Nisi sama, a istina je drugačija, jer tada upravo tada jesi sama.

Sama si kada si nevidljiva, sama si kada kažeš Ne, a na tvoje Ne, presija ne staje.

Sama si kada skupljaš deliće i ustaješ posramljena, iako nije do tebe, jer si zaista rekla Ne i ne znaš i ne shvataš i ne možeš da pojmiš, zašto nije prestala presija.

Sama si dok hodaš gradom, selom, putem. Sama si dok pokušavaš da dođeš do vazduha, gušeći se od straha i bola.

Ovo su Maša i Meda.

Mašu je neki čovek zlostavljao tako što ju je palio, naneo joj teške opekotine svuda po telu, koje je mučenica jedva preživela. Neki odgovorni ljudi su prijavili zlostavljanje,  organizacija Orca joj je spasila život.  Jadna Maša i dalje veruje i voli ljude, posebno decu. Prijatelji iz Orce kažu da je društvena, umiljata, pametna i odana, dobra

Kakva vlada takvi i sindikati. Bez kompasa. Bez ideje. Bez osećaja da zakoni gravitacije važe i u ekonomiji. Sa čvrstom verom u besplatan ručak i teoriju da negde postoji džak sa parama, novcem koji im pripada, a koji im neko nepravedno ne da. Tako da je dovoljno da naprave dovoljno veliki rusvaj, i džak će se otvoriti.

Da li je neko od njih računao koliko bi to koštalo i ko to treba da plati? Da pokušamo. 

Sinoć je Zoran Živković, gostujući kod Jugoslava Ćosića na N1 Televiziji, očigledno zatečen pitanjem, izrekao par neistina o razgovorima koje smo vodili u julu 2013.godine, i o razlozima zašto razgovori nisu uspeli.

Srpska srednjovekovna istorija prilično je škrta sa podacima kada su u pitanju žene koje su je delimično oblikovale. Narodno, usmeno predanje je još škrtije i prilično neobjektivno.  U usmenoj tradiciji veoma je bilo živo,  (i lepo) sećanje na Oliveru, Lazarevu ćerku, udatu za Bajazita. Njena žrtva bila je za to vreme sasvim uobičajena i manje-više nije čak ni imala drugog izbora. Njena sudbina bila je na koncu nesrećna jer je i pored velikog uticaja koji je imala na odnose Imperije i Srbije, poštovanja u okruženju i nesumnjivo raskoši, podelila tešku sudbinu svog muža. No, ovo nije priča o Oliveri. Nije priča ni o Irini Kantakuzin, ženi Đurđa Brankovića, koju je predanje ovekovečilo u slici Proklete Jerine zarad čijeg hira se gradi velelepna tvrđava.

Ovo je priča o Mari Branković. Ko je Mara? Zašto je Marina sudbina zanimljiva? I još zanimljivije zašto je Marina sudbina zaboravljena i skrajnuta? Zašto o njoj ima više podataka na stranim jezicima, nego na našem? Da li se iko od vas seća da ju je ikad pomenuo neki profesor istorije, ma kad da ste je učili?

Gosn Kopicl je danas istrcao 8 km. Napravio dorucak, rucak, oprao sve sudove, bio na poslu, cuo se sa par drugara, bio na treningu tenisa sa juniorom 1 sat, napravio veceru (krcka se u rerni), zavario dzonglu i resio da napise nesto ne pokusavajuci da prikrije u kom je stanju.

Elem, Alex dunja je bila smaracica na odredjeni nacin. Mi smo se videli par puta ali nisam bio impresioniran. Jedina stvar koja ovde stoji je da ovde ima samo 2 veca smaraca od Dunjice.

Spiridon (van konkurencije) i Trener

treba naglatiti da ima nas par debila koji se preterano lozimo na muziku

Postoji ona poznata pitalica koja je razlika  između diplomate, vojnika i devojke. Dakle, kad diplomata kaže «da» misli «možda», kad kaže «možda» misli «ne», a ako kaže «ne» i nije diplomata. Za vojnika «da» znači da, «ne» znači ne, a ako odgovori  «možda» i nije vojnik. Kad devojka,  kaže «ne» znači «možda» , «možda» znači «da», a ako kaže odmah «da» i nije devojka. Po toj analogiji možemo posmatrati i odnos Srbije prema prema evropskim i evroatlantskim integracijama, s tim da se često ne zna u kojoj je ulozi, diplomate, vojnika ili devojke.

Ako je suditi po medijima,izgleda da se aktuelizuje pitanje našeg odnosa sa i prema NATO-u, a čak se pominje i mogućnost da se ona mudra Deklaracija o vojnoj neutralnosti preispita u Narodnoj skupštini, sa namerom da se ukine.

Šta je sve uticalo na to, da li zahtev DSS da se raspiše referendum,da li neka druga kretanja ili stagnacije, da li razočaranje onih koji su očekivali da će Rusija i SAD obnoviti «hladni rat», a Medvedev i Obama upravo rekli da od toga nema ništa. Time otpada i ona teorija «da ćemo čekati promenu međunarodnih okolnosti i onda povratiti sve što smo izgubili i što su nam oteli, a mi njima nismo uspeli «. Doduše, takvu teoriju su zastupali čelnici SNS dok su mislili radikalno, a ne racionalno.

U međuvremenu smo,zarad unutrašnje-političkih kombinacija i kalkulacija doneli čuvenu i premudru Deklaraciju o vojnoj neutralnosti, tako da naše članstvo u NATO nije uopšte aktuelno jer niti nas ko zove niti bi mi kao hteli. Doduše,

Često slušamo priče o strašnim posledicama loše privatizacije, o korupciji koja nas je uništila, o silnom iznetom kapitalu iz Srbije, kojeg, uzgred budi rečeno, faktički nemamo. Da bi barem deo ovog narativa pokušao da osporim analiziraću privredni rast i zaposlenost posle 2000.
Pođimo od ključnog pokazatelja: stope rasta BDP po stanovniku. Taj indikator je u periodu 2000-2013 prosečno rastao 3,5%, što je jednako proseku centralne i jugoistočne Evrope (podaci za 2014 ne mogu bitnije da promene sliku, iako projekcije EBRD ukazuju da će Srbija imati nešto sporiji rast od

      На сто метара преко пута Скупштине налази се велики подземни паркинг.

ili

Kako sam ubio Petra Pana 

Mali uvod:
ovaj tekst nastao je pre nekih mesec-dva i nikada nije baš potpuno dovršen. Nekako je uvek nešto falilo i žuljalo, i uvek je trebalo još nešto reći, ali paziti da to nešto ne odvede na stranputicu.
No, onda se pojavio blog "Kriza o'srednjih godina", maestralni rad koleginice Razmišljam, a na sličnu temu.
Pa sam ja ovaj svoj uradak, a kao komentar, postavio kod nje.

I onda odlučio, da ga, ipak, postavim i kao svoj zaseban blog. I to prevenstveno iz dva razloga: to jeste nekakvo bitna faza u mom životu, a za pretpostaviti je da nisam baš izuzetak, koja pretpostavka, opet, vodi i do drugog razloga za objavljivanje: hoće li se još kogod prepoznati u mom ogledalu?

Dakle - Namćor u ogledalu.

Kako čovek postane sve što je kod svog oca mrzeo. 

Retko mi skoči krvni pritisak zbog vesti iz domovine mi (niti ih pomno pratim, niti me previše interesuju), ali prilikom čitanja ove sa Blicovog sajta mi se smračilo pred očima. Pa kaže:

Uhapšen zbog kopije filma „Montevideo“

Juče je uhapšena prva osoba koja je piraterisala film Dragana Bjelogrlića “Montevideo, Bog te video”.

Goran Č. iz Beograda uhapšen je zbog sumnje da je preko interneta napravio link za preuzimanje celokupnog snimka filma “Montevideo, Bog te video” reditelja Dragana Bjelogrolića, saznaje “Blic”.

Osumnjičeni je uhapšen u akciji SBPOK, čiji su pripadnici juče upali u stan Gorana Č. i izvršili pretres.

-- U stanu je nađen računar, koji je zaplenjen, a osumnjičeni je priznao delo i zatražio advokata, kaže za “Blic” izvor iz MUP Srbije. On navodi i da je osumnjičeni, koji se tereti za pirateriju, zatim priveden u policiju na saslušanje.

...gre'ota da se ne isprati nastavak AO (a i finala konferencija u NFL-u)

Sledećim rečima počinje knjiga sličnog naziva:

Кад смо фебруара мјесеца 2004. године претраживали стару књижницу манастира Бођана, нисмо ни слутили на какве ћемо ријетке и драгоцјене књиге наићи. Једна је ипак била немјерљиво вреднија, неочекиваног и изузетног садржаја, књига о којој су снивали етнолози, историографи, филолози, истраживачи старе вјере и упоредних религија, исви они kоји су се бавили, на било који начин, србском прошлошћу или србским наслијеђем, баштином.

Иако неугледне спољашњости  обичног наслова 

''Песме и обичаји укупног народа српског – Обредне песме'' , њена садржина је била од сувог злата.

Korto. Izgubili su mi sabrana dela. A mogao bih da ih čitam do besvesti. I to najradije onu crno-belu verziju iz Stripoteke koja se čita sa cvikerima za sunce, zbog zaslepljujuće svetlosti koja izbija iz crteža. Pazi, Korto i Raspućin... Kakav je ono crtež?

Remark. Progutao sam ga u dahu i na posletku proživeo 'Noć u Lisabonu'. Samo što je u mom slučaju to bila noć u Budimpešti. I sad mi nema 'Tri ratna