Matursko veče mi je izazivalo odbojnost. Nije se uklapalo u moj životni stav. Nije ni u moj stil, u farmerke sa zakrpama (Po ugledu na one Neil Youngove sa omota ploče After the Gold Rush). O tome sam imao dijalog sa Borisom u Dobračinoj uluci. Hodali smo uzbrdo i ja sam formulisao svoju ideju obogaćujući je u hodu mislima o socijalnoj pravdi i tvrdeći da tu proslavu treba bojkotovati jer «ne mogu svi učenici da sebi priušte matursko odelo». On se slagao sa mnom, ali je tvrdio da bi to ipak bila šteta propustiti.

Za svaku državu je blagotvorno da propagira masovni sport i elitnu kulturu. Nasuprot tome, elitni sport i masovna kultura dalekosezno zaglupljuju najvažniji resurs države, njen narod.

pripisano Rambo Amadeusu, ne znam da li je on autor, ali se slažem.

I ako bi mogli da ne spuštate raspravu na lični nivo, bio bih vam neizmerno zahvalan.

U poslednjih 15 godina konstantno mastam o 3 situacije. Nisam siguran kako se to zove u psihologiji ali to je neka vrsta projektovanja sebe u odredjene zeljene situacije. Znaci ovo se ne desava dok spavam, nego dok sam budam =]

Slede 3 scenarija koja se nikada nisu desila, a koje mi uglavnom dolaze dok slusam mjuzu:

1.  Pustam muziku u jednom malom klubu pored Ibra gde se sakupljala ekipa iz mog detinjstva. Pre par godina taj klub je izgoreo ali moj "san" je jos uvek prisutan. Zamisljam kako me gazda kluba (inace moj drugar) testira. - Ajde Spiro pusti mi jednu stvar, ako mene

 

 

Atom Uranijuma se sastoji od atomskog jezgra i 92 elektrona koji, slično kao omotač oblaka oko Zemlje, okružuju to jezgro. Svaki elektron sa sobom nosi jedinično negativno naelektrisanje.
Uranijumovo jezgro se sastoji od tačno 92 protona i odredjenog broja neutrona, gde taj broj neutrona može biti izmedju 141 i 146. Svaki proton sa sobom nosi jedinično pozitivno naelektrisanje (na taj način je celokupni atom Uranijuma

ili: Solidarnost ne može da bude izgovor pozivu na zločin!!!

 

Društvene mreže (Facebook i Twitter) poslednjih dana pokazale su se kao sjajno mesto za (samo)organizaciju mnogih divnih ljudi koji su delima pokazali da u ovoj zemlji, srećom, još uvek nisu nestale kategorije kao što su: humanost, solidarnost, empatičnost, požrtvovanost, nesebičnost, etc... Međutim, kako vreme odmiče, one, nažalost, pokazuju i svoje tamno naličje. Naime, nema dana da se na nekoj od društvenih mreža ne pojavi poneki ekspert koji iz pouzdanih i proverenih izvora TAČNO ZNA da detektuje krivca za svu onu nesreću i patnju koja je proteklog vikenda snašla građane Obrenovca, i ostalih poplavljenih gradova. Fotografije ovih ljudi kruže internetom, zatim ih preštampavaju ovdašnji toaletoidi, uz prateće tekstove koji nisu ništa drugo do klasični pozivi na linč!!!

Na meti se najpre našla Biljana Srbljanović zbog jedne nepotrebne ali u suštini svakako bezazlene šale, onda onaj Miroslav Čučković, predsednik SO Obrenovca, zatim gradonačelnik Šapca Miloš Milošević, pa Siniša Mali, gradonačelnik Beograda – zatim brojni špekulanti optuženi za to da su nesreću naroda pokušali da iskoriste za lično bogaćenje, odnosno trgovinske špekulacije, ili pak ljudi ispod čijih fotografija stoje kvalifikacije tipa: oni su krali po poplavljenim kućama... Pri tom, naravno, nemam nameru bilo koga da aboliram od odgovornosti. Naprotiv! Ipak, ovde je reč o ljudskosti - tačnije pomanjkanju iste. Poneti atmosferom probuđene solidarnosti – ljudi se naprosto utrkuju u tome ko će žešće i beskompromisnije da ih zapljune – sa sve pratećim predlozima o prekim sudovima, prinudnom radu, otkidanju živog mesa, kamenovanjima... i tsl. Ovome, nažalost, ne odolevaju ni mnoge javne ličnosti koje ovakve vesti nekritički prenose (šeruju) umesto da, što bi valjda trebalo biti logično, apeluju na smirivanje strasti, racionalnost, zakonitost i razum.

nastavilo se...

'De sam ono stala...Da, pre desetak godina...nemoguće, mobilni telefoni nisu mogli da se pojave pre desetak godina, prosto zato što svi verujemo da su tu oduvek. Uzmimo na primer mene: ja prvo nisam htela da imam mobilni telefon. Po sistemu »Šta ima neko da me davi i gnjavi i van kuće«. Iako to uopšte nije loš sistem, jer me sad svi dave gde god i kad god stignu.

»Gospođo Greganović, božeštavamje, siđite s plafona...«

odklim

»Gospođo Greganović, to su nam glanc nove plafonske ploče, povredićete ih noktima, 'ajte siđite nećemo vam ništa...«

odklim

»Gospođo Greganović, vi'te što imam sedativčić...jak k'o grom...«

mahanje repom

»Gospođo Greganović, eto...samo polako...pazite na luster...takooo...evo, sedite...mali, ali jak, samo za vas...nećete ništa osetiti...«

 

 

 

 

 

 

 

 

 

        Siže: 

1. Moja knjiga ima naslov, možete ga videti uzbrdo.
2. Moja knjiga ima i koricu, takođe.
3. Ana i ja pravimo Blog-žurku.

                                     Moje je stanovište: naoružana neutralnost (Kjerkegor/Kierkegaard)

Kažu da je jednog popularnog političara mlađe generacije (ne mislim, dakle, na D. Mićunovića) lično krstio - mitropolit Amfilohije.

Ne znam da li mu to pomaže.

S druge strane, sigurno znam da uvaženom blogokolegi K. (koji sa uživanjem ovih dana ubira jeftine poene sprdanjem s „navodnim popom" iz  mog prethodnog bloga i pružanjem utočišta onima koje mene blate i unižavaju), ne bi pomoglo ni da ga krsti lično - patrijarh Irinej, uz svesrdnu asistenciju glasovitih vladika Filareta i Pahomija. No go so.

 

Istraga protiv pandemije A H1N1, B92, 05.01.2010.

Brisel -- Evropski savet će pokrenuti istragu o uticaju farmaceutskih preduzeća na globalnu kampanju svinjskog gripa, navode Dejli njuz Montenegro i Global Riserč.

Zdravstvena komisija parlamenta EU jednoglasno

Danima me muntaju da su uplatili, a kinta nikako da legne.

Najzad!

 

 

 

Predlozi za povod, naslov i zezanciju su bili:

1. Како сам све прослављао рођендане.

2. На чијим сам све рођенданима био/ла...

3. Da li vam je neko nekada napisao rodjendanski blog?

Sudeći po jučerašnjim izjavama i današnjem govoru u Kosovskoj Mitrovici, očigledno je da je Aleksandar Vučić de jure i de facto uvažio glavne smernice iz blogova o razumnom rešenju kosovskog pitanja i Otvorenog pisma Federiki Mogerini od 25. 8. 2018.

Zato u ovom blogu ponavljam osnovne argumente iz pomenutih

 

      Beograd je do nedavno bio među vodećim svetskim prestonicama dobrog provoda i zabave, ali taj status mu je uzdrman Odlukom gradske skupštine o zabrani prodaje alkoholnih pića od deset uveče do šest ujutru. Po stupanju odluke na snagu u maju mesecu, to se odrazilo na mnoge koji žive (i cugaju) u njemu, ali i one koji kroz njega prolaze i rado mu se vraćaju. U drugim gradovima i selima diljem Srbije, alkohol se i dalje nesmetano prodaje i noću i danju, a ista prohibicijska odluka u Novom Sadu još ranije je proglašena neustavnom i nevažećom. Zašto u prestonici izostaje demokratija tog tipa, i da li je Beograd postao prohibicioni logor?

Boba sam upoznao na Nagy Fül iliti Big Ear festivalu alternativne muzike u Budimpešti onog dana kada je obavešten da je dobio mađarsko državljanstvo. Bio je srećan kao mali majmun. Meni nije baš bilo najjasnije zašto se rođeni Kanađanin, dakle posednik jednog sasvim pristojnog pasoša, raduje mađarskom državljanstvu, pa makar i bio mađarskog porekla. Na postavljeno pitanje sam dobio iznenađujuće koncizan i precizan odgovor: "Znaš, ovo je jedina zemlja na svetu u kojoj svako čita moje prezime pravilno."