani, oni kojima se svaka zemlja ponosi ako ih ima, a mnoge se trude da ih imaju što više. Međutim, mene u ovoj borbi za nauku više interesuje gde su stariji? I gde su institucije? Zar ne bi bilo logično da u zaštitu nauke svoj glas podignu, pre svega, Srpska akademija nauke i umetnosti, univerziteti, naučni instituti, Centar za promociju nauke, Ministarstvo nauke... dobro, ovo zadnje nemamo, a i ono pre toga je problematično, no svejedno, zaista me čudi što se pomenuti ne oglašavaju. Možda SANU smatra da ovi mladi greše? Ne vidim ni jednog uvaženog akademika, profesora, ni jednog uglednog našeg naučnika sa međunarodnom reputacijom, da se oglasio jasnim stavom i jasnim zahtevom na tu temu. Ako grešim, drago mi je.

U kratkim rezovima:

deset dvorana,

osamdeset i jedno filmsko ostvarenje,

sve više prijatelja Festivala…

АСОВИ

Аца дуги
и Перица мали
победу извојевали
данас клубу своме.

По три гола
противнику дали
и другови
њима обећали
почасне дипломе.

Дипломе?
Дабоме.

Испуниће другови
обећања ова
чим секретар клуба
научи сва слова.

* * * (белешка) * * *

Пророчанство је преузето, дословце, из збирке

Kao i mnogi drugi vidovi teniskog novinarstva, i konferencije za stampu se mozda lakse citaju uz neku prikladnu fotografiju. Danasnja konferencija je bila davno zakazana, svi vrhunski teniseri imaju priliku da nasamo popricaju sa novinarima na pocetku turnira, i danas je red dosao na Djokovica. Pricali smo o svim elementima koje na fotografiji vidite -- o njegovom 'ATP WORLD TOUR' rangu, o igranju dublova, o igranju na glavnom terenu, i

      Novi "kaplar od ambulante", sto mu je postao zvanicni nadimak, dobio je zadatak da deli pacijentima propisanu terapiju sjedinjujuci u sebi poslove medicinskog tehnicara i apotekara - sto je znacilo da u toku radnog dana treba da da stotinak injekcija i da izda pedesetak kutija lekova iz prirucne apoteke. On, koji je dogurao do apsolventskog staza sa iskustvom od tri date injekcije uz ucinak jedne iskrivljene igle, jednog iscurelog penicilina  i jednog pacijenta koji se drzao za debelo meso kad god bi ga video na praksi u "Internoj B". U posao je trebalo da ga uvede Nusret,

Dan petnaesti, 20. oktobar

*

Kako se spuštam od Muktinaha, tako i cene padaju, pa sam dan uoči dolaska u Tatopani ručala za svega dva dolara, što je bilo gde na planini nezamislivo -- toliko tamo košta kafa. Sasvim neočekivano, ta silazna linija cena zaustavlja se u Tatopaniju i ponovo vrtoglavo skače do možda najviše tačke na cenovnom grafikonu cele Anapurna rute. Iako sam odabrala sasvim običan hostel, najjeftinija porudžbina u meniju iznosi čak šest dolara.

Kusam moj mo-mo s povrćem, a svaki zalogaj mi zastaje u grlu. Gledam prepune porcije drugih turista i razmišljam o tome koliko se, u finansijskom smislu, razlikuju kratka putovanja od dugih. Budžet kojim raspolažem svakog meseca uklapa se u srednji prosek budžeta putnika dugoprugaša ali ove cene na Anapurni su za mene previsoke.

Zlatnu buniku za najbizarniji momenat u toku TV emisije u sezoni prolece/leto 2009:

Pocelo je tako sto nisam hteo da je gledam. Mislim, Vuk Bojovic u jos jednoj od svojih lamentacija nad tuznom sudbinom starog svetskog poretka. Pomislim, mozda je kakvom novom vaginolikom simbolu - toponimu nadenuo ime Monike Levinski (ha-ha-ha vickastog li i vrcavog coveka), ali me i to brzo proslo. Nije bilo vremena za bizarnosti!